Seminarski rad
Organizacija civilne
zaštite u Republici Srbiji
Upravljanje civilnom zaštitom
Sadržaj
1. Uvod
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2
2. Određenje pojmova civilne i socijalne zaštite
.
.
.
.
4
2.1 Definisanje pojma civilne zaštite i njen značaj
.
.
.
4
2.2 Definisanje pojma socijalne zaštite i njen značaj .
.
.
7
3. Pojam vanredne situacije .
.
.
.
.
.
.
9
3.1 Izazovi, rizici i pretnje u Republici Srbiji .
.
.
.
10
4. Rukovođenje i upravljanje vanrednim situacijama.
.
.
.
13
5. Sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji
.
.
.
.
15
6. Organizacija Sektora za vanredne situacije
.
.
.
.
16
7. Zaključak
.
.
.
.
.
.
.
.
.
18
8. Literatura .
.
.
.
.
.
.
.
.
19
Donošenjem Zakona o vanrednim situacijama, 2009. godine u Srbiji su postavljeni
temelji izgradnje integrisanog sistema zaštite i spasavanja, koji objedinjuje subjekte i snage
zaštite i spasavanja i ustanovljava Sektor za vanredne situacije kao nadležnu službu za zaštitu i
spasavanje u vanrednim situacijama u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, sa tačno
utvrđenim obavezama i odgovornostima.
Sektor za vanredne situacije ima značajnu ulogu u preventivnom delovanju u cilju
umanjenja posledica vanrednih situacija koja se ogleda u nadzoru nad organizovanjem i
sprovođenjem mera preventivne zaštite od požara, organizovanju izrade Procene ugroženosti
Republike Srbije i Nacionalnog plana zaštite i spasavanja, pružanju stručne pomoći u organizaciji
zaštite i spasavanja, koordiniranjem rada štabova za vanredne situacije, organizovanjem,
obučavanjem i opremanjem specijalizovanih jedinica civilne zaštite i neposrednim
angažovanjem vatrogasno-spasilačkih jedinica koje najčešće pružaju prvi i značajan odgovor na
sve vanredne događaje. On ima veliki, ali ne i presudan značaj i dominantnu odgovornost za
zaštitu i spasavanje stanovništva u vanrednim situacijama.
Sistem organizovanja i funkcionisanja civilne zaštite u vanrednim situacijama gradi se
oko sledećih elemenata: preventiva, odnosno sprečavanje opasnosti, rukovođenje u kriznoj
situaciji, odnosno aktiviranje i sprovođenje planova spasavanja od strane nadležnih organa
vlasti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, rukovođenje u poslekriznom periodu,
odnosno mere i aktivnosti povratka u normalno stanje.
Državna strategija za sprečavanje vanrednih situacija i umanjivanje njihovog efekta
sastoji se u uspostavljanju adekvatnog sistema zaštite stanovništva, imovine i životne sredine,
zasnovanog na sveobuhvatnoj proceni rizika i opasnosti koji u miru i ratu ugrožavaju državu i
njene građane.
Sistem zaštite i spasavanja treba posmatrati kao lanac u kome svaka karika ima svoj
značaj, nadležnosti i odgovornosti.
2. Određenje pojmova civilne i
socijalne zaštite
2.1 Definisanje pojma civilne zaštite i njen značaj
Civilna zaštita, kao deo sistema zaštite i spasavanja, predstavlja organizovani odgovor
države i društva na sve oblike ugrožavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine
koje imaju karakter vanrednih situacija.
1
Na međunarodnom planu civilna zaštita je definisana
prvim dopunskim protokolom uz Ženevske konvencije, gde se pod ovim pojmom podrazumeva
vršenje humanitarnih aktivnosti s ciljem da se civilno stanovništvo zaštiti od opasnosti od
neprijatelja ili nesreća, kao i da mu se pomogne oko savladavanja njihovog dejstva i oko
obezbeđivanja uslova koji su potrebni za njihov opstanak.
2
Civilna zaštita se u Zakonu o odbrani Republike Srbije definiše kao „deo odbrane koji se
organizuje, prirpema i sprovodi kao sistem zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih
dobara od ratnih razaranja, elementarnih, tehničko – tehnoloških i drugih većih opasnosti u
miru i ratu“.
3
Civilna zaštita danas predstavlja potrebu svake države i neminovnost modernog
doba. Bez nje bi svi napori koji su uloženi za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih
dobara i životne sredine od različitih oblika ugrožavanja imali značajno manju efikasnost.
Opšti cilj civilne zaštite
je obezbeđivanje svakodnevne bezbednosti života, imovine i
okoline, uz sprovođenje efikasne prevencije, uspešnog odgovora i rehabilitacije, dok su
glavni
ciljevi
ovog sistema sledeći:
da ograniči delokrug i posledice bilo kakve nesreće,
da obezbedi brz odgovor kako bi se izbegle ljudske žrtve i smanjile materijalne i
ekološke štete,
stvaranje nove kulture u oblasti civilne zaštite, koja za cilj ima isticanje značaja
mera prevencije i smanjenja rizika.
1
Jakovljević, V., Civilna zaštita Republike Srbije, Beograd, 2011.
2
Jakovljević, V., Civilna zaštita u uslovima elementarnih nepogoda i katastrofa, Beograd, 1997.
3
Službeni glasnik Republike Srbije br. 45/91
