Kamatna stopa

Univerzitet Educons
Fakultet za uslužni biznis
Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
TEORIJA NOVCA I BANKARSTVO

Tema:

Kamatna stopa

Novi Sad;

Student:

datum 16.12.2012.

Dragan Palačković

Broj indeksa: 103/11

Profesor: Prof. dr Periša Ivanović

Asistent: Msc Andrea Andrejević

SADRŽAJ:

1. Uvod……………………………………………………………………………………………………………………………3
2. Teorijske osnove kamatne stope………………………………………………………4

2.1.

Klasična teorija kamatne stope…………….……………………5

2.2.

Teorija pozajmljenih fondova………………………………………6

2.3.

Teorija preferencija likvidnosti………………………………7

2.4.

Teorija racionalnih očekivanja………………………………..8

3. Struktura kamatnih stopa…………………………………………………………..….10

3.1.

Ročna struktura kamate…………………………………………………………..10

3.2.

Riziko struktura kamate………………………………………...…….12

4. Politika kamatne stope…………………………………………………………….....13
5. Zaključak……………………………………………………………………….…….14
6. Ključne reči……………………………………………………………………..……15
7. Literatura………………………………………………………………………..……15

TEORIJSKE OSNOVE KAMATNE STOPE

Već smo konstatovali da centralna banka ne može vršiti

direktan uticaj na veličinu monetarne baze, jer ona zavisi
od portfolio odluka privatnog sektora. Banke, građani i
firme biraju između širokog kruga finansijskih aktiva kada
donose odluku u kojem obliku da čuvaju svoje finansijsko
bogatstvo.

S obzirom da finansijske aktive tipa obveznice nose

kamatnu   stopu,   za   razliku   od   transakcionog   novca   čije
držanje   proizvodi   samo   oportunitetni   trošak,   posebno   ćemo
se osvrnuti na proces formiranja ravnoteže kamatne stope na
tržistu   obveznica,   jer   ako   ovaj   proces   budemo   razumeli,
razumećemo kompletnu problematiku kamatne stope.

Savremena svetska literatura ističe četiri

fundamentalna objašnjenja formiranja tržišnih kamatnih
stopa:



Klasična teorija kamatnih stopa



Teorija preferencija likvidnosti



Teorija kreditnih fondova – sredstava



Teorija racionalnih očekivanja

Za razliku od klasicnih teorijskih paradigmi, koje

polaze   od   ekonomije   pune   uposlenosti   kapaciteta,   novije
teorije   ističu   složena   tržišna   prilagođavanja   novčanih
resursa,   cena   i   kapitala   u   uslovima   kada   ne   postoje
automatizmi   obnavljanja   uslova   pune   ekonomske   ravnoteže
makrosistema.

Naglašava se da centralna uloga kamate u određivanju

funkcija alokacije resursa na tržištu i na

trade off

funkciju korišćenja dobara i usluga u tekućem i budućem
periodu.¹

_________________

¹Teorija novca i bankarstvo / Periša Ivanović – 1. izdanje – Sremska Kamenica:

Fakultet za uslužni biznis, 2008 (Novi Sad: Alfa-graf NS)

KLASIČNA TEORIJA KAMATNE STOPE

Jedna od najstarijih teorija koja razmatra

determinante kamatne stope je klasična teorija kamatne
stope razvijena tokom 18. i 19. veka od strane britanskih
ekonomista i elaborirana od strane I. Fišera (1930).

Klasicna teorija zastupa tezu da se kamatna stopa

formira pod uticajem dva faktora:

1) ponuda štednje, koja uglavnom potice od građana
2) tražnja za investicionim kapitalom, koja uglavnom

dolazi od korporacija – poslovnog sektora

Ova teorija veruje da se kamatne stope na finansijskom

tržištu   formiraju   na   relaciji   između   ponude   sredstava
štednje   i   tražnje   sredstava   za   neophodne   investicije.
Drugim rečima, ravnotežna kamatna stopa se formira u tački
gde   se   ponuda   štednje   susreće   sa   tražnjom   sredstava
neophodnih za investiranje.

Klasična teorija kamatne stope pomaže nam da razumemo

prirodu,   odnosno   faktore   koji   utiču   na   formiranje   kamatne
stope   na   dugi   rok.   Neki   ekomomisti   smatraju   da   će   u
budućnosti   u   proseku   kamatne   stope   biti   niže   nego   što   su
danas.   Stavovi   ovih   ekonomista   se   temelje   na   starenju
određenih nacija i jačanju štednih navika koje se temelje
na predvidljivim teorijama životnog ciklusa.

Klasična teorija polazi od činjenice da su kamatne

stope određene raspoloživim nivoom štednje. Danas,
ekonomisti registruju da je dohodak pravnih i fizičkih lica
mnogo važnija determinanta određivanja volumena štednje.

Konačno, klasicna teorija polazi da tražnja za

uzajmljivanjem   primarno   dolazi   od   strane   korporacija.
Međutim,   danas   smo   svedoci   da   se   i   građani   i   vlade   veoma
mnogo   zadužuju,   utičući   velikim   delom   na   cenu   kredita   i
njegovu raspoloživost.¹

_____________________

¹Teorija novca i bankarstvo / Periša Ivanović – 1. izdanje – Sremska Kamenica:

Fakultet za uslužni biznis, 2008 (Novi Sad: Alfa-graf NS)

TEORIJA POZAJMLJENIH FONDOVA – SREDSTAVA