Семинарски рад
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
ПРВА И ОБАВЕЗЕ СУБЈЕКАТА РАДНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЗАКОНУ О
РАДУ
ПРЕДМЕТ
1
Семинарски рад
1.
Основи за престанак радног односа
Основи за престанак радног односа могу се систематизовати по
различитим критеријумима, међутим, најчешће се користи критеријум воље по
коме радни однос престаје:
1) По вољи запосленог, односно отказом од стране запосленог,
2) Сагласношћу воља запосленог и послодавца, односно по споразуму,
3) Против воље запосленог, отказом од стране послодавца, када
објективно више нема услова за рад запосленог,
4) Независно од воље запосленог и послодавца, односно по сили закона
(разлози наведени у уводу)
2.
Престанак радног односа по вољи запосленог
У складу са начелом права на рад, радни однос се по правилу заснива и
престаје вољом запосленог. Запослени може да изјави да жели да раскине радни
однос (откаже уговор о раду), поднеском, у писаној форми или на записник.
4
Изјава запосленог да раскида радни однос, односно отказује уговор о раду, дата
у стању менталног здравља и без мана у вољи,
5
представља основ за престанак
радног односа.
Ако запослени откаже уговор о раду због, од стране послодавца учињене
повреде обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду,
запослени има сва права из радног односа, као у случају да му је незаконито
престао радни однос.
Битно је назначити да је запослени који откаже уговор о раду у обавези
да на раду осатне до истека законом одређеног или споразумно уговореног
отказног рока. Запослени је дужан да отказ уговора о раду достави послодавцу
највање 15 дана пре дана одређеног за престанак радног односа.
Отказ се обавезно доставља у писаном облику и не мора да садржи
разлоге због који запослени даје отказ.
4
Др Мијал Стојановић, Борислав Чолић, исто, стр, 159
5
Запослени може побијати решење о престанку радног односа позивајући се на
неурачунљивост, као и мана воље које изјаву о прекиду радног односа чине невољном, као што
су претња, принуда, превара, заблуда или афекат.
4
Семинарски рад
3.
Престанак радног односа на основу споразума
Радни однос може престати и на основу споразума закљученог са
послодавцем. Воља оба субјекта у овом случају мора бити писмено изражена.
Споразум о престанку радног односа производи дејства чим буде
закључен. Споразуме о престанку радног односа је обично један акт, али се
може састојати и од два: понуда и прихватање понуде. Понуда за раскид
уговора може потећи и од једне и од друге стране. Оно што је битно је да своју
обострану вољу изразе писменим путем, у споразуму као формално-правом
акту, јер само под тим условом може доћи до престанка радног односа.
Према нашем Закону о раду, пре потписивња споразума, послодавац је
дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у
остваривању права за случај незапослености.
6
По потписивању наведеног споразума послодавац доноси решење о
престанку радног односа које се доставља запосленом потврђујући њиме да је
до престанка радног односа дошло на основу обостране воље страна потписника
споразума.
7
Уколико запослени није користио годишњи одмор за календарску
годину у којој му престаје радни однос, може са послодавцем да се споразуме да
му радни однос престаје пото искористи део или цео годишњи одмор.
Запосленом даном утврђеном у споразуму престаје радни однос, што
значи да од тог дана престају сва права, обавезе и одговорности из радног
односа.
У случају престанка радног односа по овом основу, послодавац нема
обавезу исплате било какве новчане накнаде или отпремнине. Ако би се
послодавац и запослени споразумели о исплати одређене накнаде, она би имала
карактер зараде на коју се плаћају доприноси за обавезно социјално осигурање.
8
Код овог начина престанка радног односа, важно је да ус изјављене воље
дате слободно, при чистој свести и без икаквих притисак, у сутпротном се могу
побијати. Споразум о престанку радног односа може се побијати због
недостатака способости за расуђивање, као и због мана воље. Када је у питању
неурачунљивост, побијање споразума није везано за рок све док се запосленом
не обезбеди старалац, док у случају мана воље запослени споразум, односно
изјаву може побијати у року у коме се може тражити заштита у радном спору.
Споразум о престанку радног односа може побијати и послодавац
уколико је директор учинио или прихватио понуду под утицајем заблуде,
преваре, принуде или афекта. Поништавањем споразума престају да важе акта
донета на основу њега и ѕапослени наставља са радом при чему ће се сматрати
да радни однос није ни раскидан.
6
Закон о раду Републике Србије, члан 177, , преузето са: www.svos.org.rs, стр. 46
7
Алекса Петровић , Коментар Закона о Раду, Службени гласник РС“, бр. 24/2005 и 61/2005,
преузето са: www.propisi.net
8
Исто
5
