Кривично   процесно   право   као   грана   позитивног   законодавства   представља   систем
правних   норми   или   нормативно   утврђени   скуп   правних   прописа,   којима   се   уређује
кривични   поступак.   Саставни   део   дефиниције   кривичног   процесног   права,   као   гране
законодавства је појам кривичног поступка. У општем смислу и кривични поступак се, као
и било који други "поступак", своди на одређено поступање, односно одређену процедуру,
која се обавља ради остварења неког циља.

Када је у питању кривични поступак, тај циљ се своди на решавање кривичне ствари која
је предмет поступка, односно кривичног дела које је предмет оптужнице и о коме одлуку
треба да донесе кривични суд, који у том циљу води кривични поступак, што је његова
основна процесна функција, а у оквиру самог поступка одређене радње врше и други
различити кривичнопроцесни субјекти, који на тај начин реализују своја
кривичнопроцесна права и дужности, међу којима су, поред суда, најзначајнији они који
врше страначке функције, функцију оптужбе и функцију одбране.

Кривично процесно право се још назива и формалним кривичним правом, за разлику од
кривичног материјалног права, с обзиром на то да уређује поступак у којем се утврђује и
одлучује да ли постоји кривичноправни захтев државе да изриче санкције учиниоцима
кривичних дела. Наведени редослед циљева и сврха може се запазити и у самом чл. 1
Законика о кривичном поступку, у којем се наводи да је сврха датог законика да нико
невин не буде осуђен, односно, да се учиниоцу кривичног дела у законитом и правичном
судском поступку изрекне кривична санкција предвиђена кривичним законом.

2. Поједностављене форме кривичног поступка

Тенденција пораста криминалитета, те самим тим и повећан прилив кривичних предмета,
имају   за   последицу  преоптерећеност   органа   правосуђа   и   њихов   отежан   рад.   Ово   је
условило да се поједностављене форме кривичног поступка све више уводе у национална
законодавства   и   у   пракси   све   више  примењују.   У   том   контексту   и   Савет   Европе
континуирано је давао препоруке државама чланицама да у своје кривичноправне системе
уграде скраћене поступке и друге форме поједностављених процесних поступања, као и да
размотре различите начине поједностављивања кривичног поступка у целини, како би се
правосуђе растеретило и ефикасније гонило извршиоце кривичних дела. Прва међу њима
била   је   Препорука   Комитета   министара   Савета   Европе   о   поједностављењу
кривичноправног система од 17. септембра 1987. године, у којој се државама чланицама
препоручује  да, између осталог, размотре увођење и разраду форми скраћеног поступка,
посебно за дела која по својој природи или према околностима конкретног случаја спадају
у лакша.

2.1. Појам скраћеног кривичног поступка

Међу поједностављеним формама скраћени кривични поступак, уз поступак за изрицање
судске опомене, фигурира у праву Србије као већ традиционална и добро позната форма
поједностављеног поступка.

Појам скраћеног поступка има своја шира и ужа значења, која варирају и кроз различите
класификације у теорији, и кроз различита национална законодавства. Поступак који је
предмет анализе овог рада подразумева изостајање претходног стадијума, то јест истраге,
скраћењем и знатним модификовањем главног претреса и детерминисан је тежином
кривичног дела, понегде у комбинацији с једноставношћу чињеничне односно доказне
грађе.

Овај облик поједностављеног поступања, у различитим својим варијацијама, познат је већ
дуго великом броју других националних кривичноправних система. Према неким
упоредноправним подацима, на кривична дела за која је предвиђен скраћени поступак
одлази 80% предмета, а у неким правним системима и више.

Скраћени кривични поступак је, дакле, поједностављен вид кривичног поступка, који је,
уз предвиђена одступања од редовног кривичног поступка, конципиран да тежи већој
ефикасности, ефективности и економичности – бржи је и једноставнији, самим тим и
јефтинији – али тако да не доводи у питање јавни интерес и да основна права грађана, то
јест право окривљеног на правичан поступак, остану у оквиру обавезујућих или пожељних
стандарда.