Nacelo slobode kretanja lica
Uvod
Jedno od najvecih dostignuca Evropske unije je stvaranje unutrasnjeg trzista, koje je
zvanicno uspostavljeno 1993. godine. Unutrasnje trziste zasniva se na cetiri slobode:
slobodi kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.
Ja cu se u svom radu baviti pravom na slobodu kretanja lica koje obuhvata: pravo
ulaska, boravka i izlaska svih lica sa teritorije jedne drzave clanice na teritoriju druge
drzave clanice bez ikakvih ogranicenja. Cilj je da se gradjanima garantuju jednake
mogucnosti za ostvarivanje zivotnih i radnih uslova, i da se poslovnim ljudima omoguci
da svoje aktivnosti obavljaju u onoj drzavi clanici gde postoje najpovoljniji uslovi.
Moj rad se temelji na analizi slobode kretanja tri kategorije osoba: radnika,
samozaposlenih osoba i davaoca usluga. U tom smislu, posebno sam se bazirala na
preispitivanje nadleznosti drzava clanica u podrucju ulaska i boravka drzavljana trecih
drzava na njihovim teritorijama, zatim na razmatranje imaju li te osobe pravo pristupa
trzistu rada u drzavama clanicama i u kojoj meri se njihov status menja pristupanjem
pridruzene drzave Evropskoj uniji.
Analiza mog rada se zasniva na cinjenici da se kontekst imigracije u drzave clanice
Evropske unije iz nepridruzenih drzava znatno razlikuje od konteksta postupne
integracije susednih drzava pridruzenih na temelju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruzivanju i Evropskih sporazuma, pri cemu nedvojbenost pristupanja pridruzene
drzave Uniji cini politicki kontekst u kojem se tumace odredbe relevantnih sporazuma o
pridruzivanju u u kojem se razvijaju prava na slobodu kretanja lica.
1
Nacelo slobode kretanja lica
1. Pojam i znacaj nacela slobode kretanja lica
Sloboda kretanja ljudi znaci da gradjanin Evropske unije ima pravo da se preseli,
nastani i zaposli u bilo kojoj od drzava clanica bez izlozenosti diskriminaciji na osnovu
svog drzavljanstva. Uopsteno, sloboda kretanja lica podrazumeva pravo ulaska, boravka i
izlaska svih lica sa teritorije jedne drzave clanice na teritoriju neke druge drzave clanice
Unije.
Sloboda kretanja ljudi postepeno se razvijala tako da je prvo obuhvatala radnike, zatim
samozaposlena lica, studente, a kasnije i sve gradjane Evropske unije. Iako je odredbe o
slobodnom kretanju radnika sadrzavao jos i Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici
(1957. / 1958.), svi drzavljani Evropske unije mogu se slobodno kretati i ziveti na celoj
teritoriji Evropske unije tek od 1993. godine, odnosno uspostavljanja unutrasnjeg trzista.
U pocetku sloboda kretanja lica bila je privilegija samo odredjene kategorije lica u
Evropskoj zajednici prilikom zasnivanja radnog odnosa u drugoj drzavi clanici. Danas se
ovo nacelo vec prosirilo na sve gradjane Unije, i sa ogranicenim dejstvom na drzavljane
trecih zemalja.
Sadrzaj koncepta slobode kretanja u pravu Evropske unije se postepeno sirio od
prvobitnog prava unutrasnjeg trzista do osnovnog prava gradjana Unije. Ali ovaj proces
nije ucinio pravo na slobodno kretanje gradjana Unije neogranicenim i neuslovljenim
pravom. Na danasnjem stepenu razvoja evropske integracije, gradjani Unije koji borave u
drugim drzavama clanicama su, u pogledu rezima slobode kretanja koji se na njih
primenjuje, jos uvek privilegovani stranci.
Nacelo slobode kretanja lica omogucava ostvarivanje kako pojedinacnih, tako i
globalnih interesa Unije. U pojedinacne interesa spada, pre svega, lakse zaposljavanje i
samostalno obavljanje ekonomskih aktivnosti, ali i razmena ideja i informacija, kao i
upoznavanje drugih kultura, navika i obicaja. Sve to,na neki nacin, doprinosi boljem i
kvalitetnijem zivljenju.
Ostvarivanje slobode kretanja lica predstavlja neophodan uslov za slobodan promet i
drugih faktora proizvodnje: robe, usluga i kapitala. Tek sa maksimalnom pokretljivoscu
svih drzavljana drzava clanica, a posebno radnika, moze se ocekivati uspostavljanje
pravogtrzista radne snage na nivou Unije.
2
Nacelo slobode kretanja lica
indirektna
( vrsi se merama koje eliminisu zahteve koji imaju veci uticaj na
drzavljane drugih drzava clanica, a one obuhvataju: uslove u pogledu boravka ili
jezika koje moraju dokazati strani drzavljani, za razliku od domacih drzavljana
koji to uvek ispunjavaju).
I direktne i indirektne mere su zabranjene. Ipak, direktne mere se mogu primeniti u
situacijama kada se mogu podvesti pod izricita odstupanja, za razliku od indirektnih mera
koje moraju biti objektivno opravdane.
Slika 1. Sloboda kretanja lica
Mere koje ogranicavaju slobodu kretanja ljudi moraju ispunjavati sledece uslove:
da se upotrebljavaju na nediskriminatorni nacin
da su opravdane imperativnim zahtevima u opstem interesu
da omogucavaju ostvarivannje cilja kome su namenjene
da ne idu van okvira onoga sto je potrebno da bi se to postiglo.
4
Nacelo slobode kretanja lica
1.3. Poseban tretman sportista
Slobodu kretanja sportista Sud pravde je posmatrao u sklopu prava da igraju za
klubove iz drugih drzava clanica pod istim uslovima kao i domaci drzavljani i u okviru
nacela nediskriminacije.
Prema nacionalnim propisima, nakon isteka ugovorenog perioda na koji je angazovan
neki igrac, novi klub je obavezan da na ime naknade plati odredjenu sumu novca. Sud je
smatrao da oni u tom slucaju nisu diskriminatori jer se slicni propisi koriste i u
nacionalnim okvirima.
1.4. Obrnuta diskriminacija
Obrnuta diskriminacija podrazumeva situaciju u kojoj radnici migranti po osnovu
primene prava EU uzivaju vece pogodnosti nego domaci drzavljani koji se ne mogu
pozivati na komunitarne propise. Dakle, na nacelo nediskriminacije ne mogu se pozivati
domaci drzavljani u svojoj drzavi clanici, ako na neki nacin nisu upotrebljavali nacelo
slobode kretanja.
2. Sloboda kretanja radnika
Pod pojmom slobode kretanja radnika podrazumeva se ukidanje svake diskriminacije
po osnovu drzavljanstva medju radnicima drzava slanica u pogledu kretanja u okviru
Unije, a u vezi sa zaposljavanjem, nagradjivanjem i drugim uslovima rada i
zaposljavanja. (229
Lica obuhvacena pojmom radnika imaju sledeca prava:
Pravo prihvatanja stvarno ponudjenog zaposlenja
5
