Odgovori za drugi kolokvijum iz Finasijskih tržišta
1. Koji su osnovni oblici organizacije tržišta novca? Navedi i objasni? 141 str.
Institucionalno tržište novca,
Neistitucionalno tržište novca i
Tržište novca koje se javlja kao kombinacija legalnih i ilegalnih
trgovanja likvidnim novčanim sredstvima (Mešovito).
Institucionalno tržište novca
je posebna posrednička finasijska
organizacija koja radi u svoje ime i za račun svojih komitenata sve
transakcije na tržištu novca. Prednost ovog oblika tržišta novca je u
tome što su ponuda i tražnja novca koncetrisane na jednom mestu
i u isto vreme. Nedostatak ovog oblika tržišta ogleda se u tome što
je njegova likvidnost daleko manja u odnosu na druge oblike
tržišnog organizovanja.
Neistitucionalno tržište novca
– na njemu se pojavljuju svi privredni
subjekti koji želi trgovati novčanim likvidnim sredstvima. Ova vrsta
tržišta karakteristična je za krizne i podkrizne situacije, odnosno za
vreme privredne i političke nestabilnosti.
Mešovito tržište novca
je rezultat nastojanja industrijskih
najrazvijenijih zemalja.
2. Šta je predmet rada tržišta novca? 142 str.
Je trgovina novcem, odnosno kupovina i prodaja kratkoročnih
novčanih sredstava i hartija od vrednosti,
1. Kupovina i prodaja salda potraživanja na kontima
poslovnih banaka, odnosno međubankarska
kupoprodaja novca,
2. Kupovina i prodaja hartija tržišta novca od strane i
između učesnika na tržištu novca i
3. Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
3. Poslovi koji se obavljaju na tržištu novca? 143 str.
Poslove na tržištu dnevnog novca i
Poslove na terminskom tržištu novca.
4. Koje su tri osnovne grupe kratkoročnih hartija od vrednosti po tipu
emitenta? Navedi? 144 str.
Hartije od vrednosti od države ili posebnih paradržavnih institucija
(državne obveznice, državne menice i državni blagajnički zapisi),
Hartije od vrednosti centralne banke (blagajnički zapisi) i
Hartije od vrednosti privrednih preduzeća, drugih firmi ili privatnih
lica, koje su akceptirane od strane ovlašćenih finasijskih institucija
(bankarski akcepti i privatne diskotne hartije raznih vrsta).
5. Kratkoročne državne obveznice? 144 str.
Je obligaciona hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da
će u određenom roku imaocu obveznice vratiti posuđeni iznos
naznačen na obveznici uvećan za kamatni prihod. Izdaju se sa
rokom dospeća od 1,3,6 i 12 meseci. Emisija i plasman obveznica
obavlja, prema odluci države, obično centralna banka a prodaje ih
građanima ili drugim učesnicima na tržištu novca. Prodaja
kratkoročnih državnih obveznica vrši se putem aukcije koju
organizuje centralna banka ili neka druga finasijska institucija koju
ovlasti država.
6. Blagajnički zapisi? 145 str.
Su diskotne hartije od vrednosti koji se emituju u cilju prikupljanja
slobodnih novčanih sredstava. Rok dospeća je kraći od godinu
dana. Blagajnički zapis je jedan od osnovnih instrumenata preko
koga centralna banka vrši operacije na „otvorenom tržištu“. Kada
centralna banka emituje i prodaje blagajničke zapise ona time
prikuplja slobodna novčana sredstva i smanjuje količinu novca u
opticaju.
7. Ko može biti emitent blagajničkih zapisa? Navedi? 145 str.
Emitenti blagajničkih zapisa mogu biti: država, centralna banka,
poslovne banke i druge finasijske organizacije.
8. Komercijalni zapisi? 146 str.
Su kratkoročne hartije od vrednosti. Emitovanje komercijalnih
zapisa je motivisano prikupljanjem slobodnih novčanih resursa
neophodnih za prevazilaženje problema nastalih kao rezultat
povremenih novčanih nestašica, odnosno sezonskih oscilacija. Oni
se emituju na period od mesec dana do tri meseca i mogu biti
naplativi najkasnije do godinu dana od roka dospeća na koji su
izdati. Prodaja komercijalnih zapisa može se vršiti na primarnom i
sekundarnom tržištu uz uslov da se kotiraju na novčanom tržištu
što zavisi od kreditnog boniteta njihovih emitenata i garanta.
9. Bankarska potvrda o depozitu – depozitni certifikat? 147 str.
Je pismena isprava kojom se ugovor o depozitu čini podobnim za
trgovanje na sekundarnom tržištu. Je najmlađi instrument tržišta
novca. Prvi put je emitovan od strane američkih poslovnih banaka
1960. godine. Rok dospeća je od 7 dana do 12 meseci. Ova potvrda
obično glasi na ime ili donosioca. Dobijaju je pravna i fizička lica
koja svoja novčana sredstva oročavaju kod poslovne banke i tim
oročenim depozitima žele trgovati na tržištu novca. Oročena
sredstva kod banke služe kao osnova za izdavanje depozitnog
sertifikata.
10.Bankarski akcept? 147 str.
1. Pravo kontrole rada preduzeća,
2. Pravo na deo dobitka, ukoliko ga preduzeće ostvaruje,
3. Pravo preče kupovine kod komisije novih akcija,
4. Pravo na rezidualni deo likvidacione mase preduzeća i
5. Pravo na transfer akcija.
16.Navedi i objasni dve osnovne vrste akcija? 154 str.
Obične akcije – daju vlasniku pravo učešća u upravljanju, dobiti,
glasačko pravo na skupštini akcionara, pravo na srazmeran deo
likvidacione mase preduzeća.
Prefercionalne akcije – imaju prednost u odnosu na obične akcije u
isplati dividende i namirivanju iz likvidacione mase, i manje su
rizične, ali ako investitori primaju redovno dividende koje su
unapred dogovorene i fiksirane, u procentu ili apsolutnom iznosu u
odnosu na nominalnu vrednost akcija, nemaju pravo upravljanja
preduzećem.
17.Postoje tri osnovna načina emitovanja akcija. Navedi koji su to načini i
objasni ih? 155 str.
1. Javna ponuda,
2. Ponuda prava i
3. Privatni plasmani.
Javna gotovinska ponuda
je najčešći način primarne emisije akcija.
Ovaj način emisije se realizuje uz pomoć investicionih bankara i
pokrovitelja emisije koji pružaju niz usluga oko pripreme emisije,
davanja saveta, potpisivanje emisije, preuzimanje rizika i dr.
Razlikujemo dva osnovna modela: 1. Posvećenost kompaniji (firma
sklapa ugovor sa investicionim bankarom o prodaji kompletne
emisije akcija, investicioni bankar kupuje sve novo emitovane akcije
od emitenta po ceni nižoj od ponuđene. Kasnije bankar nudi akcije
po višoj ceni. Razlika u ceni je njegova zarada od prodaje) i 2.
Agencijski način (Investicioni bankar ne otkupljuje kompletnu
emisiju akcija već se pojavljuje u ulozi agenta. Oni rade za
agencijsku proviziju, koja se dobija za svaku prodatu akciju).
Ponuda prava
je prodaja novih akcija postojećim vlasnicima.
Prilikom emitovanja novih akcija dolazi do povećanja njihovog
ukupnog broja, čime se automatski smanjuje udeo vlasništva
postojećih akcionara. Kako emisija novih akcija ne bi dovela do
pojave razvodnjavanja vlasništva postoji pravo preče kupovine.
Pravo preče kupovine podrazumeva obavezu emitenta da novu
seriju akcija prvo ponudi postojećim vlasnicima. Metod emitovanja
akcija postojećim vlasnicima se naziva ponuda prava.
Privatni plasmani
– na ovaj način se akcije prodaju privatno
manjem broju unapred poznatih investitora. Prednost emisije ovog
načina emisije su niži troškovi, pošto nema troškova oko
registracije i angažovanja potpisnika i pokrovitelja. Ovo je pogodan
način za emisiju akcija manje ukupne vrednosti. Nedostaci emisije
putem privatnih plasmana sastoje se u težoj prodaji, težem
finansiranju većih iznosa emisija...
18.Šta su obveznice i koji tipovi obveznica postoje po osnovu tipa emitenta?
163 str.
Predstavljaju finasijske instrumente duga putem čijeg izdavanja
emitent dolazi do finasijskih sredstava za svoje potrebe, a za šta
kupcu investitoru tih obveznica plaća kamatu, a po isteku valute
plaća glavnicu. Obveznica se sastoji od plašta i kupona. Koriste se
različiti nazivi, kao bondovi, note. Smatra se da su note obveznice
sa rokom dospeća do pet godina, a preko pet da su bondovi.
Tipovi obveznica po osnovu tipa emitenta su:
1. Državne obveznice,
2. Obveznice lokalnih organa vlasti,
3. Korporativne obveznice i
4. Hipotekarne obveznice.
19.Koje su tradicionalne vrste korporativnih obveznica u SAD? Navedi? 164
str.
Obične obveznice,
Subordinisane obveznice,
Hipotekarne obveznice,
Collateral Trust Bonds,
Prihodne obveznice,
Certifikati založene opreme,
Industrijski razvojne obveznice i
Pollution Control Bonds.
20.Koje su nove vrste korporativnih obveznica u SAD? Navedi? 165 str.
Diskotne obveznice,
Promenljive obveznice,
Indeksirane obveznice,
Varanti,
Put obveznice,
Pazment – in – kind Bonds,
Srednjeročne note,
Euronote i
Eurobondovi.
21.Šta je berza i šta je predmet kupovine i prodaje na berzi? 173 str.
Podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo
određenim pravilima i uzansama, ali u vremenskim sekvencama,
kupuje i prodaje određena roba.
