Uvod
Analiza finansijske ravnoteže je najvažnija karika u analizi finansijskog
položaja preduzeća. Ona je direktno povezana sa načelom stabilnosti finansijske
politike, a kroz postojanje ili ne postojanje finansijske ravnoteže, ocenjuje se
kvalitet finansijskog upravljanja, posebno u domenu usklađivanja rokova između
raspoloživosti izvora finansiranja i rokova vezivanja ili imobilizacije sredstava
društva.
Kaže se da preduzeća ima finansijsku ravnotežu, ako su njegova sredstva po
obimu i rokovima vezivanja (neunovčivosti) jednaka obimu i vremenu
raspoloživosti izvora finansiranja. S obzirom da se kod analize finansijske
ravnoteže preduzeća posmatra jednakost sredstava i izvora finansiranja, sasvim
je jasno da je bilans stanja akcionarskog društva osnovni dokument ove analize.
Dakle, da bi se napravila kvalitetna analiza finansijske ravnoteže preduzeća nije
dovoljno imati samo poslednji bilans stanja, već je u cilju sagledavanja dinamike
ili razvoja ove pojave, potrebno obezbediti vezane bilansne izveštaje za najmanje
tri protekla perioda. Na taj način je moguće izvršiti vremensko poređenje i
ustanoviti da li je finansijski položaj društva u tom periodu poboljšan ili ne.
Takođe je potrebno pribaviti i informacije o sličnim društvima koja reprezentuju
datu privrednu granu, kako bi se napravilo prostorno poređenje.
boniteta, zavisiće mogućnost akcionarskog društva da pribavi izvore finansiranja
za svoju razvojnu aktivnost.
Utvrđivanje finansijskog položaja preduzeća
Ocena finansijskog položaja preduzeća zasniva se na analizi finansijske
ravnoteže, analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi
mogućnosti održavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije
i analizi reproduktivne sposobnosti. Finansijski položaj preduzeća uslovljavaju
brojni činioci koji međusobno mogu biti kontradiktorni, što dodatno otežava
konačno sagledavanje finansijskog položaja preduzeća. Ovaj problem se rešava
vremenskim i prostornim upoređivanjem finansijskog položaja preduzeća.
Vremensko upoređivanje omogućava sagledavanje dinamike, to jest kretanja ili
razvoja finansijskog položaja preduzeća. Prostorno upoređivanje omogućava
upoređivanje finansijskog položaja preduzeća u odnosu na finansijski položaj
konkurencije, što pruža solidnu osnovu za zaključivanje o izgledima preduzeća
za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom upoređivanju finansijskog položaja
preduzeća treba voditi računa o izboru reprezenta ili grupe preduzeća sa kojima
se vrši upoređivanje, da bi se izbegla opasnost pogrešnog zaključivanja.
Finansijski položaj preduzeća, posmatran sa aspekta predmetnih analiza
kvalifikuje se kao: dobar, prihvatljiv i loš.
Dobar je onaj finansijski položaj preduzeća, ako njegova finansijska ravnoteža
obezbeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da
obezbeđuje nezavisnost društva u vođenju vlastite poslovne politike i
istovremeno pruža sigurnost poveriocima i ako društvo može obezbediti
finansiranje dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora finansiranja.
Loš finansijksi položaj preduzeća proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja
ne obezbeđuje održavanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i
nemogućnosti da društvo finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora
finansiranja.
Prihvatljiv je onaj finansijski položaj preduzeća u kom postoji ekvilibrijum ili
apsolutna jednakost između dugoročno vezanih sredstava i kvalitetnih izvora
(sopstveni kapital uvećan za dugoročni dug), čime se samo obezbeđuje likvidnost
ali se ne garantuje i sigurnost jer nedostaje likvidna rezerva. Finansijska
struktura kod preduzeća, čiji se položaj kvalifikuje kao prihvatljiv, obezbeđuje
mu relativnu nezavisnost, ali ne optimizuje rentabilnost sopstvenih ulaganja. Na
kraju prihvatljiv finansijski položaj imaju ona društva koja su u stanju da iz
vlastitih izvora finansiraju samo prostu reprodukciju.
Analiza finansijskog položaja preduzeća predstavlja sastavni deo finansijske
analize koja osim ovog segmenta uključuje:
analizu prinosnog položaja
analizu imovinskog položaja
Ova tri segmenta finansijske analize se međusobno prožimaju i dopunjuju, tako
da se ocena boniteta akcionarskog društva ne može utvrditi bez prethodno
provedenih analiza.
likvidnu imovinu – novac. Svaki imovinski oblik ima različit stepen likvidnosti.
Likvidnost sredstava determinisana je:
vremenskim periodom za koji će imovina biti trasformisana u novac,
brojem faza kroz koje treba da prođe sredstvo da bi se trasformisalo u
novac i
stepenom rizika da će ta imovina biti trasformisana u likvidnu imovinu.
Sa aspekta rokova vezivanja, sredstva (imovina) preduzeća mogu se posmatrati
kao:
Trajno vezana sredstva.
Trajno vezana sredstva su: zemljište, trajni ulozi u druga preduzeća, neka
nematerijalna ulaganja i trajna obrtna sredstva.
Dugoročno vezana sredstva.
Dugoročno vezana sredstva preduzeća su: osnovna sredstva i dugoročni
finansijski plasmani.
Kratkoročno vezana sredstva.
Izvori finansiranja preduzeća sa aspekta rokova raspoloživosti mogu se podeliti
na:
Trajne izvore finansiranja. (sopstveni kapital i rezerve)
Dugoročne uzvore u koje spadaju dugoročne obaveze i dugoročna
rezervisanja.
