1. Informacioni sisitemi?
Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Sistem intereaguje sa okolinom.
Uticaj okoline na sistem se naziva ulazom,dok se uticaj sisitema na okolinu naziva izlazo.
Sistem može daintereaguje sa drugim sistemima. Veze sstema sa okolinom se mogu
ostvariti razmenom materije, energije i informacija. Struktura sistema direktno odredjuje
funkcionisanje sistema. Bilo koji sisitem se može razložiti na tri podsistema:
Upravljački podsisitem- obuhvata sve ljude, sredstva i informacije i aktivnosti
neposredno vezane za planiranje, kontrolu, očuvanje i sl.
Izvršni podsistem- obuhvata sve aktivnosti, tokove materija, opsremu i jude
neposredno vezane za izvršenje osnovne funkcije organizacije.
Informacioni podsistemi- čine ljudi, uređaji i aktivnosti koje prikupljaju ,
obrađuju i čuvaju podatke i distribuiraju informacije radi podrške funkcionisanju
upravljačkog i izvršnog podsistema i radi zadovoljavanja informacionih i
komunikacionih potreba vezanih za poslovne partnere izvan organizacije.
Prema jednoj od klasifikacija informacioni sistem može da ima upravljački ili izvršni
karakter u zavisnosti od toga da li prvenstveno zadovoljava potrebe upravljanja ili
prvenstveno podržava svakodnevno funkcionisanje organizacije.
2. Struktura IS?
IS surealizovani u različitim nijansama između dve osnovne krajnje mogućnosti njihovog
strukturiranja, između centralizacije i distribucije.
Centralizovani IS
- sva obrada podataka vrši se u jednom centru. Centar je
opremljen moćnim računarom i ipratećim softverom. Dislocirani korisnici IS iaju
na raspolaganju terminale koji su relekomunikacionim lnijama povezani sa
centrom. Pogonski softver centralnog računara je složen i monolitan. Ukupna
baza podataka je locirana u Centru.
Distribuirani IS
- tehničku osnovu ovih sisitema čine miniračunari locirani na
najznačajnijim izvorištima podataka i mestima upotrebe informacija. Delovi
sistema su prilično samostalni u svakom pogledu, ali su i povezani linijama velike
propusne moći. Pripremljeni su za razmenu podataka i za međusobnu podršku.
Osnovni faktor koji utiče na strukturu IS e stepen centralizovanosti organizcaije. Faktori
koji utiču na strukturu IS i koji se moraju uzeti u obzir su:
Veličina radne organizacije
Broj njenih proizvoda
Geografska rasporstranjenost
3. Osnovne konfiguracije računarskih mreža?
Osnovne konfiguracije računarskih mreža razlikuju se orema svojoj nameni, prema brzini
prenosa podataka i prema prilagođenosti za različite oblike prenosivih puteva, a mogu da
imaju sledeće oblike:
Direktna veza
- dva računarska postrojenja (veza: tačka-tačka) predstavlja
najrasporstranjenji oblik računarske mreže. Za male količine podataka se
koriste jednostavne asinhrone procedure, a za veće količine pidataka sinhrone
procedure. Procedure koda rada u ovom sistemu su simetrične, što znači da
obe računarske stanice imaju podjednaka prava.
Veza u zvezdu
- kod koje se na „Vodeći računar“ (Host) zvezdasto povezuje
više upravljanjih računarskih stania. Karakteristika ove konfoguracije je da
štedi module prenosa podataka u upravljačkoj stanici i da je prenos podataka
nesimetričan. Za Host računar uvek se bira računar najbolje konfiguracije.
Značajna prednost ovog načina povezivanja je zbog centralizovanih resursa i
upravljanja. Otkazivanjem jednog od računara, pod uslovom da nije Host,
mreža nesmetano nastavlja da funkcioniše.
Kombinovana veza
- koristi u pojedinim segmentima i direktne veze i veze u
zvezdu. Kod ove veze he od značja smanjenje broja spojenih puteva i
povećanje efikasnosti rada.
Veza preko linijske magistrale
- kod linjske magistrale se upravljanje
mrežom može raspodeliti na sve učesnike ili se za tu namenu određuje jedan
priključak, tj.računarski čvor. Ispad jednog čvora ne remeti rad ostalih
korinsika ali ako postoji prekid uglavnom kablu cela mreža može biti u
prekidu. Prednost je ta što se lako može dodati novi uređaj a i potrebno je
daleko manje kabla.
Prstenasta veza
- predstavlja zatvoreni tip jomunikacionih mreža u čijem
okviru se mogu alaziti računarski resursi različitih nivoa i aperformansi.
Prednosti su niski troškovi naknadnog priklučenja u mrežu a nedostaci u
transferu podataka jer se obavlja samo u jednom smeru i to prema zacrtanom
hardverskom spajanju komponenata.
4. Klasifikacija RM prema prostoru koji zauzimaju.
Ova klasifikacija ima za kriterijum teritorijalnu rasprostranjenost mreže. Najzasupljenije
kategorije po toj podeli su:
LAN mreže- mreže lokalnog područja. LAN mreže pokrivaju područje
ograničeno na jedno preduzeće, ustanovu, zgradu... osnovna odlika lokalnih
računarskih mreža je ta što imaju veliku brzinu prenosa podataka. Za
međusobno povezivanje računara u LAN mrežu koristi se: bakarni koaksijalni
kabl, bakarne upredne parice, optička vlakna i bežično povezivanje. Kada se
6. Šta je i šta obuhvata komunikacija pomoću računara?
Komunikacija pomoću računara ostvaruje se povezivanjem računara u računarske
mreže (internet, intranet). Pojedinac koji se preko svog kompijutera na polsu, ili
preko onog kod kuće, uključi u kompijutersku mrežu može:
Razmenjivati elektonsku poštu (e-mail), sa bilo kojim korisnikom mreže na
bilo kojoj lokaciji
Učestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama
putem elektronske pošte sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za
sličnan piranja putem “mailing lista-a” I “news Gruoup-a”
Učestvovati u online (diretinim, u relanom vremenu) diskusijama sa većom
grupom pojedinaca koji koriste “Internet relay chat” funkciju
Ulogovati se na udaljeni kompijuter koristeći “Telnet” funkciju
Preuzimati fajlove sa udaljenih računara I ostavljati fajlove na udaljene
računare uz pomoć FTP funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafički,
zvučni ili video.
Čitati kompleksne dokumente koristeći “Hypertext”
Učiti na daljinu
Telefonirati, gledati ninternet televiziju, slušati radio i sl.
7. Specifične primene računara?
Zabava je jedan od najasovnijih primena računara. U početku skromno a zatim sve
masovnije računari se koriste za zabavu. Danas je to jedna od najvažnijih primena
računara. Danas i najbolji profesionalni programi imaju skromije zahteve za hadverom
nego najpopularnije igre. Novi softver zahteva blji hardver, novi hardver
omogućavaprimenu kompleksnjih programa i tako u nedogled. Računari se sve više
koriste u filmoskoj industriji kod raznih stimulacija i filmskih efekata. Danjašnji računari
opšte namene ne poseduju bilo kakve intelektulane sposobnosti, ne mogu da mislem ali
su u mogućnosti da obavljaju eneke poslove koji su bili nezamisljivi pre 20godina.
Računar je sposoban da prepozanje štampani tekst, ima i mogućnost prepoznavanja
pisanog teksta, raspoznavanja oblika, prevođenja jednog jezika u drugi, komponovanja
muzike itd. Za računar se sastavljaju programi za rešavanje vrlo raznorodnih podataka.
Tu je potrebno da čovek predhodno sagleda problem, da ga formalizuje i pripremi
računar. Zbog potrebnog visokog stepena umešanosti čoveka u učenju u radu, aplikacije
veštačke inteligencije su manje otporne na greške nego uobičajeni računarski programi.
Primenainformatike donosi sa sobom promene koje iz temleja menjaju dosadašnji način
zivota i rada čoveka, ali i pojavu novih oblika kriminala.
