БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Ментор
:
Студент:
Београд
2017.
Студијски програм: финансије, рачуноводство и банкарство
Завршни рад
основне струковне студије
Тема: Фазе ревизије финансијских извештаја
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
Студент:
Оцена: _______________________________
Број индекса:
1.
УВОД
Историју ревизије је у великој мери одредила историја рачуноводственог
система. Још у древним културама Грчке, Египта, Рима и Месопотамије, постоје докази
о постојању развијених економских система. Крајем средњег века, са појавом великих
трговачких кућа у Италији, заживела је теорија о максимизацији профита, а трговање је
постало координисано из једног центара. Али, за стварање услова за појаву ревизије
није била довољна појава двојног књиговодства, него тек Индустријска Револуција у
Великој Британији 1780.године. Врло брзо основане су и прве институције. Институту
овлашћених ревизора Шкотске дато је 1854. године прво краљевско овлашћење, потом
професионалној организацији овлашћених ревизора у Единбургу – „
Друштво
рачуновођа“
и у Великој Британији „
Институт овлашћених рачуновођа Енглеске и
Велса“
1887 године, као и Институту овлашћених рачуновођа у Ирској 1888. године.
Експанзија улоге финансијске ревизије може се пратити и у троуглу:
дозволио –
препоручио – захтевао
. Од 1844. године, екстерну ревизију је
дозволио
Закон о
предузећу Уједињеног Краљевства. Према овом закону, од именованог ревизора се
тражило да поднесе извештај о томе да ли годишњи биланс стања даје потпуну и
објективну слику предузећа. Законом о предузећу из 1860. године, ревизија се
препоручује
, док се Законом о предузећу из 1900. године ревизија
захтева
за предузећа
са ограниченом одговорношћу.
Ревизија је, у економском смислу, систематизован процес објективног,
независног, професионалног прикупљања доказа о ефектима пословања и других
одлука у њиховом финансијском исказу, на основу којих се изражава независно и
стручно уверење о истинитости, објективности и складности са нормама истих. Значај
државне ревизије је вишеструк, а најбоље се може сагледати ако се у обзир узму:
висина средстава која се прикупљају у државни буџет; делатности које се финансирају
из буџета, процес планирања буџета, могућност ненаменског, нерационалног трошења
финансијских средстава из буџета. Све настале промене евидентирају се у пословним
књигама, на основу уредних и веродостојних књиговодствених исправа и докумената,
који су докази о настанку, карактеру и веродостојности тих трансакција и пословних
догађаја. Применом прописаног контног плана, подаци о пословним догађајима и
трансакцијама се у пословним књигама евидентирају као промене вредности и стања
појединих категорија имовине, обавеза и капитала правног лица, те као његови
приходи, расходи, финансијски резултат и његова расподела.
Менаџмент савременог привредног друштва суочен је са потребом доношења
пословних одлука у вези са остваривањем пословних циљева. Добрим делом одлуке
које доноси менаџмент заснивају се на информацијама насталим у рачуноводственом
информационом систему. Систем интерног надзора, који укључује све мере пажње
усмерене на спречавање грешака, прекомерних трошкова и преваре, проверава и
обезбеђује поузданост информација. Кључни задатак интерног надзора јесте да
контролише све делове предузећа да ли доследно редукују пословну политику усвојену
после почетка пословног периода, као и да о томе подносе информације менаџменту
привредног друштва. У условима деловања сила слободног тржишта, појачава се улога
интерног надзора. За појачано интересовање за успостављање интерног ревизора,
разлог више су и присуство нелојалне конкуренције, повећане корупције и ерозије
пословног морала. Структуру система интерног надзора чине, у првом реду, интерна
контрола и са друге стране, интерна ревизија.
1
2.
ПОЈАМ, УЛОГА И ДЕФИНИЦИЈА РЕВИЗИЈЕ
Појам ревизија потиче од латинског израза „revisio“, а на српском језику
означава „поновно виђење, поновно гледање, преглед, обнову процеса, последњи
преглед слога пред штампу“.
1
Ревизија је независно испитивање финансијских извештаја или оних
финансијских информација које се односе на субјект, онај профитно усмерен или онај
који то није, без обзира на његову величину или законски облик, кад је такво
испитивање подстакнуто с намером изражавања мишљења о томе. Искуствa многих
привредних друштава у последњих неколико година говоре у прилог чињеници да
напредак без доброг и брзог прикупљања, обраде и коришћења информација у
савременим условима није могућ.
Заправо, информација и савремене информационе технологије руше темеље на
којима почива традиционална организација и доводе до битно повећане ефикасности и
ефективности. Повезано са тим, редефинише се појам и очекивања од савремене
ревизије, која смисао свога постојања треба тражити у способности осигуравања
квалитетних екстерних и интерних информација које колају вертикално и хоризонтално
унутар и изван организације. Информације за потребе пословног одлучивања
прибављају се из различитих извора. У том контексту, значајна улога и место припада
финансијским извештајима као носиоцима рачуноводствених информација, који су
резултат или коначни производ функционисања централног дела управљачког
информационог система - рачуноводственог информационог система. Иако доносиоци
пословних одлука, посебно интерни (менаџмент), у процесу пословног одлучивања
редовно захтевају додатне контролне информације, ипак се многи морају ослонити на
финансијске извештаје као свој главни извор финансијских информација, па стога
финансијске извештаје треба саставити и презентирати имајући на уму њихове потребе.
Уобичајено се под финансијским извештајима подразумева биланс, рачун
добитка и губитка, извештај о новчаним токовима, те белешке уз финансијске
извештаје. Разматрањем садржаја финансијских извештаја показује се да исти
омогућавају спознавање два основна критеријума успешног управљања, а то су
сигурност пословања (ликвидност, финансијска стабилност и задуженост) и успешност
или ефикасност (рентабилност).
Ревизија је организована и сврсисходна активност којом се накнадно испитује
пословање привредног друштва, и то пре свега финансијски извештаји или финансијске
информације које се односе на субјект.
Ревизијом финансијских извештаја жели се утврдити да ли презентовани
финансијски извештаји реално и објективно приказују финансијски положај и
успешност пословања привредног друштва, што подразумева избор критеријума за
оцену реалности и објективности, а то су: рачуноводствена начела, рачуноводствени
стандарди и законски прописи. Ревизију обављају независне и стручне особе ван
привредног друштва, према утврђеним правилима садржаним у ревизорским
1
Милан Вујаклија: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд
2
Према
Грасгрину
:
„Ревизија представља уопштено, накнадно испитивање
књига неког привредног предузећа преко нарочито овлашћених особа изван њега“.
Према
Мелтезеру
, ревизија је:
„Из одређеног повода, или редовно од времена до
времена, критичко испитивање књижења и подлога од службеног ревизора који не
припадају ревидираном предузећу“.
Специфичност дефиниција ревизије према Грасгрину и Мелтезеру је да
припадају групи аутора који приликом дефинисања ревизије полазе од појма
књиговодствене ревизије.
Ревизија према
Зиглеру
треба да се бави не само
„критичким испитивањем
економских и правних поступака“
(изведених из самих књиговодствених бележака и
томе припадајућег изворног материјала), него ће уједно испитивати
„исправност и
вредност, те из тога извести закључак о просуђивању пословног процеса било на свим
или појединим радним подручјима као и руководства у целости или делимично, а
напокон и саме економичности“.
Међународни стандарди ревизије
(МСР)
200
дефиницију ревизије објашњавају
преко циља ревизије. Према њима
„Циљ ревизије финансијских извештаја је да
омогући ревизору да изрази мишљење о томе да ли су финансијски извештаји, по свим
битним питањима, састављени у складу са правилима и оквиром за финансијско
извештавање“.
2
Према
Америчкој рачуноводственој асоцијацији рачуновођа
(ААА) ревизија
представља:
„Систематичан процес објективног добијања и процена доказа, везаних
за изјаве управе предузећа о економским активностима и догађањима, како би се
одредио степен сагласности између тих тврдњи и установљених критеријума, а
добијени резултати пренели заинтересованим корисницима.“
На крају, дефиницијом којом можемо да заокружимо целокупан појам и значај
ревизије, а самим тим и поједноставимо исто, гласи:
„Систематичан преглед
пословних књига и рачуноводствених извештаја извршен од стране ревизора и
експерата са циљем да се изрази компетентно, стручно и независно мишљење о
исправности, истинитости и тачности докумената, чини ревизију.“
2
Међународни стандарди ревизије (МСР)
4
