SADRŽAJ
Uvod
.......................................................................................................................................2
1. Pojam preduzeća
.............................................................................................................. 3
1.1. Jednostavna organizaciona struktura...................................................................3
1.2. Funkcionalna organizaciona struktura.................................................................4
1.3. Diviziona organizaciona struktura.......................................................................4
2. Preduzeća po veličini
........................................................................................................5
2.1. Mala preduzeća....................................................................................................5
2.2. Srednja preduzeća................................................................................................6
2.3. Velika preduzeća.................................................................................................6
3. Vrste preduzeća prema djelatnosti
.................................................................................8
3.1. Proizvodna preduzeća..........................................................................................8
3.2. Trgovačka preduzeća...........................................................................................8
3.3. Uslužna preduzeća...............................................................................................8
4. Oblici i vrste preduzeća u savremenim uslovima
..........................................................9
4.1. Inokosna preduzeća.............................................................................................9
4.2. Društva lica........................................................................................................10
4.2.1.Ortačka društva.........................................................................................10
4.2.2. Komanditna društva................................................................................11
4.3. Društva kapitala.................................................................................................12
4.3.1. Akcionarsko društvo.................................................................................12
4.3.2. Društvo sa ograničenom odgovornošću...................................................13
4.4. Nevlasnički tipovi preduzeća.............................................................................14
4.4.1. Društveno preduzeće................................................................................14
4.4.2. Javno preduzeće.......................................................................................15
4.5. Neprofitna preduzeća.........................................................................................15
5. Veliki poslovni sistemi
....................................................................................................16
5.1. Korporacije.........................................................................................................16
5.2. Holding kompanije............................................................................................. 17
Zaključak
............................................................................................................................ 18
Literatura
............................................................................................................................ 20
1
UVOD
Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su predhodile
robno-novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za
sebe. Ali ovakav način proizvodnje nije bio efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti
specijalizacije, a domaćinstva bez prednosti koje donosi razmjena. Preduzeća su nastala
kada su domaćinstva prestala da budu samodovoljna i kada su počela da proizvode za
drugog, odnosno za razmjenu. Preduzeća nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su
domaćinstva počela da se specijalizuju u jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode
razmjenjuju na tržištu.
Svako preduzeće je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajednički cilj.
Nezavisno od toga da li preduzeće teži ostvarivanju profita ili funkcioniše kao neprofitno
orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzeća je povećanje efikasnosti.
Preduzeće predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je
preduzeće osnovna institucija svake tržišne privrede.
Postoji niz različitih definicija i koncepata preduzeća. Oni se mijenjaju u skladu sa
usavršavanjem i razvojem znanja o preduzeću i promjenama koje doživljavaju preduzeća u
praksi. Preduzeće se definiše na sledeći način: Preduzeće je organizacija koja ima formu
i
strukturu, u kojoj se vrši transformacija ulaza i izlaza, sa ciljem da se ostvari profit.
Preduzeće je tržišna institucija, što znači da postoji samo u tržišnim privredama, gdje se
alokacija resursa obavlja u skladu sa ponudom i tražnjom, osnovnim ekonomskim
zakonom
1
.
Preduzeća su oduvijek bila i ostala osnovni pokretač društva, ekonomije i
civilizacije. Bez njih, kompletan proces razvoja ljudskog društva u cjelini bio bi doveden u
pitanje. Samo preduzeće po sebi je organ koji stalno evoluira, mjenja se, razvija,
prilagođava novonastalim situacijama. Sposobnost preduzeća da se prilagođava tržišnim
zakonima, unaprijed određuje njegovu uspješnost i dalji opstanak na vječitom bojištu koje
zovemo tržište.
1
Pojam preduzeća je kroz istoriju trpio različite promjene. Uglavnom su se one odnosile na objašnjenje
samog pojma. Poznato je da su se vremenom društveni i ekonomski statusi preduzeća mjenjali, ali je ono
uvijek imalo prepoznatljiv status u tržišnoj privredi.
2
1.2. Funkcionalna organizovana struktura
Specifično za ovu strukturu je to što u njoj vlada hijerarhijski sistem poslovanja.
Upravljanje preduzećem, kontrola i donošenje odluka su u nadležnosti vrha preduzeća koje
je centar odlučivanja i odgovornosti. Ovakva preduzeća imaju posebne organizacione
jedinice za svaku poslovnu funkciju i na čelu svake organizacione jedinice se nalaze
menadžeri srednje linije, koji vrše koordinaciju aktivnosti između vrha preduzeća i
organizacionih jedinica. Princip podjele poslova u ovakvoj vrsti organizacije smatra se
jednim od najefikasnijih.
1.3. Diviziona organizovana struktura
Ova vrsta stukture primjenjuje se u velikim preduzećima. Vrh preduzeća donosi
strategijske odluke koje se odnose na čitavo preduzeće i na duži vremenski period kao što
su dugoročno planiranje i nabavka finansijskih sredstava. Ovakva preduzeća se djele na
više djelova (divizija), za koje je specifično to da imaju visok nivo samostalnosti. Između
divizija i vrha preduzeća postoje tzv. savjetnici-eksperti , koji su zaduženi za odnos između
menadžera divizija i vrha preduzeća i imaju funkciju finansijske kontrole divizija tzv.
interne finansijske kontrole. Svaka divizija je organizovana po modelu funkcionalne
organizacione strukture.
Transformacija ulaza i izlaza
zavisi od poslovne aktivnosti preduzeća. Ona se ne
shvata samo u fizičkom smislu, već i kao transformacija vrijednosti. Tehnička
transformacija (transformacija drveta i šrafova u stolicu), prostorna transformacija (prevoz
voća iz Grčke u Srbiju) ili vremenska transformacija, iako se fizički razlikuju imaju jednu
zajedničku karakteristiku, a to je stvaranje vrijednosti. Transformacija ulaza i izlaza
određena je stanjem tehnologije u datom vremenskom periodu.
2. VELIČINA PREDUZEĆA
Za ekonomiju svakog preduzeća bitna je i njegova veličina. Kao kriterijum veličine
preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrijednost uloženog kapitala, obim
proizvodnje, prodaje itd. Preduzeća različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama
4
međusobno dopunjavaju i neophodno je da postoje i da na tržištu budu zastupljena. Prema
veličini, dakle, preduzeća djelimo na:
- mala preduzeća,
- srednja preduzeća i
- velika preduzeća.
2.1. Mala preduzeća
Iako u savremenoj privredi vlada mišljenje da su velika preduzeća nosioci
privrednog razvoja, sve je prisutnije mišljenje da su mala preduzeća i preduzetničke firme
pokretači ukupnog rasta i razvoja
3
. Ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali broj
radnika i relativno mali početni kapital. Ona se nalaze uglavnom u oblastima djelatnosti
koja velika i srednja preduzeća ne pokrivaju, ili nisu zainteresovana da pokriju, uglavnom
zbog rentabilnosti. Ovakvo preduzeće osniva pojedinac, ili pojedinci, udruženi u ortakluku.
Najčešći kriterijumi po kojima se mala preduzeća definišu su:
Broj zaposlenih,
Vrijednost raspoloživog kapitala,
Ukupan godišnji prihod,
Profit.
Veliki broj malih preduzeća se bavi poslovima maloprodaje, velikoprodaje i usluga.
Iako takva, ova preduzeća imaju visok stepen fleksibilnosti, pa kao takva, čest su
nosioc inovacija i time doprinose ubrzanom razvoju privrede. Mala preduzeća otvaraju
veliki broj radnih mjesta zbog čega zemlje u razvoju ili tranziciji podstiču njihov razvoj. S
obzirom da malim preduzećem upravlja pojedinac, ili ortaci (partneri), oni su zaduženi za
nabavku kapitala i organizaciju proizvodnje. Poslovi kojima se ova preduzeća bave su
lokalni, a preduzeće je i kao takvo, malo u poređenju sa najvećim konkurentima u grani
4
.
3
Obzirom da je u današnjim uslovima, i trenutnoj situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja u tranziciji, potrebno
pokrenuti privredu, kao jedan od glavnih nosioca društva, dokazano je da se, otvaranjem velikog broja malih
preduzeća, postiže ubrzani razvoj društva u cjelini, zahvaljujući velikom broju novootvorenih radnih mjesta,
a i zbog većeg prometa kapitala u celini.
4
Jedna od najboljih definicija je da je: “malo preduzeće je ono preduzeće, čiji vlasnik samostalno upravlja i
koje nije dominantno u oblasti u kojoj posluje” Pokrajčić, Dragana M
.: Ekonomika preduzeća
,
Beograd,2002 ,str.33
5
