Садржај
1. Увод .................................................................................................................2
2. Територијална структура................................................................................4
2.1 Структура града.........................................................................................4
3. Месна самоуправа...........................................................................................6
4. Локални послови.............................................................................................7
5. Локална политика............................................................................................9
6. Локална сарадња.............................................................................................10
7. Локалне финансије.........................................................................................12
8. Закључак .........................................................................................................14
9. Литература .....................................................................................................16
1
1. Увод
Структура локалне самоуправе у Републици Пољској резултат је две
децентрализоване реформе. Прва се догодила 1990. као основна јединица
локалне самоуправе. Реформе су се одвијале брзо, интензивно и без превеликих
припрема. Први Закон о локалној самоуправи донесен је у марту 1990., након
тога проведени су избори исте године у мају, а у јануару 1991. децентрализација
је проведена на финанцијском плану. Та је реформа резултовала изабраном
локалном власти само на нивоу општина (гмина). Те године дошло је до
сузбијања пет монопола који су до тада постојали на нивоу политике, јавних
овласти, јавног власништва, јавних финанција и јавне управе.
Други део реформи одвијао се 1998. те су 1999. као друга фаза
територијалне организације основани котареви (управна подручја), а као трећи
данас постоје војводства.
Пољска је земља у транзицији која је 2004. ушла у Европску унију,
међутим то не значи да је крајњи циљ реформи досегнут. И даље постоји тежња
да се створи што ефикаснија и рационалнија локална самоуправа. Пољска
пролази кроз процес децентрализације. Децентрализација у консолидираним
демократијама показује се потпунијом него у осталим земљама. Податак из
којег се види да Пољска још увек не спада у такве земље наводе пољски
стручњаци према којима су реформе у Републици Пољској проведене брзо, без
довољно припрема које би обухватиле све процесе важне за једну транзицијску
земљу која се жели афирмисати као земља модерне и рационалне локалне
самоуправе.
Децентрализација у консолидованим демократијама показује барем два
лица. Једно је усмерено према јачању улоге локалних и других субнационалних
јединица у пружању јавних услуга те повећању њихових финансијских
капацитета, а друго према јачању демократског стандарда и легитимитета
политичког система у тим земљама, осигуравањем ширег деловања грађана,
новим институционалним формама попут непосредно изабраног начелника,
оријентацијом на грађане, јачањем транспарентности и етичких стандарда и
слично. Транзицијске земље обилежене су, међу осталим, увођењем и
2
2. Територијална структура
Након споменутих реформа територијална структура организована је у
три нивоа. То је резултат, пре свега, величине територија Републике Пољске
која се простире на 312.679 км² са становништвом од 38,500.696 (2007.). Према
тим подацима Пољска је 69. земља по величини у свету, а 9. У Европи.
На првом нивоу основане су општине (гмина), има их 2.478, на другом
су нивоу котареви, њих 380, а на трећем постоји 16 војводстава. Свако је
војводство подељено у мање целине. Они се деле у општине, иако седишта
котарева чине посебну општину. У раздобљу 1994.–2000. нема значајнијих
промена у структури општина, осим што се може запазити да је све више
мешовитих, рурално-урбаних јединица. То укључује гаранцију урбаног статуса
средишњем насељу општине које даје Веће министара. Такве промене, међутим,
не утичу на укупан број општина јер се одвијају унутар самих општина те не
долази до уједињења или поделе локалних јединица, него руралне јединице
постају рурално-урбане.
2.1 Структура града
Управна организација и територијално уређење Варшаве мењали су се
1990., 1994., 1998. и 2002. Разлог томе је и постојање две тенденције:
метрополитанизације, с једне стране, и јачања локалне самоуправе, с друге, што
се догађа и у другим земљама средишње и источне Европе.
Главни град Варшава има посебан статус. Метрополитанско је подручје,
а пре доношења Закона о локалној самоуправи Варшаве 1994. била је
организована у седам општина. Након тога подељена је у једанаест општина.
Општина Варшава-Центар подељена је у седам градских округа, а они имају
своја непосредно изабрана већа и властите прорачуне, али немају правну
способност. Њихово је уређење
у тој општини обавезно, док је у осталима
факултативно. Град Варшава као посебна јединица има и посебно извршно тело.
Изабрани начелник општине Варшава-Центар аутоматизмом је постајао уједно
4
и градоначелник Града Варшаве. То је доводило до конфликата јер су
начелници осталих општина које чине Град Варшаву били незадовољни својим
маргинализираним положајем.
Ново уређење које је и данас на снази наступило је са Законом о граду
Варшави из 2002. Представницко тело је Градско веће које се састоји од 60
већника. Према новом Закону Варшава је подељена у 18 градских округа.
Градоначелник Варшаве бира се на непосредним изборима. Остале јединице
(дистрикти, градски окрузи) које чине Град Варшаву изгубиле су статус
локалних самоуправних јединица те су сада тзв. помоћне јединице, односно
облици месне самоуправе, а тиме је уједно ослабљен и положај њихових
челника. Градоначелник Варшаве надређен је свим запосленима у
организацијским јединицама Града, инспекцијама, полицији главнога града.
Своје задатке извршава уз помоћ Градског кабинета, уз помоћ својих заменика,
секретара, чланова у телима градских округа и управника организацијских
јединица у Градском кабинету.
5
