1
1. UVOD
Seminarski rad na temu Slobodne zone razmatra bitne činjenice u vezi s tim, a što je podeljeno na
vise opisanih delova, i to: Nastanak slobodnih zona, Carinski postupak u zonama, Ekonomsku
opravdanost osnivanja zona, Upravu za slobodne zone kao i Slobodne zone u Srbiji.
U delu Nastanka slobodnih zona definiše se slobodna zona i opisuju se uslovi za nastanak kao i
prestanak istih. Slobodne zone podrazumevaju prostore tj. delove teritorije koji su posebno fizički
određeni i označeni, infrastrukturno opremljeni gde važe posebni uslovi rada i režim
privređivanja, uz značajne pogodnosti u cilju proizvodnje robe, prvenstveno namenjene izvozu.
U delu trećem Carinski postupak u zonama razmotrena je nadležnost carinskog organa, mere
carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski
postupak kao i postupak aktivnog oplemenjivanja u slobodnoj zoni.
Deo četvrti razmatra Ekonomsku opravdanost osnivanja zona. Slobodne zone su se pokazale kao
razvojne i profitabilne institucije sa brojnim specifičnostima poslovanja u domenu: carina, taksi,
poreza, drugih mera i odluka ekonomske prirode. Preko slobodnih zona u značajnoj meri se
podstiču i stimulišu strana ulaganja u privredu jedne zemlje, čime se ona brže integriše u
međunarodnu podelu rada. Razvoj slobodnih zona i njihovo unapređivanje je zasnovano na
jasnom opredeljenju ekonomske politike jedne zemlje i zakonske regulative u privlačenju stranih
investitora u slobodne zone.
Peti deo ovog rada posvećen je Upravi za slobodne zone, odnosno njenoj nadležnosti kako u
oblasti razvoja slobodnih zona u funkciji interesa države, tako i u oblasti promocije slobodnih
zona i oblasti kontrole i nadzora.
Šesti deo Slobodne zone u Srbiji navodi slobodne zone koje trenutno postoje u Srbiji, a to su: SZ
Pirot, SZ Subotica, SZ Zrenjanin, SZ Novi Sad, FAS SZ Kragujevac, SZ Šabac, SZ Užice, SZ
Smederevo, SZ Kruševac, SZ Svilajnac, SZ Apatin, SZ Vranje, SZ Priboj i SZ Beograd. Takodje
se bavi pogodnostima koja imaju privredna društva koja posluju u slobodnim zonama.
Iz svega napred opisanog, mogu se zaključiti prednosti poslovanja u slobodnim zonama, koje su
pobrojane u delu Zaključka.
2. NASTANAK SLOBODNIH ZONA
Dok su slobodne zone nekada bile slobodne luke i mesta gde se vršio pretovar robe, one danas
predstavljaju centre razvijenih telekomunikacija i moderne infrastrukture i centre moderne
industrije i kompletne logističke podrške.
1
Slobodne zone su prostori tj. delovi teritorije Srbije koji su posebno fizički određeni i označeni,
infrastrukturno opremljeni, na kome se obavljaju različite delatnosti i u kojima se primenjuje
stimulativni režim poslovanja koji se prvenstveno ogleda u povlašćenom carinskom tretmanu,
poreskim oslobađanjima i simplificiranoj administrativnoj proceduri. Drugim rečima slobodne
zone podrazumevaju odredjene oblasti gde važe posebni uslovi rada, poseban režim privređivanja,
uz značajne pogodnosti, olakšice i stimulacije u cilju proizvodnje robe, koja je prvenstveno
namenjena za izvoz.
1
Privredna komora Srbije www.pks.rs
2
Slobodne zone su centri koji objedinjuju usluge po sistemu sve na jednom mestu - proizvodnja,
skladištenje, utovar i istovar robe, pakovanje, transport, špediterske usluge, bankarske usluge,
carinske i druge administrativne poslove.
Slobodna zona je pravno lice koje preko svojih organa upravljanja (bez obzira na osnivača) vrši
tehničke, administrativne, stručne i druge poslove u vezi sa obavljanjem delatnosti u zoni i obavlja
usluge od zajedničkog interesa za sve korisnike samostalno, utvrđuje uslove pod kojima se koristi
područje slobodne zone za obavljanje delatnosti, i propisuje mere posebne zaštite životne i radne
sredine u zoni.
Osnivač zone (organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik), koji je doneo
odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, preko privrednog društva
(dalje PD) za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja
zone. Područje zone se određuje davanjem saglasnosti Vlade. Zahtev za davanje saglasnosti za
određivanje područja zone PD za upravljanje zonom se podnosi Vladi preko Ministarstva finansija
Srbije tj. Uprave za slobodne zone.
Određivanje područja zone ekonomski je opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i
drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja
stranog kapitala, proizvodnje roba, pružanja usluga, zapošljavanja, transfera tehnologije,
privrednog restrukturiranja i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarivanju strategije razvoja i
realizaciju mera ekonomske politike Vlade.
PD za upravljanje zonom može podneti zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja
zone pod uslovima:
da su osnivači PD za upravljanje zonom osnivači zone (osnivači zone mogu biti osnivači samo
jednog privrednog društva);
da je registrovano u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti upravljanja zonom;
da odgovorno lice osnivača zone, odnosno odgovorno lice PD za upravljanje zonom nije
osuđivano za krivična dela privrede, nedozvoljene trgovine itd.
Zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone treba da sadrži:
naziv, sedište i PIB osnivača zone
naziv, sedište i PIB PD za upravljanje zonom
podatke o osnivačkom kapitalu
naziv zone i područja zone sa određenim granicama
elaborat o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja zone sa procenom
stranih ulaganja, očekivanih efekata, zapošljavanja i transfera savremenih tehnologija, navođenje
delatnosti koje će se obavljati itd. itd.
Pored zahteva potrebno je priložiti i sledeće dokaze:
4
PD za upravljanje zonom može takođe podneti zahtev za prestanak rada zone kao i Ministarstvo
finansija na osnovu čijeg predloga Vlada donosi akt o prestanku važenja saglasnosti za
određivanje područja zone a zona prestaje sa radom po isteku roka od 90 dana od donošenja akta
Vlade o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone.
2
3. CARINSKI POSTUPAK U ZONAMA
Područje slobodne zone mora biti ograđeno u skladu sa uputstvima carinskog organa, na način
koji carinskom organu omogućava sprovođenje carinskog nadzora i sprečava nepropisno unošenje
u slobodnu zonu i iznošenje iz slobodne zone bilo kakve robe.
Za sprovođenje carinskog nadzora nad slobodnom zonom i robom smeštenoj u njoj nadležan je
carinski organ koji je teritorijalno nadležan s obzirom na mesto na kome se nalazi slobodna zona.
Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, kao i robu smeštenu u zoni, primenjuju se mere carinskog
nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
U slobodnu zonu može se uneti i smeštati strana i domaća roba. Smeštaj robe u slobodnoj zoni
nije vremenski ograničen. Za domaću robu namenjenu izvozu koja smeštajem u slobodnu zonu
ispunjava uslove predviđene posebnim propisima mogu da se propišu posebni rokovi smeštaja.
Sva roba koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora se prijaviti nadzornom carinskom organu,
koji proverava podnete isprave i prevozno sredstvo, te zadužuje unos robe u slobodnu zonu,
odnosno razdužuje iznos robe iz zone. Nadzorni carinski organ može, prema njegovoj proceni i
analizi rizika, da izvrši i pregled robe.
Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone u drugi deo teritorije Republike Srbije
odnosno unositi robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak
oplemenjivanja, radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentovanja. Carinski organ
može pregledati robu i sprovesti druge mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi, izlazi ili
ostaje u slobodnoj zoni u skladu sa kriterijima utvrđenim sistemom za analizu i procenu rizika,
odnosno kad god posumnja da se ne poštuju carinski propisi o poslovanju u slobodnoj zoni.
Korisnik zone mora, radi carinskog nadzora, na propisan način da vodi
evidenciju
o unosu u
slobodnu zonu i iznošenju robe iz slobodne zone, kao i o upotrebi i promenama na robi. Korisnik
zone je dužan da, pre početka obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni, nadležnoj carinarnici
podnese zahtev za odobravanje oblika i sadržaja evidencije o stranoj robi u slobodnoj zoni.
Ukoliko korisnik u zonu namerava unositi i domaću robu, dužan je da podnese i pisani zahtev za
odobravanje oblika i sadržaja evidencije o domaćoj robi u slobodnoj zoni.
Zahtev
za izdavanje odobrenja o vođenju evidencije podnosi se, u dva primerka, carinskom
organu, prema mestu na kom se nalazi slobodna zona. U zahtevu korisnik navodi detaljan opis
delatnosti koje namerava da obavlja u slobodnoj zoni i takođe mora da sadrži :
- detaljne podatke o evidenciji koja se vodi ili će se voditi o robi,
- vrstu i carinski status robe (domaća/strana) koja će biti predmet navedenih delatnosti,
- kada je to moguće, carinski postupak u okviru koga će se obavljati te delatnosti,
2
Privredna komora Srbije www.pks.rs
5
- druge podatke koji su potrebni carinskom organu kako bi obezbedio pravilnu primenu propisa o
poslovanju u slobodnoj zoni i omogućilo sprovođenje carinskog nadzora nad poslovanjem
korisnika u slobodnoj zoni.
Uz zahtev se prilaže ugovor o korišćenju slobodne zone zaključen sa osnivačem zone, u dva
primerka, u originalu ili overenoj kopiji.
Evidencija o robi u slobodnoj zoni mora sadržati najmanje sledeće:
• podatke o identifikacionim brojevima, broju i vrsti ambalaže, količini robe, uobičajenom
komercijalnom nazivu robe
• podatke koji omogućavaju da se roba kontroliše u svakom trenutku, a posebno njena lokacija,
carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba koja joj je određena nakon smeštaja u slobodnu zonu
ili njen ponovni ulazak u preostali deo carinskog područja Republike Srbije
• podatke o prevoznoj ispravi koja se koristi pri unošenju i iznošenju robe
• podatke o carinskom statusu robe (da li je strana ili domaća roba) i, kada je to potrebno, podatke
o potvrdi o carinskom statusu robe koja je stavljena u slobodan promet u zoni
• podatke o uobičajenim postupcima s robom, kojima je cilj očuvati robu, poboljšati njen izgled ili
pripremiti za tržište, odnosno dalju prodaju
• podatke o robi koja stavljanjem u slobodan promet ili stavljanjem u postupak privremenog uvoza
ne podleže plaćanju uvoznih dažbina niti merama trgovinske politike, a čija se upotreba ili
namena moraju proveravati (broj JCI po kom je roba stavljena u postupak).
Evidencija se vodi hronološki, prema podacima u ispravama što prate robu pri unošenju/iznošenju
robe u/iz zone. Nadzorni carinski organ može, za vođenje evidencije u slobodnoj zoni, kao
evidenciju prihvatiti i evidenciju iz knjigovodstva korisnika zone, ako takva evidencija sadrži sve
neophodne podatke koji u svakom trenutku omogućavaju jasan uvid u stvarno stanje robe.
Ako korisnik zone utvrdi da se stvarno stanje robe i stanje u evidencijama ne slažu, dužan je da o
tome bez odlaganja obavesti nadzorni carinski organ. Ako nadzorni carinski organ utvrdi da je pri
tome nastao carinski dug, dužan je preduzeti sve potrebne radnje radi obračuna i naplate istog.
Korisnik slobodne zone može robu koju je uneo u slobodnu zonu da ustupi drugom korisniku.
Oba korisnika ovo ustupanje i preuzimanje robe moraju da iskažu u svojim evidencijama.
Korisnik, koji ustupa robu drugom korisniku dužan je da o tome bez odlaganja obavesti carinski
organ, uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije.
Ako je korisnik zone strano lice, u rešenju kojim se odobrava oblik i sadržaj evidencije o robi u
slobodnoj zoni, obavezno se navode i podaci o njegovom ovlašćenom zastupniku i vrsti
zastupanja.
Carinski organ će odobriti vođenje evidencije samo onim licima koja nude sve potrebne garancije
za poslovanje u slobodnoj zoni u skladu sa carinskim propisima.
Korisnik zone po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev carinskog organa može da zahteva izmene ili
dopune odobrenja za vođenje evidencije.
