Visoka skola primenjenih strukovnih studija
Vranje
SEMINARSKI RAD
PREDMET:Ekologija
TEMA:Radioaktivnost
Nastavnik Student
Dr Gordana Bogdanovic Vanja Djordjevic 277/DS
Sadrzaj
1.Uvod………………………………………………………………1
2.Radioaktivnost…………………………………………………….2
3.Vrsta I zastita ………………………………………………….….3
4.Radioaktivno zracenje I njihovo biolosko dejstvo na biljni I
zivotinjski svet……………………………………..……………….6
5.Bioindikatori radioaktivnosti………………………………….….7
6.Radioaktivni otpad…………………………………………...….11
7.Vestacka radioaktivnost……………………..…………………..12
8.Prirodna radioaktivnost………………………………………….13
9.Jonizujuce zracenje…………………………………………...…14
10.Zakon radioaktivnog raspada…………………………………..17
11.Zakljucak……………………………………………………….18
12.Literatura……………………………………………………….19
Radioaktivnost
Radioaktivnost je naziv za svojstvo nekih vrsta atomskih jezgri da se same od
sebe (spontano) mijenjaju ili dijele, i pri tome odašilju (emitiraju) čestice i
prodorne elektromagnetske valove. Vrste jezgri koje su radioaktivne (kaže se i
da su nestabilne) nazivaju se radionuklidima, a emitirane čestice i
elektromagnetski valovi nazivaju se radioaktivnim zračenjem. Takve spontane
promjene nestabilnih jezgri tradicionalno se nazivaju radioaktivnim
raspadima.
Radioaktivno zračenje je ionizirajuće zračenje (kao što je i kozmičko i
rendgensko zračenje, pa čak i ultraljubičasto zračenje). Ionizirajuće zračenje
izbija elektrone iz atoma i molekula, zbog čega u tvarima nastaju pozitivno i
negativno nabijene čestice (molekule ili njihovi dijelovi) – koje se nazivaju
ionima. Kemijska reaktivnost iona uzrokuje oštećenja u živim tkivima.
Radioaktivnost je spontani proces u kojem se atomsko jezgro,emitujuci jednu
ili vise cestica ili kvanata elektromagnetnog zracenja,preobrazava u drugo
jezgro.Prvobitno nije bila poznata priroda zracenja nego se zbirno govorilo o
radijaciji pa je ova pojava ‘raspada’ jezgra nazvana radioaktivnost,a jezgra
koja emituju cestice ili zracenje radioaktivna jezgra ili ispravnije radioaktivni
izotopi. Raspadom pocetnog jezgra,koje se naziva I jezgro roditelja,nastaje
novo jezgro potomak,koje moze da ima redni broj Z ili maseni broj. A razlicit
od jezgra roditelja.
2
Vrsta I zastita
Još od davnih vremena ljudima se javlja ideja da je sve oko njih izgrađeno od
malih nevidljivih čestica. Grčki naučnik Demokrit razvija teoriju o najmanjoj
nevidljivoj čestici atomu , (atom- nevidljiv).
Prema savremenim shvatanjima atom se sastoji iz tri vrste čestica koje ga
sačinjavaju , to su:
elektroni - negativno naelektrisane čestice koje sačinjavaju omotač atoma),
protoni - pozitivno naelektrisane čestice koje sačinjavaju jezgro atoma –
nukleusa i
neutroni - neutralne čestice koje takođe ulaze u sastav nukleusa.
U prirodi se stalno dešavaju procesi u kojima se atomska jezgra transformišu
emitujući pri tome elementarne čestice i elektromagnetno zračenje . Tu pojavu
je čuvena naučnica Marija Kiri (Maria Curie) nazvala radioaktivnost, a jezgra
koja emituju čestice ili zračenja zovu se radioaktivna jezgra ili radionuklidi.
Sam proces se naziva radioaktivni raspad, pri radioaktivnom raspadu početno
jezgro - roditelj se transformiše u drugo jezgro - potomak . Novo jezgro ili
potomak može da ima drugačiji atomski i maseni broj od prvobitnog jezgra ,
ali i ono može da bude radioaktivno. Međutim, radioaktivni raspad je
spontana pojava što znači da ni jednim hemiskim ili fizičkim procesom ne
možemo da je zaustavimo. Pri radioaktivno raspadu se oslobađa velika
količina energije. Vreme za koje se početni broj radioaktivnih jezgra smanji
na polovinu naziva se vreme poluraspada i ta veličina je karakteristika svakog
jezgra .
Postoji više jedinica kojima se opisuje radioaktivnost, međutim najbitnije
jedinice za opisivanje radioaktivnosti su :
Bekerel (Bq) ova jedinica pokatuje koliko se jezgra raspalo za jednu sekundu,
Grey (Gy) je jedinica absorbovane (upijene) doze koja pokazuje energiju
zračenja koja deluje na telo mase 1 kg ,
Sivert (Sv) ova jedinica je jedinica ekvivalentne doze (jedinica jednake
vrednosti) koja u obzir ne uzima samo količinu apsorbovane doze (upijene
doze) već i koji je deo tela ozračen kao i vrstu zračenja kojom je određeni deo
tela ozračen.
Anri Bekerel (Henri Bequerel) je sasvim slučajno otkrio radioaktivnost. To se
dogodilo tako što je na fotografsku ploču umotanu u crni papir stavio kristal
uranove rude, to je spakovao i odložio u fioku. Posle nekog vremena je ploču
sa rudom urana umotanu u crni papir izvadio iz fioke, razvio fotografsku
ploču i ustanovio da se na ploči pojavilo zatamnjene kao da je ploča bila
izložena dejstvu nekog svetlosnog izvora. Na osnovu toga je shvatio da
3
Zračenje je u svemu oko nas , pa čak i u nama , međutim čovek je evoluirao i
privikao se na male količine zračenja. Hrana koju unosimo u svoj organizam
je radioaktivna, a naučnici su ustanovili da podzemne vode imaju u svom
sastavu veliku količinu zračenja. To zračenje utiče negativno na ljudski
organizam i izaziva najopasnije bolesti današnjice.
Biološke posledice izazvane izlaganju radioaktivnom zračenju zavise od
vrste zračenja, od toga koje je tkivo izloženo zračenju i količine energije koje
primi organizam prilikom zračenja, pa se zato uvodi već spomenuta fizička
veličina ekvivalentna doza.
Sa stanovišta zaštite, najopasnije je gama zračenje, jer je najteže zaštititi se
od ove vrste zračenja, međutim, u slučaju da u organizam unesemo (putem
hrane, vode ili disanjem) supstancu koja je alfa radioaktivna posledice mogu
biti zantno opasnije nego da je organizam ozračen beta ili gama zračenjem.
Dolazimo do logičnog pitanja „kako se zaštititi od radioaktivnog zračenja?“.
Zraćenje postoji od kada i planeta Zemlja, ali nije nemoguće da smanjimo
negativn uticaj radioaktivnog zračenja .To ćemo uraditi na sledeće načine :
Izbegavaćemo blizinu izvora radioaktivnog zračenja,
Redovno ćemo odrzavati ličnu higijenu,
Ako se nađemo u ozračenom prostoru izbegavaćemo da se zadržavamo ili
ćemo nositi odgovarajuću zaštitu,
Nećemo konzumirati vodu koja je ozračena ili izložena zračenju i nećemo je
upotrebljavati za održavanje lične higijene .
U prirodi postoji više izotopa urana (izotopi su hemijski elementi koji imaju
isti redni, a različit maseni broj). U rudi urana najčešći izotop je 238-U
(99,3%), koji nema nikakvu primenu ni u jednoj oblasti života (makar ne
pametnu primenu) i u manjoj meri izotop 235-U (0,7%) koji se koristi kao
prirodno nuklearno gorivo. Iz rude se izvlači korisni izotop 235-U i taj
postupak se zove obogaćivanje urana, a ono što ostane posle postupka
obogaćivanja zove se osirumašeni uran. Osiromašeni uran je slabo
radioaktivan , ali ako smo duži vremenski period izloženi zračenju urana može
doći do oštećenja našeg DNK. Najveća opasnost od siromašenog urana preti
ako on dospe u lanac ishrane, jer se na taj način u organizam unosi alfa
radioaktivni materijal. Osiromašeni uran se se koristi u vojne svrhe , postoji
određeni broj vojne municije koja je napravljena na bazi osiromašenog urana.
Pri korišćenju te municije ne dolazi do nuklearnih reakcija kao kod atomske
bombe, već zbog velike gustine urana metak napravljen od ovog materijala
ima veliku probojnu moć.
5
