FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
SOCIOLOGIJE
Tema: MORAL I RADNI MORAL
Profesor
Gordana Djuretic
S A D R Ž A J:
1. MORAL ..............................................................................................2
1.1. Poreklo i pojam morala… ...............................................................2
1.2. Moral I običaj………………… .........................................................4
1.3. Moral I pravo ……………………………………………………………4
1.4. Osnovne karakteristika morala ……………………………………….5
2. ETIKA .................................................................................................5
2.1. Pojam etike .....................................................................................5
2.2. Etika kao filozofska disciplina .........................................................5
3. RADNI MORAL ...................................................................................6
3.1. Pojam radnog morala… ..................................................................6
3.2. Norme radnog morala…… ..............................................................7
3.3. Moral I radni moral… .......................................................................9
3.4. Motivacija za rad I radni moral .......................................................10
4. ZAKLJUČAK………………………………………. ................................11
LITERATURA .....................................................................................14
rasuđivanje, držanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne
ocene je uvek samo čovek.
Po Sigmundu Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena
ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo
unutrašnje strukture ličnosti. Frojd tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu
ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene
cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostižna.
Možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala
ljudsko, da se može naći u ljudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu,
živeći sa drugim ljudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog
zajedničkog življenja. Čovek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralačko i odgovorno biće,
stvara moral kao tvorevinu koja služi očuvanju njegovog ljudskog identiteta.
Pod pojmom "moral" najčešće se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog
ponašanja. Odnosno, moral je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima
se ljudi rukovode u svojim postupcima.
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se
u vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno
čoveka a koje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se
odobrava a koje se osuđuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene
komunikacije koja se odvija u društvu, ljudi formiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine,
usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.
1.2. Moral i običaj
Običaj je najstarija forma regulisanja društvenih odnosa i ponašanja. U početnim fazama
razvoja ljudskog društva, stihijski su nastala brojna pravila kojima su regulisana
najraznovrsnija ljudska ponašanja. Jednom ustaljena pravila vremenom okarakteriše
odsustvo svesti o njihovoj svrsi i razlozima zbog kojih postoje. Stihijski nastala običajna
pravila vezana su za animizam, kult i magiju. Nastaju iz potrebe da se ovlada prirodom i
društvenim procesima. Zato je običaj u svojoj osnovi navika ili praksa koja se formira i
postoji kao rezultat trajne predstave. Brojni običaji vremenom prerastaju u moralne
norme. Upravo zbog toga, postoji opravdanje za tvrdnju da se poreklo morala može naći
u običajima.
1.3. Moral i pravo
