VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: POSLOVNA ETIKA
MORAL
Mentor:
Student:
Prof.
Dragan Milačić
Sla
đana Vukotić
Br. indeksa 118-013/11
Kladovo, 2013.god.
SADRŽAJ
1
UVOD
“
Vatra isto gori u Grčkoj i u Persiji, ali ideje o dobru i zlu
razlikuju se od mesta do mesta
”.
Aristotel
“
Moral nije “ne treba” ili “ne mora” ili “ne sme se”. Moral je
“neću”. Nije vrlina ne grešiti, no moći, ali ne hteti grešiti
.”
Jovan
Skerlić
“
Najvažnija ljudska težnja je težnja
za moralnošću u našem
delovanju. Naša unut
raš
nja ravnoteža, čak i naša egzistencija ovisi
o t
ome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo
našem životu
.”
Albert Ajnštajn
2
Moral je objektivna društvena pojava, koju
sačinjava
, na prvom mestu,
skup pravila-normi,
koje regulišu ponašanje članova jedne društvene
zajednice, a
na drugom, skup stvarnih navika i ponašanja. Skup tih pravila
ponašanja uvek podrazumevaju regulisanje me
đuljudskih odnosa, odnosno
odnosa ljudi između sebe, kao i odnosa jedinke prema društvu.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i
htenja, kao pozitivno ili negativno vrednih. Dakle, moralni sud ili ocena, donosi se
vezano za n
eki postupak, rasuđivanje, držanje, ponašanje ili karakter
nas samih, ili neke druge osobe, te je samim tim objekat ovog
ocenjivanja uvek samo čovek.
Š
to se moralnih normi tiče, njihova osnovna karateristika je
obaveznost, koja je dvostruka, odnosno obavezujuća i društveno i
individualno, dok je pravna i običajna obaveznost je isključivo
društvena. Ostale bitne karakteri
stike morala su bezuslovnost,
na
metnutost, trenutačnost i
drugo.
Potpuno usvajanje moralnih normi koje jedno društvo
propisuje, po mišljenju Sigmunda Frojda, praktično nije moguće.
Zbog ljudske prirode, koja je nagonska i impulsivna, moguće je
samo delimično usvajanje tih normi, naročito onih kojima se
određena
ponašanja zabranjuju.
Mnoge druge značajne ličnosti u istoriji ljudskog postojanja
definisale su
na određeni način moral. Niče je moralnost definisao
kao: ”smelost jačih”, Platon kao: “stvaralačku harmoniju celine”, a
prema tumačenju H
r
istovih učenja: “mor
alnost je dobrota prema
slabijima”. Naravno, o
nečijoj
moralnosti možemo govoriti i kada se taj neko
nalazi u
povlašćenom
, ali i u
podređenom
položaju.
Stavovi o moralni vrednostima su se menjali i zavisili su od
vremenskog perioda i društava. U različitim periodima, različita
društva imala su različite moralne vrednosti
i iste se još uvek menjaju.
Na osnovu značajnih mišljenja iz ove oblasti, može izvući
zaključak da je poreklo morala ljudsko
i
da se može naći u
ljudskom društvu, u samom čoveku. Živeći s
a drugim ljudima, stvarane
su razne vrste
pravila ponašanja, normi, koje su regulisale odnose tog
zajedničkog življenja. Dakle, pod pojmom “moral” najčešće
podrazumevamo sistem normi, običaja, navika
ili pravila ponašanja,
kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Ovaj sistem zasniva se na
stavovima o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju ljudskih
postupaka.
4
2.KARAKTERISTIKE MORALA
Obaveznost je osnovna karakteristika moralnih normi. Važno je napomenuti
i da je moralna obaveznost dvostruka, zato što je moral obavezuju
ći i društveno
i individualno. Takođe, jedna o bitnijih karakteristika svakako je i
trenutačnost, odnosno obaveza pojedinca da moralno postupi,
kada se nađe u određenoj situaciji. Zatim, bezuslovnost, odnosno
obaveza pojedinca da moralno postupi zato što je tako ispravno, a
ne zato što će imati neku korist.
2.1OSNOV MORALA
Moral je svoj osnov našao u religiji, u običajima, u
shvatanjima čoveka, u društvenim odnosima.
Nadiskusveni osnov
morala vezuje se za Boga (10 Božjih zapovesti).
Po antropološkom shvatanju
osnov morala je čovek, odnosno
pojedinac i njegove osobine.
Društveni osnov
morala je društvo obzirom da je viš
e moralno od
pojedinca, ali se pri tome ne sme zanemariti uloga čoveka kao
ličnosti.
Odatle možemo
izvući zaključak da moral jeste društvena
pojava, ali je I lična pojedinačna pojava. Moralno biće je i čovek
kao pojedinac, ne samo društvo.
2.2.NAJZNAČAJNIJI ELEMENTI PROCESA PRIMENE
MORALA
Moralna norma
je pravilo ponašanja ljudi u društvenoj i prirodnoj sredini.
Moralni čin
se odnosi na racionalno moralno ponašanje koje se iskazuje
preko konkretnog moralnog postupka.
Moralni prekršaj
je ponašanje čoveka koje je protivno moralnoj
normi.
Moralna sankcija
je mera koju preduzima društvo, država ili sam pojedinac
prema sebi, zbog nepoštovanja moralnih normi.
Moralni sud
je tvrđenje da je nešto, neki postupak, neka crta
karaktera, neki karakter ljudski u celini dobro/ispravno ili
rđavo/neispravno.
Moralna svest
označava praktično ispoljavanje moralnosti
čoveka ili grupe ljudi.
5
