СЕМИНАРСКИ РАД
ПРИМАРНИ И СЕКУНДАРНИ МИНЕРАЛИ
Професор: Студент:
1
Примарни и секундарни минерали
Резиме:
Литосфера - чврсти омотач Земље, изграђен је од стена - природних
минералних агрегата дефинисаног састава и склопа. Стене су, дакле, све
природне творевине одређеног хемијског састава и структуре, без обзира
на њихову чврстину. Изузимајући органске продукте. Стене могу бити
изграђене од једног (мономинералне) или више минерала (полиминералне).
Минерали, конститутивни елементи стена, најчешће се дефинишу као
природна чврста тела одређеног хемијског састава, који се тачно може
приказати хемијском формулом (структурном или емприријском) и тачно
одређене унутрашње грађе.
Највећи број минерала има кристалну структуру, мањи број је аморфан,
разликују се по боји, тврдоћи, маси, провидности... Боја им је различита
(од провидне со зелене, ружичасте, црне), она утиче на распадање
минерала и стена (тамнији се брже загревају, јаче шире, врше притисак
на околне минерале, честтим загревањем и хлађењем долази до пуцања и
ситњења минерала).
Тврдоћа представља отпорност минерала према парању. Према тврдоћи
сви минерали су распоређњни у десет група (Мосова скала). Тврдоћа је
значајна за распадање минерала.
Према постанку минерали се деле на:
Примарне - настају хлађењем усијане магме и одатле им назив
пирогени( grč.pyr = ватра, genesis = стварање).
Секундарне - настају распадањем пирогених минерала под утицајем H
2
O,
CO
2
, O
2,
различитих минералних и органских киселина.
Кључне речи:
Минерали
Примарни минерали
Секундарни минерали
3
Примарни и секундарни минерали
2. Хемијски састав минерала:
У хемијском погледу минерали могу бити различита, понекад доста сложена, једињења
или, ређе, елементи. Међу петрогеним минералима најчешћи су, што логично
проистичне из познатог хемијског састава Земљине коре, силикати, док су мање
заступљени оксиди, карбонати, сулфиди и сулфати.
Важан састојак неких минерала је вода. Она се може јавити у више облика и то:
Механички уклопљена - када је вода захваћена приликом раста кристала( овакве
механичке уклопке, било да су течни, гасовити или чврсти, називамо инклузијама)
и практично представља у њему страно тело. Као таква, јасно је да се не приказује
хемијском формулом минерала;
Хигроскопна - поједини минерали имају особину хигроскопности, односно упијања
влаге из околне средине. Воду из оваквих биљних минерала је лако одстранити
загревањем неколико десетина степени без последица по његова основна својства.
Такође не улази у хемијски састав минерала. Па се не приказује хемијском
формулом;
Колоидна - код минерала насталих коагулацијом из колоидних раствора вода може,
сасвим слабо везана, облагати честице. Количина колоидне воде није стриктно
одређена, па се њен садржај у хемијским формулама означава са nH
2
O.
Исушивањем везе које држе воду се лако кидају. Карактеристичан пример је
минерал опал - SiO
2
×
nH
2
O;
Кристална вода - вода се код минерала који је садрже у оваквом облику везује у
време кристализације и њен распоред у кристалним решеткама је тачно одређен.
Количина кристалне воде је строго дефинисана, па се приказује у хемијским
формулама минерала ( гипс - CaSO
4
× 2H
2
O). Одстрањивањем овако везане воде
својства минерала се мењају;
Конституциона - представља део структуре минерала. Хидроксилне групе (ОН)
чврсто су везане у кристалним решеткама и оваква вода се не може одстранити без
рушења кристалне структуре минерала. У хемијским формулама означава се са
(ОН).
3. Облик и начин појављивања минерала
4
Примарни и секундарни минерали
У природи минерали се могу појавити као тела правилног и неправилног облика.
Уколико имају правилну унутрашњу грађу - дефинисану кристалну решетку у којој
постоји тачно одређен распоред јона (атома и молекула), тада ће им и спољашњи облик
бити правилан. Такве минерале називамо кристалима. У случајевима када не постоји
правилна унутрашња грађа, минерали се појављују у неправилним - аморфним
облицима.
Нису, међутим, ни сва зрна кристалних минерала у потпуности развијена, што ће
зависити од услова кристализације, односно раста кристала. Уколико постоји довољна
концентрација материје у раствору или растопу, довољно времена за развиће кристала
и довољно простора, минерал ће се појавити у правилном - идиоморфном облику. Како
у природи најчешће нису у потпуности задовољени сви ови услови, минерал може бити
само делимично правилан - хипидиоморфан или неправилан - ксеноморфан.
Ретка су изолована минерална зрна - монокристали, већ су минерали удружени у
кристалне агрегате или кристалне друзе.
Аморфни минерали, услед неправилне унутрашње грађе имају и неправилне спољашње
облике па се појављују у виду бубрежастих или гроздастих агрегата. Оно што је такође
за њих карактериситчно је да су изотропни, односно да су им физичке особине једнаке
у свим правцима, што није случај са кристалима.
Чест је случај да се материја истог хемијског састава појављује у различитим
(кристалним или аморфним) облицима што називамо полиморфизмом. Примери за
полиморфизам су појављивање угљеника у два потпуно различита минерала(графит-
мекан, црне боје, непровидан и дијамнт -веома тврд, провидан, изванредне сјајности)
или SIO
2
материје која гради неколико кристалних и аморфних облика различитих
физичких особина.
Изоморфизам је појава да минерали различитог (ипак сличног) хемијског састава имају
сличну унутрашњу грађу, па су им тако слични и начин појављивањаи физичке
особине.Често овакви минерали граде и такозване изоморфне смеше или изоморфне
низове.
Кристали представљају чврста тела правилног облика, са симетрично распоређеним
основним елементима. Елементи кристала су пљосни - равне површине које
ограничавају кристал; ивице - праволинијски елементи који настају на додиру двеју
пљосни и рогљеви - који се формирају на додиру најмање трију ивица. Облици могу
бити троугаони, квадратни, правоугаони, многоугаони итд.
