Висока економска школа струковних студија Пећ
са седиштем у Лепосавићу
Семинарски рад
из
економије
Тема: Функције новца
Студент: Професор:
Сузана Милић Др.Гордана Јовановић
Индекс:70002/15
Краљево 2015.год
2
Новац је друштвено-економска категорија, која је у свом дугом
еволуционом процесу најуже везана за развој производних снага, робну
производњу и поделу рада– дакле за развој друшва у целини. Он је основа
монетарног система сваке привреде. Новац је све оно што служи као опште
прихваћено средство размен односно средство плаћања. Новац је имовина која се
уобичајено користи приликом набавке роба и услуга.
Током историје разлиците врсте робе вршиле су његову функцију: стока,
маслиново уље, гвожде, бакар, сребро, цигарете. Запажа се да је стока највише
коришћена као средство у размени, па се чини да одатле потиче назив за новац –
пецуниа (пецус – говедо). Свака врста робног новца има своје предности и
недостатке: стока се не може делити на мање делове, неке робе су одложне
кварењу, неке нису погодне за пренос.
Новац се појавио као нужан пратилац робне размене. У првобитној
заједници, када није било вишка производа, па ни робне размене, није било ни
потребе за средством које има функције новца. Међутим, са распадом првобитне
заједнице и појавом робовласништва, појављују се вишкови производа. У прво
време, док су вишкови појединих роба били релативно мали и тржиште
неразвијено, њихова се размена обављала непосредно, трампом. Међутим, даљи
развој производних снага друштва омогућио је стварање већих вишкова робе коју
су њихови власници желели да размене, али је процес размене био отежан због тога
што је власник једне одређене робе морао да нађе власника друге робе, односно
размена је зависила од обостраног интереса, врсте робе и њене количине.
У настојању људи да реше проблем процеса размене која није могла да се
задржи на првобитној трампи, појавили су се производи који су по неким својим
својствима (шира употреба, дуготрајност и сл) почели да служе као посредници у
размени. Власник који је имао вишак производа и желео да их замени, када вец?
није био у могуц?ности да изврши непосредну размену, привремено је узимао ту
опште познатију и постојани робу, коју је као такву лакше могао касније да замени
за робу коју му је била потребна.
Прошло је много времена у тражењу праве робе која би олакшала размену. У
појединим периодима, ту функцију су вршили разни производи, као што су стока,
со, крзно, текстил и др. Када се појавио метал, с обзиром на технологију његове
производње и употребну вредност, и он је служио као посредник у размени. У прво
време су за размену служили комади метала са одређеном тежином, а касније се
прешло на утискивање одређених знакова на такав метал. Први систем се називао
пензатарским, а други нумеричким.
3
1. НОВАЦ-ПОЈАМ И ОСНОВНА ПОДЕЛА
Новац је средство коју јавност прихвата као средство плаћања, међутим за
размјену и мерило вредности свих других роба и услуга. Размењивост за све робе и
улуге, чини новац посебном или ретком робом (роба над робама), која у себи
садрзи, у прикривеном стању, све друге робе. Прихваћеност општим средством
размене условљена је седећим особинама новца у савременој економији:
a.
Преносивост
– новац мора бити погодан за ношење и пренос ради
трансакција на различитим локацијама
b
.
Трајност
– новац мора поседовати физичку трајност
c.
Дељивост
– мора постојати могућност дељивости новца на једнаке делове
(нпр. 1US долар = 100 центи)
d
.
Стандардизованост
– новчанице се не смеју разликовати по облику и
квалитету,
e
.
Препознатљивост
– новац мора бити познат и препознатљив, чиме се
олакшава његова примена и заштита од фалсификата. Кроз фазе развоја
производње и размене, новац евоулира од трампе, преко развијеног и општег
облика размене, до новчаног (кованице, папирни новац). Битно је истаћи да
папирни новац, за разлику од кованица, нема унутрашњу (номиналну) вредност,
већ само чини новчани знак, а његова стварна вредност једнака је штампању и
вредности папира од којег је новчаница израђена. Данашњи систем плаћања
папирним новцем делимо на:
*готовински ( папирни новац и метални ситни новац) и
*безготовинскиi (плаћање употребом чекова преко рачуна у банкама)
1
.
Већ започета будуцност новца види се у потпуном пребацивању новца из
физицког концепта у концепт електронског новца чиме новац постаје информација.
Дакле, сходно овоме, постоје следеће врсте новца:
робни (натурални) новац
новчанице (банкноте) и
папирни новац
жирални новац
метални новац
1
Бјелица, Војин,;
Банкарство - теорија и пракса,
Стилос, Нови Сад, 2001. године. стр. 87.
