zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh
jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer
tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas
dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio
pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj
klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
Seminarski rad
Menadžment i marketing usluga
Tema: Air Serbia
Uvod
Vazdušni saobraćaj je proces premeštanja, odnosno prevoza osoba i/ili stvari, kao i bilo koja druga
upotreba ili delovanje u vazdušnom prostoru. Osnovna podela vazdušnog prometa je na civilni i vojni.
Vojni vazdušni promet je vazdušni promet u kome učestvuju vojni avioni, a koji isključivo služi u
vojne svrhe. Civilni vazdušni promet je sav vazdušni promet osim vojnog zračnog prometa i delimo
gana: javni vazdušni promet u koji spada linijski i povremeni prevoz osoba ili stvari; domaći vazdušni
promet je promet koji se obavlja u vazdušnom prostoru neke države; međunarodni vazdušni promet je
promet koji se obavlja u vazdušnom prostoru iznad teritorija dve ili više država; poseban vazdušni
promet u koji spada vazdušni promet koji nije uključen u javni vazdušni promet.
Vazdušni saobraćaj je najbrži vid saobraćaja kojim se danas prevoze putnici roba, ali je i
najskupli.Manji značaj ima teretni vazdušni saobraćaj i u ukupnom obimu prometa tereta svih vrsta
ovaj vid saobraćajnog transporta tereta i roba zauzima beznačajan udeo.Ima veliki značaj u
međunarodnom prevozu putnika na velikim distancama.Infrastrukturu vazdušnog transporta predstavlja
mreža aerodroma međunarodnog i lokalnog značaja. Aerodromi imaj ulogu da upravljaju letovima,
primaju putnike, organizuju njihove usluge. U međunarodnim vazdušnim vezama učestvuje preko 1000
aerodroma. Najveći aerodromi sveta (od 30 do 70 miliona putnika godišnje) nalaze se u SAD (Njujork,
Čikago, Atlanta, Dalas, Los Andjeles) u Velikoj Britaniji (London), Japanu (Tokio), Francuskoj
(Pariz), Nemačkoj (Frankfurt na Majni).
Vazdušni transport, kao univerzalni, ima preimućstvo u prevozu putnika na srednjim i dugim linijama,
na kojima se mogu prevoziti i određeni tereti.
Osnovne pozitivne karakteristike vazdušnog transporta su:visoka brzina prevoza, fleksibilnost,
manevar i operativnost, relativno niža kapitalna ulaganja; dok su negativne karakteristike: zavisnost od
klimatskih uslova, manje količine robe, buka.
U Srbiji postoji 39 zvanično upisanih aerodom, ali samo 6 od njih je uvršteno na listu aerodroma sa
IATA kodom:
1. Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd-BEG
2. Aerodrom “Batajnica” Beograd-
BJY
3. Aerodrom “Konstantin Veliki” Niš- INI
4. Aerodrom “Ponikve” Užice- UZC
5. Aerodrom “Morava” Kraljevo- KVO
6. Aerodrom “Priština”- PRN
Istorijat kompanije
Početke civilnog vazdušnog saobraćaja u Srbiji označava 17. jun 1927. godine, kada je osnovano
Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput, čiji je naslednik Jugoslovenski aerotransport, zatim Jat
Airways, a danas Air Serbia. Zbog ogromnog angažmana letačkog i tehničkog osoblja Aeroputa u
Drugom svetskom ratu, iskazanog u odbrani zemlje, Društvo je likvidirano 1943. godine.
Polovinom januara 1947, Uprava civilnog vazdušnog saobraćaja prešla je u resor Ministarstva
saobraćaja Federativne Narodne Republike Jugoslavije, čime je potvrđen njen civilni status, a 17. marta
u novoformirano preduzeće prešli su iz Transportnog puka prvi demobilisani piloti, navigatori,
radiotelegrafisti i mehaničari letači. U međuvremenu, pristigli su adaptirani avioni, tako da je mogao da
se odredi datum početka prve letačke sezone. Bio je to 1. april 1947. godine, dan kada su na prvim
posleratnim linijama poleteli avioni kompanije koja je dobila ime Jugoslovenski aerotransport. U
posadama JAT-a našli su se letači i mehaničari Aeroputa koji su se zaposlili u Jugoslovenskom
aerotransportu prilikom njegovog osnivanja ili ubrzo posle toga.
Jugoslovenski aerotransport otpočeo je rad sa dva aviona C-47 pretvorenih u DC-3 i dva Junkersa
JU-52. U toku godine flota je povećana još jednim JU-52, četiri DC-3 i jednim neadaptiranim C-47,
predviđenim za prevoz robe. Ovim avionima održavan je redovan saobraćaj na jugoslovenskim
linijama Beograd-Zagreb-Ljubljana i Zagreb-Sarajevo, kao i na međunarodnoj liniji Beograd-Prag-
Varšava.
Godine 1963. u JAT-ovu flotu došle su tri Karavele, šest godina kasnije prvi Daglas DC-9, a sedam
godina kasnije prvi Boing 707. Istovremeno, iz flote se povlače poslednji veterani klipne flote DC-3 i
Konveri. Uvođenje u saobraćaj mlaznih aviona, letelica većih kapaciteta i doleta, uz to daleko
komfornijih, ekonomičnijih i po svim ostalim karakteristikama boljih od generacije klipnih aviona, bilo
je osnova za širenje mreže linija, osvajanja novih tržišta i pravu ekspanziju vazdušnog saobraćaja. To je
na više od 300 linija, od kojih su dve trećine bile međunarodne. Rekordnih godina (1987/88/89), JAT je
povezivao Jugoslaviju sa 61 svetskom destinacijom na pet kontinenata. Godišnje je prevozio pet
miliona putnika i 46.000 tona robe. Visoko se kotirao na IATA i AEA listama najvećih
avioprevozilaca, zauzimajući 31. mesto u svetu i 10. mesto u Evropi. Početak devedesetih godina
prošlog veka bio je najteži period posle Drugog svetskog rata u istoriji bivše Jugoslavije. Doveo je do
rata, raspada zemlje i sankcija kojima je prvi i najteže bio pogođen upravo nacionalni avioprevozilac.
Ubrzo posle početnih tragičnih dešavanja, JAT se vratio na tržište i ponovo počeo da hvata korak sa
ostatkom sveta. Već 1994. JAT je obnovio letove za stare destinacije i započeo novu eru razvoja,
obeleženu borbom za opstanak na svetskom nebu. Jugoslovenski aerotransport promenio je svoje ime u
Jat Airways 8. avgusta 2003. Godine 2006. Jat je prvi put posle 1991. poslovnu godinu završio sa
pozitivnim rezultatom. Slede teške godine za svetski vazdušni saobraćaj koji se reflektovao i na
srpskog avioprevozioca. To su godine u kojima Jat Airways pokušava da pronađe strateškog partnera.
Posle niza pokušaja, 1. avgusta 2013. Etihad Airways, Jat Airways i Vlada Republike Srbije objavili su
strateško partnerstvo sa ciljem da se obezbedi budućnost nacionalne kompanije. Etihad Airways-u
dodeljen je petogodišnji ugovor o upravljanju novoosnovanom aviokompanijom.
Etihad Airways obavezao se da kupi 49 odsto udela u Jat Airways-u, a Jat Airways da promeni ime i
oznake u Air Serbia. Etihad i Vlada Republike Srbije obavezali su se da ulože po 40 miliona američkih
dolara, kao i da obezbede dodatna sredstva u maksimalnom iznosu od po 60 miliona dolara. Srpsku
nacionalnu kompaniju Air Serbia zvanično je inaugurisao 25. oktobra 2013. tadašnji prvi potpredsednik
Vlade. Kompanija je otpočela letove za Abu Dabi 26. oktobra 2013, a naziv u Air Serbia zvanično je
promenila 28. oktobra 2013. godine. Modernizacija brenda i promena imena kompanije sprovedeni su
paralelno sa strategijom modernizacije flote i razvoja saobraćajne mreže. Novi naziv, novi brend, nove
destinacije, novi tip aviona u floti, novi obroci i pića na letovima, potpuno novi način pružanja usluge
putnicima prema kojima se odnosi kao prema gostima kojima se ukazuje čast i prema kojima se odnosi
