Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
УВОД
Менаџмент људских ресурса (енг. Human Resources Managament)
представља научну дисциплину која се бави свим аспектима запослености у организацији. Као управљачка функција обухвата велики број активности као што су: анализа послова, планирање понуде за радним местима, регрутовање, селекција, обука, развој, оцена перформанси, награђивање радника, заштита здравља и сигурности радника, дефинисање политике унапређења итд.
Менаџмент људских ресурса као важна управљачка функција у
организацији последњих година се суочава са изазовима услед брзих технолошких промена, глобализације, промена у демографској структури и сл.
Најважнији ресурс у организацији је човек. Задатак доброг менаџера
организације је да допринесе максималном коришћењу ресурса у циљу остваривања интереса и циљева организације. Потребе за људским ресурсима организација задовољава на два начина: запошљавањем нових радника и развојем постојећих потенцијала.
Управљање људским ресурсима као важна пословна функција
обухвата неколико активности: запошљавање, развој запослених, награђивање и заштита запослених. Носиоци функције менаџмената људских ресурса су стратешки, средњи и оперативни ниво менаџмента.
Организационо структуирање послова менаџмента људских ресурса
зависи од величине предузећа, могуће је да се послови обављају на једном радном месту, запошљавање великог броја запослених и вишенивовско структурирање овог сектора.
У нашим предузећима ова функција је прилично неразвијена, многе
области су занемарене и своди се на неколико основних административних активности, а среће се под називом „кадровска функција“.
1
2
Изазови за менаџмент људских ресурса у ХХI веку су: даље
успоравање привредног раста, интернет револуција, глобализација, промене законодавства и промене карактеристика радне снаге.
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ НАУЧНЕ ОБЛАСТИ МАНАЏМЕНТА
ЉУДСКИХ
РЕСУРСА
Менаџмент људских ресурса је област науке о организацији која се бави проучавањем свих аспеката запослености у организацији. Назив менаџмент људских ресурса је прихваћен почетком осамдесетих година ХХ века. Дотадашњи назив био је
Персонални менаџмент.
Променом назива
помера се фокус са контроле трошкова рада на схватање запослених и њихових способности као важног ресурса у организацији и давање стратешког значаја и улоге управљању тим ресурсима у организацији.
Менаџмент људских ресурса је најпре била професија, настала у периоду трајања I св.рата, а тридесетих година ХХ века издвојила се у посебну научну дисциплину. Пресудан утицај на развој професије имала је индустријска револуција, која је довела до развоја технологије, отварања великих фабрика и развоја специјализације, са значајним аспектима на запосленост. Најзначајнији утицај на развој људских ресурса имали су:
Колективно преговарање
Научно управљање,
Индустријска психологија,
4
непостојање интегративне теорије и јединственог концептуалног
оквира,
што је резултат прагматичног нетеоријског контекста дисциплине,
фокуса на појединачне активности и ослањања на друге научне дисциплине.
3. ДЕФИНИСАЊЕ ФУНКЦИЈЕ МАНАЏМЕНТА ЉУДСКИХ РЕСУРСА
У ОРГАНИЗАЦИЈИ
Функцију управљања људским ресурсима чини низ послова и задатака:
планирање понуде и тражње за људским ресурсима, анализа послова, запошљавање кроз процес регрутовања, селекције и социјализације, обука и развој запослених, мотивисање, заштита здравља, поштовање законских прописа у области рада и запошљавања итд. Носиоци функције управљања људским ресурсима у организацији су сви нивои менаџмента- стратешки,средњи и оперативни. Управљање људским ресурсима се може дефинисати као систем који обухвата све менаџмент одлуке, стратегије, политике и активности које директно утичу на запослене у организацији, њихово понашање, резултате, ставове, вредности и мотивацију.
Циљеви менаџмента људских ресурса садржани су у резултатима који се желе остварити на радном месту и на нивоу целе организације. Основни циљеви који се желе постићи на радном месту односе се на индивидуалне перформансе, пожељан ниво продуктивности и квалитета, сатисфакцију запослених и подстицање њихове лојалности организацији. На организационом нивоу циљеви су везани за повећање просечне продуктивности, унапређење квалитета радних услова у организацији, опстанак на тржишту кроз стварање конкурентске предности и прилагодљивост променама, раст и развој организације и профитабилност пословања.
Фактори менаџмента људских ресурса у конкретној организацији садржани су у интерном и екстерном окружењу. Карактеристике интерног окружења зависе од карактеристика саме организације, запослених и послова који се обављају у организацији.
5
Карактеристике екстерног окружења формирају се под утицајем државне регулативе, законодавства, кретања на тржишту рада, карактеристика конкуренције, захтева потрошача.
Као пословна функција у организацији менаџмент људских ресурса обухвата велики број активности: планирање понуде и тражње за људским ресурсима, анализу послова, регрутовање потенцијалних кандидата за слободна радна места, селекцију прибављених кандидата, социјализацију новозапослених, оцењивање перформанси запослених, обука и развој запослених, награђивање запослених, радни односи и колективно преговарање, управљање процесом напуштања организације од стране запослених, здравље и сигурност запослених итд.
4. СЕКТОР ЉУДСКИХ РЕСУРСА
Начин структуирања пословне функције управљања људским
ресурсима у конкретној организацији зависи од величине организације и степена развијености послова управљања људским ресурсима.
У изразито малим организацијама, мањи број запослених аутоматски значи и мањи обим послова из домена управљања људским ресурсима. У том случају нема потребе да се послови из домена управљања људским ресурсима издвајају као посебна организациона јединица, довољно је да се ови послови групишу на једном радном месту које је директно подређено директору предузећа. Захтев ефикасности условљава поделу рада између линијских руководиоца и сарадника који се бави пословима управљања људским ресурсима. Надлежност менаџера обухвата следеће активности: постављање правих људи на праве послове, помоћ у орјентацији новозапослених, обука запослених за послове које раније нису обављали, побољшање перформанси сваког запосленог, развој креативне сарадње и добрих међуљудских односа са запосленима, креирање система награђивања уз контролу трошкова рада, развој способности сваког запосленог, развој, заштита здравља и обезбеђење потребних физичких услова рада. Задатак сарадника за људске ресурсе се у овој фази своди на предлагање политика и оперативно спровођење донетих одлука.
