1.Pojam Up.Postupka
uvod:Pojam uprave određuje se u funkcionalnom i organizacionom smislu.U funkcionalnom smislu
uprava podrazumeva poslove državne uprave: sprovođenje Ustava i zakonskih propisa koji regulišu
upravnu materiju, rešavanje u upravnim stvarima, vršenje upravnog nadzora i stručne poslove kao što
je priprema zakona. Pojam uprave u organizacionom smislu tiče se organa koji vrše funkcije u okviru
upravne delatnosti, to jest formiranja nomenklature državne uprave. Kod nas su to ministarstva, organi
uprave u okviru ministarstva, administrativne i državne agencije, javna preduzeća, kao i nedržavne
institucije sa javnim. Upr.postupak je postupak donošenja upravnih akata, to jest donošenja rešenja.
Upravni postupak je zapravo skup proceduralnih pravila koja se primenjuju prilikom donošenja
upravnih akata. Ova pravila proističu iz Zakona o upravnom postupku. ZUP je klasičan procesni zakon
jer propisuje način sprovođenja i pravila postupanja prilikom primene materijalnih zakona kojima se
uređuje oblast uprave. U upr.postupku se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog
lica, pravnog lica ili druge stranke.
2. Organi UPRAVE
To su, pre svega, državni organi ali i preduzeća i druge organizacije koje u vršenju javnih ovlašćenja
koja su im poverena zakonom rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica,
pravnog lica ili druge stranke.Prema odredbama ZUP-a proizlazi da se organom uprave smatra organ
koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima kao i preduzeće i druga organizacija kojima je
zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja.
3. lica na koja se primenjuje ZUP
Iz odredbe člana 1. ZUP-a proizlazi da su to fizička lica, pravna lica ili druge stranke kada se rešava o
njihovim pravima, obavezama ili pravnim interesima u upravnim stvarima.
4. Upravna stvar je
pojedinačna životna situacija sa neposredno angažovanim javnim interesom, koju
je na osnovu zakona neophodno autoritativno i konkretno pravno urediti. Postoje 4 područja upravnog
rada kojima se bliže opredeljuje suština ove kategorije:
a.)rešavanje o pravima, obavezama i pravnim interesima stranke u upravnom postupku, koje se
manifestuje u donošenju konstitutivnih i deklarativnih upravnih akata;
b.)izdavanje uverenja i drugih dokumentarnih isprava (potvrda, certifikata i si. ), kao dokaznih
sredstava pomoću kojih stranka u svakodnevnom životu ostvaruje razna prava i reguliše svoje zakonom
utvrđene obaveze;
c.)vršenje nadzora uz upotrebu upravnih ovlašćenja, koji obuhvata nadzor na zakonitošću upravnih
akata, inspekcijski nadzor, službeni nadzori itd.;
d.)sprovođenje administrativnog izvrešnja koje se po ovom zakonu odredbama posebnog zakona
odnosi na ispunjenje nenovčanih obaveza, a izuzetno i novčanih obaveza iz primanja na osnovu radnog
odnosa po pristanku izvršenika
5. Upravni postupak se sprovodi od strane
organa uprave i drugih državnih organa i preduzeća i drugih
organizacija kad u vršenju javnih ovlašćenja koja su im poverena zakonom neposredno primenjujući
propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica, kao i kad
obavljaju i druge poslove utvrđene ZUP-om.
6..Odstupanje od opšt. up. postupka -
zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim
oblastima, propisuju se neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka. Ona ipak moraju biti
u saglasnosti sa osnovnim načelima utvrđenim ZUP-om. Posebni upravni postupci regulisani su posebnim
materijalnim zakonima i ne postoje posebni procesni zakoni koji ih regulišu. ZUP se ovde upotrebljava
kao dopunski zakon. Posebni su recimo upravno patentni postupak i upravno-racunski postupak u okviru
koga je znacajna revizija(nje nema u ZUP-u)
7.
Osnovna načela upravnog postupka
su
: Načelo
zakonitosti,
zaštite
prava građana i zaštite javnog
interesa,
pružanja pomoći stranci,
istine
,
saslušanja stranke,
ocene dokaza
, efikasnosti,
ekonomičnosti postupka
, samostalnosti u rešavanju
,
dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu
),
pravnosnažnosti rešenja,
upotrebe jezika i pisma u postupku.
Zakonitost: Čak i u upravnim stvarima u kojima je nadležni organ zakonom ovlašćen da rešava po
slobodnoj oceni rešenje se mora doneti u granicama kojima je zakonom povereno vršenje javnih
ovlašćenja i istovremeno u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.
ZPG: obaveza ovlašćenog službenog lica da upozori stranku u postupku, da u nastaloj situaciji, ima
osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa. U slučaju nalaganja određene obaveze
strankama da se prema njima primene mere koje su za njih povoljnije ukoliko se i takvim povoljnijim
ob. može ostvariti cilj zakona, ZJI !!!
Pomoć stranci: obavezuje organ koji vodi postupak da se stara da neznanje i neukost stranke i drugih
učesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju.
Istina: dato ovlašćenje službenom licu koje vodi postupak da može narediti izvođenje svakog dokaza
ukoliko nađe da je to neophodno radi utvrđivanja pravog činjeničnog stanja.
Načelo saslušanje stranke se ogleda u obavezi organa koji vodi postupak da pruži stranci mogućnost da
se izjasni o svim činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja.
Ovlašćeno
službeno
lice po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza odlučuje o tome
koje će činjenice uzeti kao dokazane. Na ovo se nadovezuje načelo samostalnosti u rešavanju.
Dvostepenost:Samo zakonom se može propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena
i to ako je na dragi način obezbeđena zaštita stranke, odnosno zaštita zakonitosti.
Ekonomičnost:
postupak se mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge
učesnike u postupku s tim da takvo postupanje ne sme da utiče na pribavljanje svih dokaza potrebnih za
pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
8.NADLEŽNOST
: Svaki organ uprave
dužan da u toku vođenja upravnog postupka po službenoj
dužnosti pazi na svoju nadležnost. Ako pre pokretanja postupka ustanovi da nije nadležan, onda neće ni
pokretati postupak, a ako ustanovi svoju nenadležnost tokom vođenja postupka ustupiće predmet
nadležnom organu. Postoje dve vrste nadležnosti: stvarna i mesna nadležnost. Stvarna n. se određuje
na osnovu konkretne materije, to jest materijalnih propisa koji regulisu konkretne upravne poslove ili
regulisu konkretne nadleznosti organa. U okviru stvarne postoje 3posebna modaliteta: delegacija n.,
supstitucija n., funkcionalna n. Za ostvarenja ovih modaliteta potrebno je da postoje izričiti zakonski
osnovi. Delegacija – mogucnost prenosenja ovlascenja na nize organe. Supstitucija – viši organ
preuzme od nižeg(ministarstvo-lokal). Funkcionalna – odredjivanje tačne jedinice ili dela organa
zaduzenog za resavanje. Mesna nad. se određuje: u up. st. koje se odnose na nepokretnost- prema mestu
u kome se ona nalazi; u up. st.koje se odnose na poslove iz nadležnosti državnog organa, delatnost
preduzeća, preduzetnika ili drugog pravnog lica - prema sedištu; u up.st. koje se odnose na delatnost
dela preduzeća kada ono obavlja delatnost van sedišta tog preduzeća - prema mestu obavljanja; u
ostalim up.st - prema prebivalištu stanke. Ako se mesna nad. ne može odrediti po pobrojanim osnovama,
određuje se prema mestu u kome je nastao povod za vođenje postupka. Sukob n.:pozitivan i
negativan(niko ne prihvata nadležnost). Sukob Rep.org-sudovi rešava Ustavni, kao i repub-opšt., rep-
rep rešava Vlada. Izuzeće je važan aspekt nadležnosti i ono može biti obavezno i fakultativno.
Obavezno ako je služ.lice koje vodi postupak učesnik procesa, ili krvni srodnik po pravoj liniji, ili je
usvojio, usvojenik stranke, ili učestvovalo u prvom stepenu u donošenju rešenja. Fakultativno ako se
proceni da je neophodno zbog nepristrasnosti i objektivnosti (preterani animozitet, preterani afinitet).
11. Dostavljanje je stavljanje do znanja
stranci ili drugom učesniku u sporu, raznih poziva, rešenja,
zaključaka, spisa koja se zajednički nazivaju pismena. Dostavljanje je fundamentalno važan deo
upravnog postupka, jer od njega zavise rokovi i samo izvršavanje rešenja. Postoji više modaliteta:
Posredno, obavezno lično, posebne situacije. Dostavljanje se vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga
vrši organ preko službenog lica. Lice kome treba pismeno da se dostavi može biti pozvano radi prijema u
sedištu organa samo izuzetno. Dostavljanje se može vršiti samo radnim danom i to danju. Može se
vršiti iz naročito važnih razloga i u nedelju ili na dan državnog praznika, a i noću - ako je to neodložno
potrebno. Dostavljanje se vrši, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome
je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvršiti. Može se izvršiti i van navedenih prostorija, ako lice
pristane da primi. Obavezno lično dostavljanje: Redovan način dostavljanja pismena. Kad se lice kome
dostavljanje treba lično izvršiti ne zatekne u stanu ili radnom mestu, dostavljač će mu kod članova
porodice ili zaposlenih ostaviti pismeno obaveštenje da u određeni dan i čas bude u svom stanu, odnosno
na radnom mestu radi dostavljanja. Posredno dostavljanje-supsidijaran, dopunski način dostavljanja kada
se lice ne zatekne u stanu ili na poslu. Na poslu: dostavljanje se može izvršiti licu koje je na istom mestu
zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. U stanu: dostavljanje se vrši predajom pismena nekom
od odraslih članova njegovog domaćinstva. Ovakva vrsta dostavljanja je isključena ako lice-posrednik
pri dostavljanju u istom postupku učestvuje sa suprotnim interesom. Ako se prebivalište, odnosno
boravište lica kome dostavljanje treba izvršiti ne može utvrditi, organ koji je izdao pismeno postaviće
tom licu privremenog zastupnika i njemu će predati pismeno.
Posebni načini: Dostavljanje
zakonskom zastupniku i punomoćniku, punomoćniku za primanje pismena, državnim organima,
preduzećima i drugim pravnim licima, javnim saopštenjem. U
slučaju odbijanja prijema: dostavljač
će pribit uz vrata i zapisati razlog odbijanja i vreme dostavljanja. Dostavljanje u slučaju promene stana:
lice je dužno da prijavi promenu a ako to ne učini pismeno će biti pribijeno na oglasnoj tabli organa
koji vodi postupak.
Dostavnica predstavlja potvrdu o izvršenom dostavljanju
koju potpisuju i
primalac i dostavljači. Primalac će na dostavnici sam slovima naznačiti dan prijema. Ako primalac
odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to zabeležiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje
pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvršeno.
12.Rok je određen razmak u
vremenu u kojem treba da se izvrši neka radnja ili vreme koje treba da
protekne da bi se mogla preduzeti. To je protok vremena usled koga nastaje ili prestaje neko pravno
dejstvo. Rokovi se dele na zakonske(propisani) i službene(određuje ih lice). Bitna je i podela na
subjektivne(''od trenutka saznanja''-subjektivni, psihički momenat) i objektivne(objektivne okolnosti).
Produživi(službeni i tačno određeni zakonski, i to samo u slučaju opravdanosti podnošenjem
pravovremene molbe) i neproduživi. Po preciznosti apsolutni i relativni. U odnosu na posledice koje
nastupaju propuštanjem roka razlikuju se prekluzivni, dilatorni i instrukcioni rokovi. Protekom
prekluzivnog roka stranka gubi pravo na preduzimanje određene procesne radnje, a isto to važi i za
upravni organ. Kod dilatornog roka ukoliko nije preduzeta odgovarajuća radnja u postupku, pravo na
njeno obavljanje se ne gubi, jer ovlašćeno službeno lice može odrediti za njeno izvršenje novi rok.
Instrukcioni rok služi kao okvirni rok u kome ovlašćeno lice bi trebalo da izvrši određenu procesnu radnju,
što znači da isto radnju u pitanju može izvršiti i po proteku instrukcionog roka. Rokovi se računaju na
dane, mesece i godine, a mogu se računati i na časove. Kad je rok određen po danima, dan u koji je
dostavljanje ili saopštenje izvršeno ne uračunava se, već se za početak roka uzima prvi naredni dan. Rok
koji je određen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno
godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno. Početak i tok
rokova ne sprečavaju neradni dani, nedelje i dani državnih praznika. Ako poslednji dan roka pada u
nedelju ili na dan državnog praznika rok ističe istekom prvog narednog radnog dana. Kad je podnesak
upućen poštom preporučeno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti odnosno dan prijema
telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upućeno.
13.
Povraćaj u pređašnje stanje
(restitutio in integrum) je institut kojim se omogućava stranci koja je iz
opravdanih razloga propustila izvršenje neke radnje u roku, pa je usled toga izgubila određeno pravo,
da se po njenom predlogu izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Radi se, znači, o vanrednom pravnom
sredstvu da se propuštanje izvršenja određene procesne radnje preduzme pod zakonskim uslovima i posle
proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraćaj u pređašnje stanje se nikada ne vrši po službenoj
dužnosti, već samo na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak. Organ koji vodi
postupak će joj dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje iz opravdanih razloga, iz neznanja ili očiglednom
omaškom predala nenadležnom organu. Povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) je institut
kojim se omogućava stranci koja je iz opravdanih razloga propustila izvršenje neke radnje u roku, pa je
usled toga izgubila određeno pravo, da se po njenom predlogu izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Radi
se, znači, o vanrednom pravnom sredstvu da se propuštanje izvršenja određene procesne radnje
preduzme pod zakonskim uslovima i posle proteka propisanog prekluzivnog roka. Povraćaj u pređašnje
stanje se nikada ne vrši po službenoj dužnosti, već samo na predlog stranke koja je propustila da u roku
preda podnesak. Organ koji vodi postupak će joj dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako je učinjeno
iz opravdanih razloga, iz neznanja ili očiglednom omaškom predala nenadležnom organu, kad je
stranka očiglednom omaškom prekoračila rok, a podnesak ipak primi nadležni organ najdociiije tri
dana od dana isteka roka. Povraćaj u pređašnje stanje može se dozvoliti na predlog stranke u
prvostepenom i drugostepenom postupku, a ne i na rokove za primenu vanrednih pravnih sredstava
predviđenih ZUP-om. U predlogu za povraćaj u pređašnje stanje stranka je dužna da iznese okolnosti
zbog kojih je bila sprečena da u roku izvrši propuštenu radnju i da te okolnosti učini bar verovatnim.
Predlog! za povrćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od 8 dana od dana kad je prestao razlog koji je
prouzrokovao propuštanje. Posle isteka 3 meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u
pređašnje stanje.
14.Održavanje reda:
Radi ispunjenja načela efikasnosti i ekonomičnosti upravnog postupka
neophodno je održavanje reda u radu organa. O održavanju reda
dužno je da se stara službeno lice koje
rukovodi određenom procesnom radnjom postupka. Decidirano je utvrđeno da lica koja prisustvuju nekoj
radnji postupka ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe, s tim da se ta zabrana ne odnosi na ovlašćena
službena lica. Ovlašćeno je da opominje lica koja smetaju u radu organa. Ukoliko opomena ne uspe,
službeno lice može lice koje ometa rad da udalji i na taj način otkloni mogućnost njegovog daljeg učešća
u vršenju takve radnje. Ukoliko takvo lice ima punomoćnika procesna radnja u pitanju će se nastaviti uz
njegovo pristustvo, a ukoliko ga nema radnja postupka će se odložiti na njegov trošak s tim što mu može
biti postavljen i punomoćnik. Ko u radnji postupka teže naruši red ili učini krupniju nepristojnost, može
se, pored udaljenja, kazniti novčanom kaznom za povredu procesne discipline. Novčanom kaznom može
biti kažnjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili službenog lica koje vodi
postupak. Protiv zaključka o kazni može se izjaviti posebna žalba s tim da ista ne odlaže izvršenje kazne.
15.
Troškovi upravnog postupka
su relativno mali pa onda svaka strana snosi svoje troškove. Ni u
slučaju odbijanja zahteva stranke ona ne snosi posledice u plaćanju troškova. Međutim, postoje i
posebni troškovi organa i oni uvek padaju na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.Lice koje
učestvuje u postupku a prouzrokuje svojom krivicom ili obešću troškove pojedinih radnji u postupku
dužno je da samo snosi te troškove. Posebni izdaci su: putni troškovi sl.lica, veštačenje, tumačenje i sl.
Kada je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i ako se isti završi povoljno po stranku onda sve nastale
posebne troškove snosi organ koji je postupak i pokrenuo. Zahtev za naknadu troškova mora biti
stavljen blagovremeno kako bi organ mogao o njemu da odluči u rešenju. U slučaju propuštanja roka,
stranka gubi pravo na naknadu. Službeno lice koje vodi postupak uvek dužno je da upozori stranku na
njeno pravo da zahteva troškove. Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik, a u slučaju da se
ti troškovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po čijem je predlogu izvršenje sprovedeno. U
rešenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rešenje je uvek dužan da odredi ko snosi troškove
