FAKULTET ZA DIPLOMIRANE PRAVNIKE I DIPLOMIRANE
EKONOMISTE
SEMINARSKI RAD
MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA
Decembar,2013
MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA
3
Monopson
: takvo tržišno stanje gde je samo jedan kupac na strani potražnje.
Duopson
:
takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje deluju samo dva kupca.
Oligopson
:
takvo tržišno stanje gde na strani potražnje deluju više kupaca. Razlika između
monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele nametnuti cenu višu od
ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cenu nižu od ravnotežne.
ODGOVORI NA PITANJA
1) Sparkl je jedno od mnogih preduzeća na tržištu zubne paste,koje se nalazi u dugoročnoj
ravnoteži.
a. Nacrtajte dijagram koji pokazuje krivu tražnje,krivu marginalnog prihoda,krivu
prosečnog ukupnog troška i krivu marginalnog troška ovog preduzeća.Označite
autput i cenu koji maksimiziraju profit Sparkla.
b. Šta je profit Sparkla?Objasnite.
c. Na svom dijagramu pokažite potrošačev višak koji se dobija od kupovine zubne
paste ovog preduzeća.Pokažite i čisti gubitak u odnosu na efikasni nivo autputa.
d. Kada bi vlada primorala Sparkla da proizvodi efikasni obim autputa,šta bi se
desilo sa tim preduzećem?Šta bi se desilo sa njegovim kupcima?
a)
Slika 1:
Konačna dugoročna ravnoteža u uslovima monopolističke konkurencije
d
-tražnja
ATC
-prosečni ukupni trošak
P-cena
MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA
4
P
-cena
MC
-marginalni trošak
Q
-količina
MR
-marginalni prihod
ČIST GUBITAK
POTROŠAČEV VIŠAK(površina ispod krive tražnje i iznad cene)
Tražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih troškova - "AC" tog
preduzeća.Tačka "G" predstavlja dugoročnu ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema
interesa da ulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru.
Proističe,da monopolistička
konkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graničnih troškova - "MC", što je prouzr
okovalo manji obim proizvodnje nego što bi dali uslovi potpune konkurencije.
Slika 2:
Maksimizacija profita Sparkla
Kao što možemo videti na slici 2 imamo maksimizaciju profita Sparkla.Ta maksimizacija profita
je ovaj pravougaonik CABG.
b)
Iz prethodnog stava,odnosno primera pod a,označen je profit Sparkla.To je površina
pravougaonika CABG.
Ukupan profit je jednak ceni minus prosečni ukupan trošak,pomnožen sa prodatom količinom.
c) Čist gubitak
izazivaju porezi jer tako sprečavaju kupce i prodavce da ostvare deo dobitka od
trgovine.Što je veća elastičnost ponude i tražnje,to je veći čist gubitak od poreza.Na slici 1 čist
gubitak predstavlja površina trougla GE.
