Stvaranje zografa Radula

RADIVOJE LJUBINKOVIĆ 

STVARANJE ZOGRAFA RADULA 

Jedna etapa našeg zidnog slikarstva

 i

 ikonopisa 

LES CREATIONS DU PE1NTRE RADUL 

Pri dosadašnjem ispitivanju našeg srednjeve-

kovnog stvaranja nije se obratila pažnja na likov­

ne koncepcije koje su imali pojedini slikari prema 

tehnikama koje su koristili. Proučavanje je uglav­

nom bilo upućeno ka fiksiranju opšte linije razvo­

ja našeg stvaranja i izdvajanju pojedinih škola u 

Prilikom priprema za izložbu našeg srednjeve-

kovnog slikarstva u Parizu, 1949 godine, vršeno je 

u Restauratorskoj radionici Narodnog muzeja u 

Beogradu čišćenje nekolikih ikona iz crkve sv. 

Klimenta (ranije Bogorodice Perivlepte) u Ohridu, 

Ovaj rad je obavio Zdravko Sekulić, restaurator 

Narodnog muzeja. Dve među njima: ikona Blago-

vesti

 (

sl.1

)

 i ikona Raspeća, pokazale su, jednom 

očišćene, neobične srodnosti sa poznatim delima 

kraja XIII i početka XIV veka, posebno sa slikar­

skim krugom oko Evtihija i Mihaila. Uvrstiti ih 

među dela ovih dvaju slikara tada je izgledalo su­

više smelo: imena Evtihija i Mihaila, koliko je tada 

bilo poznato, bila su vezana samo za spomenike 

okoline Skoplja i državu kralja Milutina. Naš od­

nos prema ovome pitanju izmenio se potpuno po­

sle čišćenja fresaka koje je restaurator Centralnog 

zavoda za zaštitu spomenika kulture u Skopju 

Zdravko Blažić izvršio u sv. Klimentu u Ohridu 

tokom 1950 godine, kada su na freskama ove cr­

kve otkriveni potpisi pomenute dvojice slikara. Uz 

to. tom prilikom je Zdravko Blažić očistio i neko­

like, na izgled potpuno propale ikone, među njima: 

Osezanije Tomino, Javljanje iza zatvorenih vrata, 

Silazak u ad i dr., koje su mojoj hipotezi pridodale 

1

 Vlad. R. Petković, Jedna slikarska škola XIV veka, 

Glasnik skopskog naučnog društva, knj. III, Skoplje, 1928, 

51—

66;

 Vlad. R. Petković, Jedan srpski slikar iz XVI veka, 

uskršnji broj »Pravde« za 1934 god., 21; Vlad. R. Petković, 

Legenda sv. Save u starom živopisu srpskom, Glas CLIX, 

drugi razred 81, Beograd, 1933; Đoko Mazalić, Na tragu 

jednom starom ikonopiscu, Glasnik Narodnog univerziteta 

1940, br. 1—4, 28—30; V. R. Petković, Un peintre serbe du 

Boke Kotorske XIV siecle, Me langes Ch. Dichl, T. H. 1930. 

Pariz, 133—136; Đ. Mazalić, Nekoliko starih ikona. Glasnik 

hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, god. LIV, 1943, 

Sarajevo, 214—219, i dr., ne citirajući radove koji se odnose 

na dubrovačko slikarstvo koje je bolje proučeno. 

bitnim crtama. Udeo pojedinih slikara u okviru 

ovih škola tek se razmatra,

1

 jer se materijal još 

uvek prikuplja. Međutim, iako se ne može trenut­

no prići definitivnoj studiji i razradi problema, oni 

se već u sadanjem stanju u izvesnoj meri jasno 

iscrtavaju. 

nove elemente, tako da danas sa sigurnošću može­

mo tvrditi, da nabrojane ikone zaista pripadaju 

Sl. 1. Ikona Blagovesti — riznica sv. Klimenta u Ohridu — 

rad slikara Evtihija i Mihajla 

(3) 

123 

delu Evitihija i Mihaila.

2

 Na ovim ikonama pojav­

ljuje se isti tretman figure u grupi, isto poveziva­

nje pokreta, isti odnos prema arhitekturi u pozađu, 

i sasvim sličan, samo nešto brižljiviji crtež. Kao 

prestone ikone, one su bile najvažniji ukras iko­

nostasa, najbliže vernima i kao takve sa najvećom 

pažnjom obrađene. Na njima su slikari dali najviše 

što su mogli. 

Sl. 2. Dečani, ikona Bogorodice umilenija 

Zidno slikarstvo Evtihija i Mihaila sačuvalo se 

u tri razna spomenika: sv. Klimentu u Ohridu (iz 

1295 godine), sv. Nikiti kod Skoplja (iz oko 1308 

godine) i Starom Nagoričinu kod Kumanova (iz 

1317 godine). Sudeći po stilu, delu Evtihija i Mi­

haila verovatno pripadaju i freske manastira Pro-

tatona na Svetoj Gori (početak XIV veka). Ova 

atribucija postala mi je još verovatnija posle ot­

krivanja fresaka u sv. Klimentu u Ohridu u ko­

jima se javljaju identična likovna rešenja i iko-

nografski obrasci. 

U celokupnom delu Evtihija i Mihaila živopis 

sv. Klimenta je likovno grublji, ali i tretmanom i 

likovnim rešenjima neposredniji i inventivniji. Po­

red izvesnih grešaka u crtežu, on obiluje novim 

slikarskim zamislima koje prestavljaju u punom 

smislu te reči datum u likovnom stvaranju našega 

srednjega veka. Živopis sv. Nikite i Starog Nago-

ričina pripada zreloj, mirnijoj eposi njihovog sli­

karstva, vremenu kada delaju kao dvorski slikari 

kralja Milutina. 

Zanimljivo je da se otkrivene ikone, koje 

su rađene za ikonostas sv. Klimenta, verovatno oko 

1295 godine kada i freske u crkvi, stilski nadove-

zuju za drugi period njihove delatnosti, t. j. za 

fresko-slikarstvo u sv. Nikiti i Starom Nagoričinu. 

Crtež je dovršen, a lica meko modelirana i anali­

zirana uz znalačko korištenje efekata toplih i hlad-

lih tonova. Boranja prate određenu —utvrđenu — 

šemu, ali se organizuju logičnije, te se šematizam 

gubi. Arhitektura u pozađu slikana je bogatije sa 

insistiranjem na obradi detalja. Rukopis slikara je 

negovan i čist. Poređenje pomenutih ikona i kasni­

jih dela zidnog slikarstva ovih umetnika pokazuje 

isto likovno shvatanje sa neminovnim razlikama 

koje sa sobom povlače dve različite slikarske teh­

nike. Zidno slikarstvo nužno mora imati širi po­

tez, a ikona negovaniji detalj. Međutim, treba pod­

vući da u drugoj fazi svoga fresko-stvaranja ovi 

umetnici koriste isto tako meke i sitne četke, te 

u tom pogledu približuju svoju fresko-tehniku 

tehnici ikonopisa. 

2

 Mirjana Ćorović-Ljubinković, Nekoliko ohridskih ikona 

iz XIII i XIV veka, Jugoslavija, br. Makedonije, 1952, 83. 

Sl. 3. Detalj ruku na ikoni Bogorodice umilenija, Dečani 

124 

(4)