Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet
Departman za matematiku i informatiku
Seminarski rad iz predmeta Izborni Seminar I
Odabrana poglavlja hardvera i
softvera
-Tehnologija digitalnih potpisa-
Mentor:
prof. dr Vidan Marković
Student:
Ivana Jovanović
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
JUN 2006.
2
2
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
UVOD
Zemlje u tranziciji ubrzano donose zakon o digitalnom potpisu. Digitalni
potpis je pretpostavka elektronskog poslovanja koji se velikom brzinom širi
planetom zbog nebrojenih prednosti. Najveća prednost su svakako manji
troškovi poslovanja, kao i lakši pristup mnogo širem tržištu.
Pravno gledano, formalni zahtevi zakonskih transakcija, uključujući i
zahtev za potpisom, razlikuju se u raznim pravnim sistemima, ali se i menjaju
vremenom. Pravne posledice ukoliko transakcija nema zakonski propisanu
formu mogu isto tako biti različite.
Tradicionalno pravo o nezakonitom poslovanju npr. ne proglašava
transakciju nevažećom ukoliko nema potpisa optužene strane, ali u slučaju
spora ne može se izvesti pred sud. Zbog toga ovaj zakon ima vrlo ograničenu
primenu.
Tokom prošlog veka, većina pravnih sistema je ograničila broj formalnih
zahteva i smanjila zakonske posledice ukoliko se ovi zahtevi ne ispune. U
svakom slučaju, svakodnevna praksa i dalje zahteva da se transakcije uobliče
na način koji osigurava stranke i zadovoljava kriterijume validnosti i
primenjivosti pred sudom. U dosadašnjoj praksi, to se obezbeđuje pravljenjem
dokumentacije i odgovarajućim potpisom.
Tradicionalne metode, međutim, prolaze kroz korenite promene.
Dokumenti se i dalje pišu na papiru, ponekad samo zbog toga da bi se
zadovoljila zakonska forma. U nekim slučajevima, informacija koja se
razmenjuje u cilju obavljanja transakcije nikada se i ne stavi na papir.
Kompjuterska informacija se može takođe iskoristiti, ali na drugačiji
način. Tako na primer, kompjuteri "čitaju" digitalnu informaciju, menjaju je ili
uključuju programe koji su na njoj zasnovani. Informacije koje se odlažu kao
1
1
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
bitovi, a ne kao papir i mastilo putuju brzinom svetlosti, mogu se bezgranično
umnožavati i to po zanemarljivoj ceni.
Tehnologija digitalnih potpisa uglavnom daje mnogo više mogućnosti od
onih na papiru. Da bi se shvatile njene mogućnosti, prvo se mora shvatiti kako
digitalna tehnologija potpisa funkcioniše.
Kako funkcioniše digitalni potpis ?
Digitalni potpisi se kreiraju i verifikuju uz pomoć kriptografije, jedne
grane primenjene matematike koja se bavi transformisanjem poruka u, na
prvi pogled, nečitke oblike, a zatim ih vraća u prvobitno stanje. Digitalni potpis
koristi ono što se naziva "kriptografija javnih šifri" koja koristi jedan algoritam
sa dve različite, ali matematički povezane šifre: jedna služi za kreiranje
digitalnog potpisa ili transformaciju podataka u nečitljivi oblik, a druga za
verifikovanje digitalnog potpisa i vraćanje poruke u prvobitni oblik.
Kompjuterska oprema i softver koji koristi ove dve šifre nazivaju se
imenom "asimetrični kriptosistem". Procesi koji su korišćeni za kreiranje
digitalnih potpisa pod
budnim su nadzorom stručnjaka tokom poslednjih deset godina. Digitalni
potpisi su prihvaćeni kao nacionalno i internacionalni standardni u saradnji sa
mnogim korporacijama, bankama i vladinim agencijama.
Ukoliko se kriptosistem napravi i primeni po utvrđenim standardima,
mogućnost zloupotrebe je izuzetno mala, mnogo manja od rizika u klasičnom
poslovanju da će potpis biti falsifikovan, ili da će se deo dokumenta izmeniti.
Izazovi i mogućnosti
Ukoliko se pristupi primeni sistema digitalnih potpisa u trgovini, to sa
sobom nosi određene prednosti, ali i određene troškove. Troškovi se sastoje od
sledećeg:
2
2
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
Tehnologija digitalnih potpisa Ivana Jovanović
Bezbednost je jedan od najbitnijih faktora budućeg razvoja e-poslovanja.
Kritična tema je obezbeđivanje da razmene podataka između korisnika i Web
servera ostanu sigurne.
Secure Sockets Layer (SSL) je standard koji osigurava Web sajtove
postavljene do današnjih dana. Dalje se bavim temom najvažnijih koncepata
kao što su digitalni potpisi i njihova distribucija, enkripcija i odgovarajuća
konfiguracija Microsoft Internet Information Services (IIS). Prikupljanje
sertifikata, njegovo instaliranje i konfiguracija IIS za SSL navedeni su redom,
korak po korak.
Čini se da je svako zabrinut za sigurnost transakcija putem Interneta –
naročito kada uspeh mnogih e – kompanija zavisi od toga. Danas je Secure
Sockets Layer (SSL) standardna tehnika za zaštitu komunikacija putem Web –
a. SSL je kompatibilan sa svim najnovijim Web browserim-a, počevši od
Microsoft Internet Explorer-a 3.x i drugi. Sa strane servera, SSL sertifikati su
kompatibilni sa većinom Web servera uključujući Microsoft Internet
Information Services (IIS).
Pod sigurnim serverom podrazumevamo Web server (kakav je IIS) koji
će koristiti SSL.
SSL je sigurnosni metod koji se koristi za emitovanje osetljivih informacija,
kakve su brojevi kreditnih kartica i online bankiranje podataka putem
interneta.
U osnovi, SSL je tehnologija koja služi za enkriptovanje i dekriptovanje
poruka poslatih između browser-a i server-a. Enkriptovanjem podataka, štite
se podaci od čitanja tokom njihovog transfera putem Interneta. SSL enkriptuje
poruku sa browser-a, a zatim je šalje na server. Kada je poruka primljena na
serveru, SSL je dekriptuje i proverava da li je došla od pravog pošiljaoca
(proces poznat kao autentifikacija, engl. authentication).
SSL sadrži softver instaliran i na browser-u i na serveru. U novijim
verzijama poznatih browser-a, već je ugrađena podrška za SSL-a. Potrebno je
još samo da korisnik aktivira SSL na browser i da ga instalira na Web server.
Nekoliko kompanija, uključujući Verisign, SSL.com i Equifax, nude SSL
enkripciju i alat za autentifikaciju. Verisign-ovi digitalni potpisi, na primer, su
već instalirani u većinu novijih verzija poznatijih browser-a.
Opšte poznate su 40-bitna i 128-bitna enkripcija. To se zapravo odnosi na
dužinu ključa generisanog svakom enkriptovanom transakcijom. Što je duži
4
4
