УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
УЛОГА ПРЕГОВАРАЊА У ОСЛОБАЂАЊУ ТАЛАЦА
ДИПЛОМСКИ РАД
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Др Зоран Драгишић Аница Пасуљевић
редовни професор
Београд, 2017. године
[
УЛОГА ПРЕГОВАРАЊА У ОСЛОБАЂАЊУ ТАЛАЦА
]
Аница Пасуљевић
Страна
| 2
Садржај
УВОДНА РАЗМАТРАЊА ............................................................................................................3
1.
ПРЕГОВАРАЊЕ
..............................................................................................................4
1.1. Појмовно одређење и карактеристике преговарања .....................................................4
1.2. Стратегије преговарања ...................................................................................................6
1.3. Полицијско преговарање ..................................................................................................7
1.3.1. Појам и употреба полицијског преговарања
................................................................7
1.3.2. Циљеви и технике полицијског преговарања
...............................................................8
1.3.3. Фактори који утичу на полицијско преговарање
.......................................................12
2.
ТАЛАЧКЕ СИТУАЦИЈЕ
.............................................................................................16
2.1. Појмовно одређење и карактеристике талачких ситуација ........................................16
2.2. Врсте талачких ситуација...............................................................................................17
2.3. Актери талачких ситуација ............................................................................................19
2.3.1. Отмичари
...................................................................................................................19
2.3.2. Таоци
.........................................................................................................................19
2.3.3. Руководиоци безбедносних снага
..............................................................................20
2.3.4. Интервентне снаге
.....................................................................................................21
2.3.5. Преговарачи
..............................................................................................................21
2.4.
Основне фазе талачких ситуација .................................................................................22
3.
ПРЕГОВАРАЊЕ У ТОКУ ОПЕРАЦИЈЕ ОСЛОБАЂАЊА ТАЛАЦА
................23
3.1. Поступак талачког преговарања ..............................................................................23
3.2. Правила талачког преговарања................................................................................25
3.3. Средства за реализацију талачког преговарања.....................................................26
3.4. Преговарачки насупрот принудном начину ослобађања талаца ..........................27
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА .....................................................................................................29
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................30
ПРИЛОГ ........................................................................................................................................31
[
УЛОГА ПРЕГОВАРАЊА У ОСЛОБАЂАЊУ ТАЛАЦА
]
Аница Пасуљевић
Страна
| 4
1. ПРЕГОВАРАЊЕ
Преговарање је двосмерна комуникација која се предузима у циљу постизања договора.
Без комуникације нема преговарања. Међутим, комуникација може бити отежана
различитим препрекама. Некада се друга страна уопште не слуша иако се директно
обраћа, што сигурно не води бољем разумевању и може угрозити преговоре на самом
почетку. До препрека у комуникацији може доћи и због неспоразума. Ако једна страна
нешто изјави, на другој се та изјава може погрешно интерпретирати. У том случају, боље
је тражити подробније разјашњење дате изјаве него одмах почети са контранападом. До
неспоразума може доћи и због тога што иста реч или фраза може у другим језицима имати
другачију конотацију. Поред поменутог, и емоције могу бити изразито ограничавајући,
отежавајући и реметилачки елемент. Због тога, веома је важно мирно реаговати на
емоционалне изливе преговарача друге стране, сачувати сопствену контролу, не
одговарати на нападе, па и повремено упитати говорника, када застане, да ли жели још
нешто да дода. Веома је важно разумети и начин размишљања друге стране. Разумевање
гледишта друге стране не значи усаглашавање са њим, већ из тог разумевања ваља извући
закључак којим је путем најбоље ићи. Ово тим пре што конфликт не потиче, често, из
објективне реалности, већ из људских глава.
Уважавајући наведено, може се констатовати да је једна од најважнијих особина
доброг преговарача да се „стави у туђу улогу“, тј. да покуша да гледа на проблем са
становишта емоција и начина размишљања друге стране.
1
1.1. Појмовно одређење и карактеристике преговарања
„Преговарање је процес комуникације између две или више особа или организација, чији је
циљ решавање конфликата мирним путем, односно без употребе силе (Мојсиловић,
2009).“
1
Мојсиловић Ж, Безбедност, МУП РС, 4/2007, стр. 27-30.
[
УЛОГА ПРЕГОВАРАЊА У ОСЛОБАЂАЊУ ТАЛАЦА
]
Аница Пасуљевић
Страна
| 5
Из овако одређеног појма преговарања, извлачи се закључак да је основни предуслов за
преговарање постојање комуникације. Преговарање је, заправо, двосмерна комуникација
усмерена на постизање споразума између страна које имају интересе које деле или који су
међусобно супротстављени
2
. Преговарање се може дефинисати и као процес решавања
сукоба између двеју или више страна, када обе или све стране у спору прилагођавају своје
захтеве како би дошле до узајамно прихватљивог компромиса. Реч је о основном средству
мирног решавања сукоба и криза. Споразумно разрешење сукоба, као последица
преговарања, доводи до успеха у послу, до квалитетнијих и бољих међугрупних односа,
повољнијих међународних односа и сл. С тим у вези, преговарање се користи
свакодневно: у породици, послу, локалној или државној заједници, међународним
односима и другим сферама људског друштва.
3
Мада свако преговарање има своје специфичности, постоје извесне заједничке
карактеристике и методе процеса преговарања, које важе за све врсте преговарања –
између пословних партнера, послодаваца и синдиката, политичких странака, држава,
полиције и отмичара итд. Наиме, требало би настојати да се користе методе преговарања
које највише доприносе да се дође до споразума, који ће:
1.
уважавати до могуће границе легитимне интересе преговарачких страна;
2.
водити праведном и мирољубивом решењу конфликата;
3.
остваривати дугорочно дејство;
4.
имати за последицу унапређење (или бар не погоршавање) односа између
преговарачких страна.
Преговарачи су често у дилеми да ли би требало да буду тврди у преговорима или би
требало да настоје да избегну конфликт с другом страном чинећи уступке. На Харварду је
развијен преговарачки модел, заснован на принципима који ту дилему настоји да отклони.
Другим речима, преговарање не би требало да буде „тврдо“ или „меко“, већ и „тврдо и
меко“. Дакле, преговарање треба да буде, најпре, усмерено на тражење заједничких
интереса (добитака и за једну и за другу страну). Ако постоји конфликт интереса двеју
2
Ковачевић Ж, Међународно преговарање, Филип Вишњић, Београд, 2004, стр. 25.
3
Мојсиловић Ж.: Тероризам и преговарање, Центар за кризни менаџмент и преговарање, Београд, 2009, стр. 94-96.
[
УЛОГА ПРЕГОВАРАЊА У ОСЛОБАЂАЊУ ТАЛАЦА
]
Аница Пасуљевић
Страна
| 7
уступци
– сматра се најважнијом стратегијом преговарања и подразумева чињење
уступака чиме се ствара се атмосфера добре воље и спремности да се проблем
реши. Такође, рачуна се на вероватноћу да ће попуштањем једне стране попустити
и друга;
стратегија надређених циљева
– стратегија у којој би стране у конфликту требало
да нађу заједнички циљ који је различит и изнад њихових појединачних
циљева због којих су дошле у сукоб. Дефинисањем надређеног циља
супротстављене стране прихватају промену понашања која имплицира
да се један облик интеракције (компетиција) трансформише у други облик
интеракције (кооперација).
5
1.3. Полицијско преговарање
Према Мојсиловићу, узимање талаца или отмице су само нека од оружја у
криминалном арсеналу. Овакве ситуације се могу решити или преговорима или применом
силе. За решавање посебних безбедносних ситуација преговорима, развила се посебна
дисциплина позната као
полицијско преговарање.
У ситуацији у којој се уцењује држава тако што се узимају таоци и прети да ће им се
наудити, прихватање и испуњење захтева отмичара може имати тешке последице.
Насупрот томе, уколико држава не испуни захтеве отмичара, то обично доводи до
употребе силе, што повлачи за собом и бројне ризике како по таоце, тако и по припаднике
снага безбедности. Управо се у таквим ситуацијама отвара простор за преговарање са
отмичарима.
1.3.1.
Појам и употреба полицијског преговарања
„Полицијско преговарање представља спровођење циљева оперативног штаба за
ослобађање талаца уз примену преговарачке тактике и техничких средстава која су на
располагању (Мојсиловић, 2009)."
5
Ibid, стр. 26.
