FAKULTET ZA EKONOMIJU
I INŽENJERSKI MENADŽMENT
FIMEK – NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
IZ
B
ANKARSTVA
TEMA
: E
LEKTRONSKO
B
ANKARSTVO
Profesor: Student:
Milena Ćalasan
Prof. dr Slobodan Đurović
Br.Indeksa:
569/10
1
Asistent:
Smer:
Poslovna ekonomija
i
Gordana Bajatović
finansije
23. SEPTEMBAR 2011
GOD
.
Sadržaj
Uvod...........................................................................................
............ ..3
Elektronsko
poslovanje...........................................................................4
- Razvoj elektronskog
poslovanja
...............................................................................
5
Plaćanja putem
Interneta.......................................................................5
- Modeli plaćanja u Internet
poslovanju
.....................................................................
5
- Sredstva
plaćanja
......................................................................................................
5
- Načini plaćanja preko
Interneta
...............................................................................
6
- Sistemi plaćanja preko
Interneta
..............................................................................
7
Internet
bankarstvo................................................................................
8
- Oblici
pojavljivanja
................................................................................................
..
9
2
Literaura.......................................................................................
...22
UVOD
»Internetski način života«
ili
»internetski način rada«
su novi način života
i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih
veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem
uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog
strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje
pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja
(B.Radenković, M.Ivković).
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se
Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET (
Advanced
Research Project Agency Network).
Finansiralo ga je ministarstvo odbrane
SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a
osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog
protokola (TCP/IP –
Transmission Control Protocol/ Internet Protocol),
1974.,
sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van
akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na
Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o
decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada.
Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko
nadgleda da li se oni poštuju.
4
Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno
radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu
uključene u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža
koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno
komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP –
Transmission Control
Protocol/
Internet Protocol
). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost
povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od
tehnologije mrežnog povezivanja Interneta za posebne namene i posebno
zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.
Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je
u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se
najčešće koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena čini
Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživačkim delatnostima« i »
poslovnim aktivnostima«.
Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-
komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
-
elektronskog transfera tehničke dokumentacije
-
poslovnih transakcija
-
servisa za rezervacije i kupovinu
-
ostalih procesa.
A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih
procesa.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuće, bez
fizičkog prisustva u banci, danas je uobičajena pojava u razvijenim zemljama
sveta. Banke koriste različite načine da klijentima omoguće što efikasnije i
bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kuće.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja
obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta.
Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:
nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na
klijentovom hard disku (veća sigurnost pri obavljanju transakcija
pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu (pod
uslovom da na tom mestu postoji kompjuter priključen na Internet)
banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i
zaštitnog sistema
Elektronsko poslovanje
5
- B2B2C (
Business to Business to Consumer)
i
- C2B2C (
Consumer to Business to Consumer
), koji su kombinacija prethodno
opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.
Razvoj elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo
primeniti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione
promene, napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog
karaktera. U sledećoj fazi to je
E-business
, kupovina i prodaja, zatim se
proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni
e-business
»
end to
end
« poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko
računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih
transakcija odvijaće se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner
Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijaće se preko
inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola
(WAP –
Wireless Application Protocol
).
Plaćanja putem Interneta
Modeli plaćanja u Internet poslovanju
Dva osnovna modela plaćanja su:
Cash-like
, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima
određena suma novca se uzima od kupca pre nego što je trgovina
obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski keš i bankarski
čekovi.
Check-like
, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine
( pay-now) ili po obavljenoj kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now
grupu su bankomati (ATM – Automated Teller Machine), a za pay-latter
je primer plaćanja kreditnim karticama.
7
