Sadržaj:
UVOD.......................................................................................................................... 2
1.KONCESIJE………………………………………………………………............. 3
1.1. BOT sistem………………………………………………………………......... 8
2. POSTUPAK DAVANJA KONCESIJE……………………………………........... 9
2.1. Inicijativa i Akt o koncesiji……………………………………………………. 9
2.2. Javni tender i ugovor o koncesij……………………………………………….. 9
2.3. Trajanje i prestanak koncesije ……………………………………………….... 9
2.4. Javno-privatno partnerstvo i koncesije ………………………………………...10
2.5. Prestanak JPP i posledica prestanka …………………………………………...11
2.6. Komisija za Javno privatno partnerstvo………………………………………..12
3. PREDMET KONCESIJA………………………………………………………….13
3.1. Primeri svetskih koncesija……………………………………………………...13
3.2. Primeri srpskih koncesija……………………………………………………….13
4. ZNAČAJ STRANIH ULAGANJA PUTEM KONCESIJA……………………......14
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………17
LITERATURA…………………………………………………………………….......18
UVOD
Koncesija predstavlja dozvolu javne vlasti koja se daje pravnim ili fizičkim licima,
domaćim ili inostranim, za obavljanje određene delatnosti po unapred propisanim
uslovima. Koncesija je regulisana zakonom o koncesiji. Koncesija predstavlja pravni
posao koji se ostvaruje između davaoca koncesije -koncedenta, i primaoca koncesije -
koncesionara, sa ciljem ostvarivanja većeg stepena efikasnosti u eksploataciji predmeta
ugovora o koncesiji. On je dvojak i odnosi se na iskorišćavanje prirodnih bogastava,
odnosno dobara u opštoj upotrebi, ili delatnosti javnih službi,a realizuje se
zaključivanjem Ugovora o koncesiji, koji predstavlja formalan i dvostrano obavezan
sporazum. Koncesija jeste i koncesija po B.O.T sistem (build-operate-transfer: izgradi-
koristi-predaj) uključujući i sve oblike ovog sistema, a koji se zasniva na izgradnji ili
rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta, uređaja ili postrojenja, njegovom
korišćenju i predaji u svojinu republike u ugovorenom roku.
Koncesija takođe predstavlja i način obezbeđivanja investicionih sredstava, pošto je
predviđeno da koncesionar može biti inostrani partner. Strano lice koje može biti
koncesionar jeste strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu, strano fizičko lice, ili naš
državljanin s prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.
Koncesionar gradi, održava i koristi objekte i obavlja koncesionu delatnost, to jest koristi
dobra od opšteg interesa u skladu s propisima.
1
Prilikom odobravanja koncesije mora se voditi računa da koncesije koje predstavljaju
velike projekte imaju neuporedivo snažnije višestruke efekte za domaću privredu i na
ostale privredne grane u poređenju sa malim koncesijama. Na drugoj strani, koncesije
koje predstavljaju velike projekte smanjuju konkurenciju na tržištu, pa samo velike firme
mogu da se pojave na licitaciji. Prilikom odobravanja koncesija mora se voditi računa i o
tome da period koncesije mora biti dovoljno dug da koncesionar povrati uložena sredstva
i da ostvari predviđeni profit. Mnoge vlade prilikom odobravanja koncesija u prirodne
monopole ujedno odobravaju i ekskluzivitet koncesionaru. Njihov motiv je da podstaknu
privredni razvoj, ali nema čvrstih dokaza na bazi empirijskih istraživanja. Ipak,
ekskluzivitet ne mora trajati isti vremenski period koliko i sama koncesija, već se to
pitanje reguliše klauzolom u ugovoru. Ekskluzivitet u granama koje predstavljaju
prirodne monopole ne menja bitnije proviziju koncesionara, dok u granama koje su
podložne konkurenciji pravo ekskluziviteta značajno smanjuje konkurenciju. Strani
koncesionar po pravilu je zainteresovan za ekskluzivitet jer se time manje ugrožava
njegov profit. Zemlje u kojima je visok ekonomski i politički rizik za strane investitore
mogu pokušati da dodeljujući ekskluzivitet koncesionaru lakše ustupe određenu granu na
koncesiju. Pošto sistem koncesionih aranžmana predstavlja vid stranih ulaganja, država
-koncedent očekuje značajne pozitivne efekte od koncesija.
Među najznačajnije efekte spadaju: privlačenje dodatnih inostranih sredstava čime se
stvaraju mogućnosti za investiranje u zemlji: transfer znanja i tehnologije; angažovanje
proizvodnih domaćih kapaciteta u izvođenju investicionih radova i povećanje nivoa
zaposlenosti u zemlji; povećanje kreditnog rejtinga zemlje na međunarodnom tržištu
kapitala; povećanje opšte efikasnosti u zemlji i povećanje kvaliteta usluga u domenu
odobravanja koncesije; uvođenje inostranih standarda u domaće poslovanje. Donošenje
propisa (zakona) o koncesijama preduslov je za dodelu koncesija. Kada država dodeljuje
koncesiju ona to čini jednostranim pravnim aktom -suverenitetom svoje vlasti. Najčešći
je slučaj da se dodela koncesije vrši upravnim aktom - odlukom ili rešenjem donesenim
od strane organa državne vlasti (najčešće vlada kao izvršni organ vlasti ili ministarstva ili
u retkim slučajevima parlament).
Takav akt o dodeli koncesije jednom subjektu dostavlja se i drugim subjektima koji su
podneli ponudu za dodelu odnosne koncesije, čime se osigurava pravo svih učesnika u
tenderskom postupku (javni oglas ili konkurs za dodelu koncesije) na žalbu ili pokretanje
upravnog spora kod nadležnog suda protiv akta o dodeli koncesije. Ima slučajeva da
protiv odluke o dodeli koncesije nije dozvoljena žalba ili pokretanje upravnog spora pred
nadležnim sudom. Treba istaći da, po pravilu, organ državne vlasti koji je dodelio
koncesiju nije isti sa onim organom državne vlasti koji je ovlašćen da zaključuje ugovor o
koncesiji i kontroliše izvršenje obaveza iz tog ugovora. Iz akta o dodeli koncesije i
ugovora o koncesiji proističe niz prava i obaveza i to, sa, jedne strane, prava i obaveza
koncesionara prema koncesoru i obratno, a, s druge strane, prava i dužnosti koncesionara
prema korisnicima proizvoda ili usluga koncesionog objekta (napr. korisnici struje,
puteva, i drugi). Odnos koncesionara prema koncesoru uvek je javnopravne i
privatnopravne prirode, prema korisnicima delom privatnopravne prirode, a prema trećim
licima, koja nisu ni koncesor ni korisnici koncesionarinih usluga, uvek i u celini je
privatnopravne prirode.
3
Koncesionar je, pre svega, dužan da organizuje i obavlja preuzetu delatnost tj.
koncediranu službu. Ta služba mora se obavljati u skladu sa aktom o dodeli koncesije,
odnosno prema unapred postavljenim i primljenim uslovima koncesije. Iz te dužnosti
koncesionara proističe pravo koncesora da nadzire (kontroliše) obavljanje službe date u
koncesiju i daljnja koncesionareva dužnost da se podvrgne, bez pogovora, takvom
nadzoru koncesora, pošto koncesor ne može ostaviti na volju koncesionaru hoće li on ili
ne izvršavati koncediranu službu. Taj nadzor nad koncesionarom mora biti intenzivan i
delotvoran. Za neispunjenje tih obaveza koncesionara, u aktu o dodeli koncesije i
ugovoru o koncesiji, predviđaju se sankcije, koje su takođe sastavni deo nadzorne vlasti
koncesora. Koncesija znači dozvolu koju javna vlast daje domaćim ili stranim licima za
obavljanje neke delatposti ili određenog posla pod određenim uslovima. Međutim, ona se
javlja i kao poseban oblik stranih ulaganja, kad država na svojoj teritoriji daje pravo
stranom partneru da investira i obavlja određenu privrednu aktivnost, odobravajući mu
posebne povlastice na određeno vreme.
Izmedju BOT aranžmana i međunarodne koncesije mogu se uočiti velike sličnosti, ali i
određene razlike.Naime, dok je kod koncesije koncedent, tj.davalac koncesije, uvek javni
subjekt, kod BOT modela svi učesnici mogu biti privatni subjekti. Koncesija se odnosi na
ustupanje nekog prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili javne službe, dok
predmet BOT aranžmana mogu da budu i dobra u opštoj upotrebi i izgradnja i opremanje
industrijskih i drugih objekata, kao što su fabrike, hoteli i sl.
Po prestanku koncesije izgrađeni objekti postaju isključivo državno vlasništvo, dok u
slučaju BOT aranžmana mogu postati i privatna svojina. Umesto ranijeg kreditnog načina
finansiranja, postoji mogućnost novog tipa finansiranja, tzv. projektno finansiranje. Ono
podrazumeva da sam projekat, koji je predmet finansiranja, garantuje da će njegova
realizacija omogućiti otplatu svih obaveza koje su nastale u vezi sa njim. Treba staviti
naglasak na strane direktne investicije, jer inostrani ulagači, razvijajući svoju aktivnost u
zemlji koja je nerazvijena, unose savremenu tehnologiju i moderan menadžment, ali i
snose rizik. Nedovoljni državni izvori finansiranja su osnovni uzrok opadanja javnih
investicija u izgradnju mreže železničkih pruga, puteva, auto-puteva i drugih
infrastrukturnih objekata u mnogim nerazvijenim zemljama. Najznačajniji razvojni
programi u tom domenu se realizuju putem BOT aranžmana.
Pored BOT aranžmana za finansiranje infrastrukturnih objekata u međunarodnoj
poslovnoj praksi, primenjuju se i drugi slični sistemi projektnog finansiranja (BOOT,
BOO, ROT). U zemljama čija privreda nije razvijena, nedovoljni javni izvori za
finansiranje investicija, pored saobraćajne infrastrukture i u oblasti energetskog sektora,
su pokrenuli rad na nalaženju alternativnih načina finansiranja, među kojima koncesije i
BOT aranžmani u poslednje vreme imaju značajno mesto. Primena koncesije i BOT
aranžmana u uslovima koje nerazvijene države imaju, u značajnoj meri će uslediti sa
poboljšanjem međunarodne pozicije zemlje.
4
