FAKULTET ZA EKONOMIJU I
INŽINJERSKI MENADŽMENT
U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
:
TEORIJA SAOBRAĆAJNOG TOKA
PROFESOR
STUDENT
TOMAŠEVIĆ ANA
Novi Sad
SADRŽAJ:
1. Uvod……………………………………………………………2
2. Rečnik pojmova……………………………………………….2
3. Teorija kocenja……………………………………….4
4. Funkcija stabilnosti vozila……………………………5
5. Kočenje………………………………………………..5
6. Komanda kočenja…………………………………….6
7.
Upravljački mehanizmi………………………………7
8. Pneumatici…………………………………………….7
9. Sistem praćenja pritiska u pneumatiku……..7
10. Zakljucak…………………………………………..8
11. Literatura…………………………………………..9
1
Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u:
Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova, sa gledišta udovoljenja
zahtevadostignutog i očekivanog saobraćaja, u cilju utvrđivanja realnih potreba za
poboljšanje postojeće mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena. Na osnovu ovog
vrednovanja vrši se identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena, zatimidentifikaci
ja uzročnika uskih grla, kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u
cilju eliminisanja uskih grla.
Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova, tj. Ocena
adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog iočekivanog
saobraćaja, u cilju optimizacije projektnog rešenja.
Stvaranju odgovarajućeg alata potrebnog za definisanje neophodne analitičke osnove ,
ouslovima odvijanja saobraćaja na posmatranim mrežama (postojećim i projektovanim),
pridostignutim i očekivanim zahtevima saobraćaja, koja je potrebna za: planiranje i
raspodelusaobraćajnih tokova, programiranje transportnih zadataka na mreži, upravljanje
saobraćajnimtokovima, programiranje odravanja mreže, preduzimanje odgovarajućih mera
radi podizanjanivoa bezbednosti i dr.
2.2. Istorijat razvoja teorije saobraćajnog toka
Teorija saobraćajnog toka spada u red mladih naučnih disciplina.
Za početak razvoja teorije saobraćajnog toka navodi se 1930. godina. Početak razvoja ove
naučne discipline vezuje se primenu teorije verovatnoćne u opisivanju određenih
karakteristika saobraćajnog toka i zausavršavanje prvih matematičkih modela za opisivanje
relacije „tok-brzina“.
Među prvim značajnijim objavljivanjima ubraja se publikacija GREENSHIELDS-a
podnazivom „High Way Capacity“, iz 1934. godine. U vreme Drugog Svjetskog rata logično
nije bilo bilo kakvih studija i tek početkom pedesteih godina dvadesetog veka počinje
ozbiljniji razvoj teorijesaobraćajnih tokova. Tada su razvijene metode opisivanja
zakonitosti u saobraćajnom tokuzasnovane na matematičkom modeliranju.
U ovom razdoblju razvijene su i metode zasnovane na istraživanjima, koja su polazila
od starijih naučnih disciplina uključujući teorijsku fiziku, primenjenu
matematiku,
psihologiju, ekonomiku i inženjerske metode uopšte. 1950. godine prvi put su objavljeni
podaci o neprekidnom brojanju saobraćajnih tokova u Sjedinjenim Americkim drzavama,
1956. godine isto je urađeno i u Engleskoj. U bivšoj SFRJ prvotakvo neprekidno brojanje
objavljeno je tek 1975. godine u Sloveniji. Početkom osamdesetih to postaje ustaljena praksa
u svim delovima sveta.
2.3.Saobraćajni tok
Saobraćajni tok podrazumeva istovremeno kretanje više vozila na putu u određenom
poretku
(n>=2).
Modeliranje saobraćajnog toka
Pod modeliranjem saobraćajnog toka podrazumeva se definisanje odnosa između
osnovnih parametara toka, a to su: brzina v, gustoća k i intenzitet toka q. Konkretnije,
3
