СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
ТЕМА:
БАЗЕ ПОДАТАКА У ДРУМСКОЈ
БЕЗБЕДНОСТИ
4
База података
Једноставно речено, база података је софтверска конструкција намењена за похрањивање,
анализу и претраживање групе сродних и повезаних података, као сто су подаци о купцима,
пацијентима, телефонским бројевима и сл.
База података састоји се од једне или више (дводимензионалних) табела које међусобно могу
бити повезане. Свака табела чува истоврсне податке (нпр. податке о некој особи, предмету и
сл.). Сваки ред у табели представља један слог у табели (најмања група података у бази која у
потпуности описује неки од концепта које база моделира), свака колона једно од поља унутар
тог слога. Дакле, слог може бити група података која описује нпр. неку особу, а поља унутар
тог слога могу садржавати име, презиме, адресу становања или датум рођења те особе. Слог се
у литератури још понегде назива и ентитет, а поље се назива атрибут. Сваки слог табеле се
може јединствено идентификовати путем једне или комбинацијом вредности неког поља тог
слога. То поље или комбинацију поља тада називамо примарни део или основни кључ. Тако
неку особу може јединствено идентификовати њен матични број или комбинација вредности
поља имена и презимена. У једној табели може постојати више поља или комбинација поља
који могу бити као примарни кључ. Поред тога што примарни кључ има улогу јединственог
идентификовања слога он учествује и у повезивању табела . Узмимо да наша табела у ствари
представља листу писаца. Поред те табеле имамо и листу књига, те је потребно ове две табеле
повезати како би смо знали који је писац написао коју књигу. Ако у слог књиге убацимо поље
које садржи вредност примарног кључа писца, ове две табеле су повезане. Ово ново поље (које
искључиво служи за повезивање две табеле) у табели се зове страни кључ. Овакав начин
повезивања називамо релациони модел база података.
5
Историја база података
Најранија позната употреба термина база података потиче из 1963. када је „Друштво за развој
система„ узело под покровитељством симпозијум под насловом „Развој и управљање
рачунарско централном базом података“.
База података као јединствена реч постала је уобичајена у Европи у раним 1970-им., а крајем
деценије користила се у главним америчким новинама. Први системи управљања базом
података развијени су 1960-их. Зачетник у том пољу је Чарлс Бахман. Његови рани радови
показују да му је циљ био стварање делотворније употребе нових уређаја с директним
приступом складиштења који су постали доступни. До тада се обрада података темељила на
бушеним картицама и магнетској траци, па је тако серија обрада била доминантна активност.
Два су се кључна модела податка појавила у то време: CODASYL је развио мрежни модел
базиран на Бахмановим идејама, North American Rockwell је развио хијерархијски модел.
Односни модел је предложио Е.Ф. Цод 1970. године. Он је критиковао постојеће моделе због
апстрактних са описима механизма физикалног приступа . Oracle и DB2 су се појавили тек око
1980. године.
Током 1980-их истраживачка активност се усредсредила на системе дистрибутивних база
података и на стројеве база података, међутим тај је напредак имао малиучинак на тржиште.
Друга важна замисао био је функционални модел података, али свет није на њега обратио
велику пажњу.
У 1990-им пажња се пребацила на базе података оријентисане према објекту. Ту је било
некаквог успеха где је било потребно руковати комплекснијим подацима него што би се могли
носити односни системи.
У 2000-им главно подручје постале су HML базе података. HML базе података циљају
уклонити традиционалну поделу између докумената и података, допуштајући свим
организацијским информацијским ресурсима да се држе на једном месту без обзира да ли су
високо структуирани или не.
7
Слог података
Слог обухвата све податке који су релевантни за неки јединични апликативни објекат
посматрања. Слог се састоји од одређеног броја поља и њиховим скуповима сегмента.
Имамо више различитих слогова , као што су :
- Матични слог - састоји се од фиксни и релативно-фиксних поља (ставки) тј. од
непроменљивих и ретко променљивих ставки. Када су број и величина ставки података у
неком слогу константни за све слогове (нпр. за све раднике, све купце, артикле и сл.) слог се
тада назива слог са фиксном тежином. Њихова предност је сто су увек исте величине, а систем
не мора да води рачуна о томе колико је слог дуг и где он завршава, а други почиње. Тако се
уштеђује време обраде.
- Слогови са варијабилном дужином – су мање уобичајени. Дужина слогова им варира зато
што варирају појединачне ставке података у својој дужини или зато што се број ставки
података у неком слогу мења од случаја до случаја. Идентификација неког слога у меморији
врши се у моменту употребе у току обраде помоћу кључа слога. Кључ слога врши, дакле,
идентификацију слога, разликовање једног слога од другог у меморији система.
Ентитет
Под ентитетом се подразумева било који елементарни објекат посматрања од интереса за
организацију (особа, место, ствар или догађај) и у вези којег се подаци скупљају, обухватају,
меморишу или обрађују (радник у предузећу, пацијент у болници, артикл итд.). Сваки ентитет
има различита својства или обелеежја која могу бити изворна или изведена, а престављају
параметре који се могу конкретизовати и пратити. Сваки ентитет може имати више обележја.
