Izvori međunarodnog javnog prava
Правни факултет Београд
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Међународно јавно право
Тема:
ИЗВОРИ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА
Ментор:
Студент:
1
САДРЖАЈ:
Увод...............................................................................................................................................3
1.Појам извора...............................................................................................................................4
2.Класификација извора................................................................................................................5
2.1 Хијерархијски однос извора.......................................................................................6
3. Међународни уговори...............................................................................................................7
3.1 Појам уговора...............................................................................................................7
3.2 Класификација уговора...............................................................................................8
4.Обичајно правна правила...........................................................................................................8
4.1 Појам и елементи.........................................................................................................9
4.2 Основ обавезности.....................................................................................................10
5.Општа правна начела призната од стране просвећених народа...........................................11
6.Једнострано правни акти државе.............................................................................................12
7.Одлуке међународних организација.......................................................................................12
8.Меко право................................................................................................................................13
9.Помоћни извори међународног права....................................................................................14
9.1 Судске одлуке............................................................................................................14
9.2 Доктрина.....................................................................................................................14
Закључак.......................................................................................................................................15
Литература....................................................................................................................................16
2

1. Појам извора
Када је реч о међународној правној доктрини термин извори права
употребљава се у двоструком смислу: у
материјалном
и
формалном.
Под изворима у
материјалном смислу
подразумевају се друштвене
чињенице из којих произлази право, односно основ целокупног правног поретка.
Под изворима у
формалном смислу
подразумевају се конкретни правни
акти кроз које се манифестују правна правила. Формални извори регулишу
друштвене односе у међународној заједници, утврђују права и обавезе субјеката
међународног права, а истовремено представљају један инструмент контртоле
понашања у међународној заједници.
Формални извори се доносе путем правних аката . Међутим, треба истаћи
да појам правног акта није идентичан са појмом извора права . Правни акт је шири
појам и укључује и формалне изворе , али сваки правни акт није извор права. У
савременој међународној заједници постоји мноштво правних аката: уговори-
двострани и вишестрани, једнострани акти држава и међународних организација,
препоруке разних међународних тела, саветодавна мишљења,, административни
акти и др. Ти акти односе се на различите области живота и имају различите
циљеве и дејство, класификују се зависно од форме и садржине. Оно што је
заједничко за све правне акте је да представљају манифестацију воље субјеката
међународног права, али подлежу под различите правне режиме. То је резултат
еволуције правног поретка и богатства облика кроз које се данас остварује сарадња
између држава. Под појмом извора права се могу подвести само они правни акти
којима се стварају правне норме, тј. који утврђују права и обавезе субјеката
међународног права.
Између материјалних и формалних извора постоји дијалектичка
условљеност и повезаност. Правни поредак могуће је сагледати и схватити само
кроз узајамни однос формалних и материјалних извора права.
4
2. Класификација извора
По општем мишљењу, извори међународног права су они који су набројани
у члану 38, ст 1 Статута Међународног суда правде:
Суд, чији је задатак да спорове који су му поднети решава сагласно међународном
праву, примењује:
Међународне конвенције, било опште или посебне, којима се установљавају
правила изричито призната од држава у спору;
Међународни обичај, као доказ опште праксе прихваћене као право;
Општа правна начела призната од просвећених народа;
Под условом одредаба члана 59, судске одлуке и доктрину најпозванијих
стручњака јавног права разних народа, као помоћно средство за утврђивање
правних правила.
Ова одредба не ограничава право суда да један спор решава
ex aequo et bono
ако парничне странке на то пристану.
Из члана 38 следи да уговори, обичаји и општа правна начела редстављају
главне изворе права, док судску праксу и доктрину Статута убраја у „ помоћна
средства“ за за утврђивање правних правила. Заправо, овим изворима се одриче
карактер аутономних извора права.
Међународни судови, као ни унутрашњи, немају ни моћ а ни овлашћење, да
стварају правна правила, него само да их примењују на конкретне случајеве. Суд
има задатак да утврди чињенично стање, те да на њега примени апстрактне правне
норме. Значај и снага пресуде лежи у чињеници да она представља одлуку
надлежног судског органа, који је овлашћен да дефинише, са обавезном снагом
правне односе странака у спору.
Ни доктрина не представља самосталан извор права. У прошлости, у условима
недовољно изграђеног правног поретка, доктрина је играла значајну улогу. Велики
број арбитражних пресуда ( нарочито оних из 19. Века) позивају се на мишљење
Гроцијуса, Ватела, Либера итд. Међутим,и данас доктрина има значајну улогу у
систематисању, анализи или указивању на слабости позитивних правила. У том
правцу, доктрина може да послужи као основ за акцију појединих држава или
међународних тела. Међународни суд се, у својој досадашњој пракси, ретко
Др Миленко Крећа, др Смиља Аврамов: Међународно јавно право, Београд, 1997, стр 40.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti