Medjunarodna zaštita ljdskih prava
Ispitna pitanja i odgovori
1. STA SU LJUDSKA PRAVA?
Ljudska prava imaju necionalni karakter » potpunu medjunarodnu zaštitu.
LAW-pojam objektivnog prava / RIGHT-pojam subjektivnog prava » ne treba ih poistovecivati.
Nije svako pravo ljudsko pravo.Postoji pojam
objektivnog prava
tj.skupa pravila po kojima se ljudi imaju
vladati,stvorenog od nadležnog zakonodavca i poduprtog autoritetom države ili medjunarodne zajednice i sankcijama
zbog kršenja prava koje država i medjunarodne organizacije mogu nametati.Za objektivno pravo u nekim jezicima
postoji posebni izraz (engl.
Lav
)
,kojim se ono odvaja od subjektivnih prava,koja imaju subjekti prava,fizička i pravna
lica(engl.right).U našem jeziku ovo razlikovanje ne postoji.Ne govori se o subjektivnim pravima države,jer je ona
suverena,pa ima sva prava koja sebi odredi u okviru medjunarodnog poretka.
Subjektivna prava počivaju na normi objektivnog prava koja im ta prava daje i zajamčuje.Ustavi i zakoni jedne države
uspostavljaju neka prava,kao sto je na primer pravo na učešće u izborima.Medjutim u drugoj državi ,čije je
zakonodavstvo drukčije,takvih prava može i ne biti.Druga subjektivna prava stiču se ispunjavanjem uslova koje pravo
svake države propisuje(npr.ko stupi u brak,ima prava koja iz braka proističu).
Subjektivna prava stečena pod uslovima koje propisuje pravni poredak mogu se razvrstati na razne načine,ali im je
jedno zajedničko:ona potiču od države,od njenog ustavodavca i zakonodavca,zavise4 od njene volje.Država slobodno
odredjuje uslove pod kojima se subjektivna prava stiču ili gube.Naravno,njena sloboda ograničena je društvenim i
političkim okolnostima pod kojima se pravne norme usvajaju.
Ljudska prava se stiču(niko nam ih ne daje)»njih posedujemo,a pravnim aktima se ta prava verifikuju.
Ako su sva prava koja čovek ima subjektivna prava ove vrste,onda je on u potpunoj zavisnosti od države kojoj je
potčinjen.Ona njega u krajnjoj liniji može potpuno obespraviti.Čak i ako to ne dovede do nesnosnog života,bede i
patnje,njegova autonomija i dostojanstvo su time prekinuti,jer ostaje samo podanik.Država može biti "dobra",imati
pametne zakone i pravičnog vladara i upravu,ali to ne utiče na suštinu čovekovog položaja.
DEF.LJUDSKIH PRAVA»Svodjenje svih čovekovih prava na ona ko9ja mu podari država ne zadovoljava neke
osnovne moralne obzire i poriče osnovne ljudske kvalitete.Ono je u neskladu sa ljudskom slobodom i jednakošću.Zato
se medju subjektivnim pravima izdvajaju ona prava koja se ne duguju državi i njenoj volji,već ih ljudsko biće ima
samim tim što je ljudsko biće,dakle,nezavisno od države i bez države.Ova prava nazivaju
se ljudskim pravima.
Ljudska prava,prema tome,nisu pozitivnopravnog već moralnog porekla.Ona potiču iz normativnog poretka koji je
iznad države i država ih mora poštovati bez obzira da li je na to izričito pristala.
Obelezja ljudskih prava:
1)Prvo,zato što pripadaju svim ljudima bez razlike,njihov broj je manji od sume svih mogućih subjektivnih i moralnih
prava u svakoj datoj državi u svakom datom trenutku.Drugim rečima,ljudska prava su zasnovana na vrednosti koja se
priznaje svakom čoveku ili ženi,a ne na drugim osobinama,uključujući tu injihove zasluge.Ovo podrazumeva i
mogućnost da čovek zbog svog ponašanja bude i kažnjen privremenim gubljenjem ili ograničavanjem nekih ljudskih
prava,sto je opet posledica njegovog izbora(ne-zasluge),a ne toga što je on biće manje vrednosti.Neko ko je zaslužio
kaznu time ne gubi vrednost ljudskog bića i ne isključuje se iz ljudskog roda.
2)Drugo,nisu sva moralna prava koja pripadaju svakoj osobi lj.prava. LJ.prava su špolitička jer se ostvaruju u državi i
odnose na državu.Čovek ima mnogo moralnih prava prema drugim ljudima:medjutim,ako drugi ne poštuju ta prava
doživeće možda moralne sankcije,ali se ne smatra da je država dužna da mu pomogne da ih ostvari.
* 3 grupacije ljudskih prava hronološki posmatrano :
1)Gradjanska i politička prava (odn.buržoaska prava » verifikuju postojeće stanje u državi)
2)Ekonomska,socijalna i kulturna prava
3)Najnovija prava koja se sad afirmišu (npr.Pravo na zdravu životnu sredinu)
-Najveći broj ljudskih prava usmeren je isključivo prema državi:njima se ona ograničava ili se od nje traži konkretno
delovanje.Najtipičniji primeri zahteva da se država uzdržava i ne meša jesu SLOBODE.Država ne sme da čini ništa
što bi sputavalo ljude da koriste ove slobode.
Najjasniji du liberalni teoretičari države,koji polaze od toga da je osnovna svrha države da štiti prava svojih
gradjana,ali oni mogu da ukažu samo na neka osnovna prava,pa se ni pri tom medjusobno ne slažu u pogledu njihovog
značenja i domašaja.Osnovna prava mogu se shvatati i kao postulati i načela koja nadahnjuju sva ljudska
prava.Najpoznatiji su oni proglašeni u Francuskoj revoluciji,koji su i poslužili kao inspiracija za Deklaraciju o
pravima čoveka i gradjanina od 1789 godine.To su
sloboda,jednakost i bratstvo.
Za utemeljenje lj.prava dovoljne su osnovne naznake o potrebi i prirodi tih prava i osnovna merila za njihovo
utvrdjivanje,a ne njihov potpun spisak.Katalozi lj.prava,da bi bili uticajni i prihvatljivi,do sada su se utvrdjivali
političkim dogovorom i mali oblik osnovnih političkih deklaracija,ustava,zakona i medjunarodnih ugovora.Ovi
dokumenti po pravilu predstavljaju izvore prava,čak i kada nemaju potrebnu formu.Medju njima naročit autoritet
imaju Deklaracija od 1789,američka Deklaracija o nezavisnosti od 1776,Ustav SAD (Bill of Rights),Univerzalna
deklaracija o lj.pravima,paktovi o lj.pravima i Evropska konvencija o lj.pravima.
Za utvrdjivanje osnovnog kataloga lj.prava naročito su važni međunarodni dokumenti.
U ovim izvorima nalazi se relevantan i pouzdan spisak lj.prava,ali on se ne može smatrati konačnim i zauvek
utvrđenim.Tačnije rečeno,od njega se ne može oduzimati ali će se njemu stalno dodavati nova lj.prava.Takvom
nezaokruženošću se ne dovodi u pitanje osnovni stav da ljudska prava postoje sama po sebi,a da su izvori prava samo
dokaz saglasnosti o konkretizaciji ovog osnovnog stava.
Ljudska prava nisu to zato što su nevedena u izvorima prava već da postoje nezavisno od njih.
2. PRAVNI DOKUMENTI
Najvećim delom istorije ljudi su živeli u državama koje koje nisu priznavale lj.prava.Prvi dokumenti kojima se
proklamaju lj.prava potiču iz 18.veka. (Magna carta libertatis ) Zakonik srpskog cara Dušana.
Neki stariji dokumenti sadrže odredbe slične današnjim propisima koji se ubrajaju u korpus lj.prava,kao sto su
npr.pretpostavke nevinosti(nullum crimen sine lege,nulla poena sine lege )...Medjutim,to nisu bila ničija prava,nego
prosvećen i pravičan način vladanja,koji se uvek mogao napustiti,kao čto su se mogle ukinuti privilegije date nekim
slojevima.Slično je bilo i sa drugim kasnijim kasnijim dokumentima koji se pominju kao preteče savremenih
izvora.Engleski zakon o pravima(Bill of Rights).
Era priynavanja lj.prava u državnim aktima i zakonodavstvu počinje Američkom i Francuskom revolucijom.
(deklaracija nezavisnosti)
Unošenje lj.prava u ustave počinje 1791.godine,usvajanjem amandmana na Ustav SAD-a od 1787.god. Da to nisu
prava koja ustavotvorac podaruje gradjanima,već da su ona tu nezavisno od ustava,jasno se vidi iz formulacije
amandmana,naročito prvog,prema kojima se Kongresu zabranjuje da donosi neke zakone koji diraju u lj.slobode.
Gradjanske revolucije i rušenje feudalnog apsolutizma u drugim zemljama imaju slične izraze u ustavima i
zakonima.U takvim se zemljama krug priznatih lj.prava širi i obogaćuje.
Kao čto se vidi,do sada pominjani izvori koji proklamaju i navode lj.prava,počivaju prvenstveno na načelu
slobode,koju država ne sme da sputava.Zato su ih kao nepotpune kritikovali oni koji smatraju da lj.prava treba
ravnoppravno da počivaju i na načelima jednakosti i bratstva i koji su,kao npr.marksistički i nemarksistički
socijalisti,smatrali da su građanske revolucije vodile računa samo o interesima buržoazije a ne o dobrobiti pripadnika
drugih klasa.Pod uticajem ovakvih fledišta,u ustave i zakone se unose i prava koja od države ne očekuju samo
uzdržavanje i nemešanje,nego od nje iziskuju akciju u korist ljudi koji se nalaze u lošem društvenom položaju.Ovakva
prava,nazvana ekonomskim,socijalnim i kulturnim,treba svakome da omoguće da razvije svoju ličnost i da stvarno
koristi građanska i politička prava,koja bi inače uživali samo privilegisani.Reč je o pravima kao što su prava za
jednaku naknadu za jednak rad,socijalno osiguranje,obrazovanje...
Druga vrsta ukazuje da su ponudjena ljudska prava individualistička tj.da su to samo prava pojedinaca.Isticalo se da
položaj pojedinaca zavisi od položaja grupe u kojoj se nalazi ,pa da stoga treba priznati i grupna prava,kao što su
prava naroda,prava manjina...
U najnovije vreme se insistira na pravima koja se naročito oslanjaju na ljudsko bratstvo i na solidarnost,kao što su
pravo na zdravu okolinu,na stanovanje,na hranu,razvoj...
Ovaj razvoj bio je nejednak u različitim zemljama tako da su dugo uporedo postojale države s razvijenim korpusom
ljudskih prava i njihovom zaštitom države koje takva prava svojim državljanima nisu priznavale.
Iako su ranije postojali međunarodni ugovori koji su potpisnice obavezivali da poštuju neka ljudska prava,pa i
međunarodne organizacije posvećene unapređivanju nekih ljudskih prava,pod okriljem Ujedinjenih nacija počinje
veliki poduhvat međunarodnog ozakonjivanja i zaštite ljudskih prava.Njega prate i regionalni napori,od kojih je prvi i
najvažniji potpisivanje Evropske konvencije o ljudskim pravima 1950.godine.
Inicijative za priznavanje novih ljudskih prava tako se sele iz unutrašnje u međunarodnu nadležnost.
Nema nikakvih razloga da se tvrdi da evolucija ljudskih prava neće teći i dalje.S jedne strane,uočavaće se nove
opasnosti po ljudska prava i čovekovo dostojanstvo,a sdruge će i dalje postojati potreba da se priznaju nova i bogatija
minimiziraju količinu bola i neprijatnosti.Bentam je išao dotle da u duhu svoga vremena predlaže metematičke modele
sabiranja zadovoljstva i oduzimanja bola.Njegova verzija utilitarizma imala je pozitivnog uticaja na zakonodavne
reforme,ali je naišla na osporavanje zbog svoga hedonizma.Najvažnija primedba njemu i svim utilitaristima
jeste ,međutim,moralne prirode.Oni ne vode računa o posebnosti i odvojenosti svakoga čoveka,koji ima samo
jedan ,svoj život.Kasniji utilitaristi ,pokušali su da isprave ove nedostatke utilitarističke teorije.Neki savremeni
sledbenici ove teorije usavršili su utilitarističku podršku ljudskim pravima.Ljudska prava su po njima pravila za koje
je iskustvo pokazalo da donose najviše dobra najvećem broju ljudi.
Uvođenje ljudskih prava u utilitaristički sistem i njihovo utemeljenje utilitarističkim argumentima nema veliku
ubedljivost.Ono se opet svodi na na tvrdnju da su ljudska prava dobra,korisna i poželjna zato što takvo mišljenje
preovlađuje.Nema odgovora na to šta će se desiti ako se to mišljenje promeni.
MARKSISTIČKE TEORIJE-Marksova teorija se predstavlja kao naučna i nije mogla da prihvati idealističke
empirijski neproverive predstave kao što su prirodna prava.Ona se naziva
istorijskim materijalizmom
i smatrala je da
su nemogući pojmovi i vrednosti koji su trajni ,neistorijski i znače isto u sva vremena i na svim mestima.Dok neki
mislioci polaze od toga da je čovek hteo da izađe iz prirodnog stanja,Marks je smatrao da on treba da teži da mu se
vrati.Suština čoveka po Marksu i marksistima jeste u tome da on u praksi primenjuje svoje sposobnosti da bi
zadovoljio svoje prave potrebe.To će biti moguće tek u besklasnom društvu u kome nema privatne svojine,koja je
najveći činilac otuđenja.U tome se marksisti bitno razlikuju od većine do sada prikazanih autora ,koji pretpostavljaju
da je svojina jedno od osnovnih ljudskih prava,koje je postojalo još u prirodnom stanju .U
besklasnom ,komunističkom društvu neće biti potrebe za ljudskim pravima ,jer će svi ljudi biti slobodni,spontani i
ravnopravni,a država će odumreti.
Mada to marksisti nisu hteli ili toga nisu bili svesni,njihovo poimanje prava u biti je utilitarističko i
pozitivističko.Slabost ovog shvatanja je u tome što pretenduje da bude materijalističko.
Kritika staljinističke prakse prakse dovela je do diskreditacije marksističke misli,naročito kada se ispostavilo da je
realni socijalizam
ne samo nečovečan nego i ekonomski neefikasan i da se nije pomerao prema besklasnom
društvu,već,naprotiv,stvarao ogroman jaz između privilegovanih i neprivilegovanih,moćnih i nemoćnih.
Marksistička kritička teorija i delovanje socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka imaju za zaslugu pojačanu svest
o važnosti ekonomskih,socijalnih i kulturnih prava.Pod njihovim uticajem ova su se prava unosila u ustave i zakone.
(4.5.6 .) IZVORI MEĐUNARODNOG PRAVA O LJUDSKIM PRAVIMA(POJAM,MEĐUNARODNI
OBIČAJ,MEĐUNARODNI UGOVOR,OPŠTA NAČELA,ODLUKE,JEDNOSTRANI AKTI DRŽAVA)
POJAM-Internacionalizacija ljudskih prava dovela je dotle da je uticaj međunarodnog prava u ovoj oblasti naročito
naglašenIako se ljudi,u svakodnevnom životu,radi ostvarenja svojih prava prvenstveno oslanjaju i pozivaju na norme
unutrašnjeg prava,ove norme moraju biti u skladu sa međunarodnim i moraju se tumačiti u saglasnosti s
međunarodnim merilima.Da bi se utvrdilo koje norme u tom pogledu obavezuju državu i koriste pojedincima i
grupama,moraju se poynavati izvori u kojima se te norme nalaze.Izvori međunarodnog prava o ljudskim pravima isti
su kao i drugi izvori medđunarodnog javnog prava.To su medjunarodni običaji,međunarodni ugovori,opšta pravna
načela posvećenih naroda,odluke međ.organizacija i jednostrani akti država.
MEĐUNARODNI OBUČAJ-je najjači izvor. Običaj je nepisan izvor prava,koji svoje važenje nalazi u neprotivrečnoj
praksi subjekata i njihovov uverenju da su dužni da postupaju po običajnom pravilu.U međ. Pravu običajna pravila su
mnogo češća i važnija no u većini unutrašnjih pravnih sistema,mada ona i dalje u nekim opd njih,kao što je
anglosaksonsko pravo,zadržavaju svoj značaj. Nesumnjivo je da su neka lj.prava i neka pravila u vezi s njihovim
uživanjem zagarantovana međ.običajnim pravom.To se odnosi
na apsolutnu zaštitu čovekovog telesnog integriteta i
zabranu genocida,ropstva i rasne diskriminacije.
Postoje čak i mišljenja da je univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima,bar što se tiče osnovnih odredaba,vremenom prerasla u običajno pravo.Sve države vezane su i običajima koji
se tiču garancija ljudskih prava.Ovo je važno jer još uvek postoje države koje nisu ratifikovale mnoge međ.ugovore o
zaštiti lj.ptava,ili su prihvatile vrlo malo takvih ugovora.Važenje međ.običaja za jednu državu ne zavisi od njene
volje.Običajna pravila u punoj meri stupaju na snagu stvaranjem nove države.S druge strane ,država,ma koliko stara
ima koliko osebujnu civilizaciju imala,ne može ih jednostavno ukudati.U tradicionalnom međ.pravu bolje su bili
zaštićeni stranci.To je proisticalo iz osnovnih prava država,koja se reflektuju na njihove državljane.Države imaju
prema strancima obzira radi države čiji su oni državljani.To važi i danas,ali je zasenjeno naglim razvojem
lj.prava,koje čovek uživa kao ljudsko biće,a ne kao pripadnik svoje države.Postoji pravilo da stranac mora da uživa
postupanje koje nije ispod međ.minimuma,što bar znači da ne sme da bude izložen samovolji i pravnoj
nesigurnosti.Ako se ogreši o ta minimalna pravila,država će biti međ.odgovorna državi čijeg je građanina
oštetila.Zbog toga nekada izgleda da su stranci povlašćeniji od domaćih državljana.
MEĐUNARODNI UGOVOR –
POSTOJEĆI UGOVORI O LJUDSKIM PRAVIMA
-glavni izvori savremenog
međ.prava o lj.pravima,pisani izvori međ.javnog prava,stvoreni saglasnošću država.Među njima najvažnije mesto
zauzimaju višestrani ugovori,od kojih neki obavezuju veliki broj država.Višestrani ugovori su univerzalne prirode
tj.otvoreni su svim državama na svetu i teže da ih obuhvate kako bi uspostavili svetski režim lj.prava. Sklopljeni su
pod okriljem UN.
U ovoj oblasti su važni i regionalni sistemi zaštite lj.prava,koji se uspostavljaju regionalnim višestranim
ugovorima ,otvorenim za države jednog kontinenta ili dela sveta.Najrazvijeniji takav sistem je onaj u
Evropi,uspostavljen
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima
i protokolima uz nju.Posle evropskog,najrazvijeniji
sistem stvoren je u Americi-
Američka konvencija o ljudskim pravima
i protokolima uz nju.
PRIRODA UGOVORA O LJ.PRAVIMA
-On je specifičan međ.ugovor,sklopljen –kao i ostali-između država ,ali u
korist individualnih korisnika.Oni su ljudska bića u njihovoj vlasti i nadležnosti.Formalno,države ugovornice su se
jedna drugoj ,međusobno,obavezale da će zajemčiti,poštovati i štititi prava korisnika.Na taj način korisnici stiču niz
subjektivnih prava koja im garantuju ugovornice.Treba praviti suštinsku razliku između obaveza države prema
međ.zajednici kao celini i onih prema drugoj državi.Može se smatrati da sve države imaju legitiman interes za njihovu
zaštitu,to su obaveze
erga omnes
. Ugovor o lj.pravima je u pravnom smislu reči ugovor-zakon i sasvim je daleko od
ugovora-pogodbe.Njime države ne razmenjuju prestacije već uspostavljaju objektivni režim lj.prava,na koji svako
meže da poziva.to ima razne posledice među kojima je i ona koja se odnosi na sukcesiju takvih ugovora tj.na to hoće li
ugovor o lj.pravima obavezivati sukcesore države koja je ratifikovala ugovor.Prema Konvenciji o sukcesiji država u
pogledu ugovora,svi ugovori-zakoni prenose se na države koje u slučaju promene teritorijalnog
suvereniteta(raspada,otcepljenja...)dođu na mesto države prethodnice. Ovo naročito važi za ugovore o lj.pravima.
POLITIČKI UGOVORI
-Savremeni međ.život i međ.pravo poznaju vrstu međ.sporazuma političke prirode,koji nisu
međ.ugovori u pravnom smislu te reči.Njih sklapaju politički organi –vlade,pa i šefovi država-ali oni u državama u
čije ime su sklopljeni ne prolaze kroz postupak usvajanja međ.ugovora .Obaveze koje se tako preduzmu nisu
pravne,nego političke ,što izmeđuostalog znači da u slučaju nepoštovanja sankcije neće biti pravne već političke.U
savremenom međ.pravu se sve norme bez pravnih sankcija ,pa i one iz ovakvih sporazuma,nazivaju
meko pravo
.
(SOFT LAW)
Za ljudska prava u Evropi od najvećeg su značaja pravila sadržana u raznim dokumentima usvojenim na sastancima
Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)-sada Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
.Autoritet odluka KEBS (OEBS) počiva na tome što se one mogu doneti samo saglasnošću svih učesnica.
OPŠTA NAČELA KOJA PRIZNAJU PROSVEĆENI NARODI-ovaj izvor međ.prava je,kako sam naziv kaže,opštije
prirode,jer ne sadrži konkretna pravila nego načela koja treba primenjivati ako podrobnijih pravila nema i na osnovu
kojih treba postupati pri tumačenju drugih normi.Ova načela se izvode iz principa zejedničkih svim ili većini
priznatih pravnih sistema sveta. U oblasti lj.prava najvažnija je primena ovih načela da bi se objasnili i opisali
standardi tj.pojmovi koji norme međ.prava sadrže bez posebnog definisanja.Ova se načela naročito često sreću kada je
reč o procesnim pravilima.Čitav skup lj.prava vezanih za pravično suđenje ne bi se bez osnovne saglasnosti svih
pravnih sistema mogao tumačiti.Pravično suđenje podrazumeva neke osnovne elemente ,kao što su ravnopravnost
stranaka,pravo da se bude saslušan i da se podnesu dokazi...Može se čak tvrditi da neka pravila potiču iz neobaveznih
akata,kao što su preporuke međ.organizacija,preko ovih načela posredno stižu u međ.pravo.Iz njih se onda
uopštavanjem mogu izlučiti načela koja se potom ,,vraćaju,, u međ.sistem.
ODLUKE MEĐ.ORGANIZACIJA-Često se ne navode među izvorima međ.javnog prava,uglavnom zato što ih
pominje Statut Međ.suda pravde.U novije vreme ,pak,uticaj ovih odluka na međ.pravo sve je veći,naročito u oblasti
lj.prava.Postoje različite vrste ovakvih odluka.Ove odluke su obično pojedinačne i ne stvaraju mnogo opštih pravila,ali
među njima ima i onih koje sadrže čitav sistem opšteobaveznih normi.Takva je Rezolucija Saveta bezbednosti br.827
kojom je uspostavljen Međ.tribunal za suđenje licima odgovornim za ozbiljna kršenja međ.humanitarnog prava na
teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.godine. Preporuke međ.organizacija.U oblasti lj.pravaod ogromne je važnosti
Univerzalna deklaracija o lj.pravima ,za koju se smatra da je jedan od najvažnijih dokumenata XX veka,spada u
tzv.svečane preporuke Generalne skupštine UN.Pravni efekti ovih preporuka su upadljivi.Njima se može dati bliži
sadržaj pravno obaveznim normama.Njima se mogu uspostaviti merila na osnovu kojih se konstatuje da je neki
subjekt prekršio pravo,sa svim posledicama koje odatle mogu proisteći.Na univerzalnu deklaraciju se pozivaju ili je
navode ili upućuju na nju mnogi ustavi doneti posle njenog usvajanja.
10.
OSTVARIVANJE(IMPLEMENTACIJA) NORMI O LJUDSKIM PRAVIMA (Delotvorni pravni lekovi).
-
Čovek treba da ima mogućnost da, ako mu je neko pravo povređeno, ishodi odluku kojom će ono biti
vaspostavljeno i/ ili mu biti dato drukčije zadovoljenje;
-
Niko se ne može obratiti nekom organu za zaštitu ljudskih prava a da pre toga nije iscrpeo sva raspoloživa
unutrašnja pravna sredstva za ostvarenje svog prava; zato odluke ovih organa mogu da budu dobar putokaz za
utvrđivanje pojma delotvornog pravnog leka;
-
Ljudska prava se mogu podeliti na
utuživa
i
neutuživa
;
-
Dostupnost pravnog leka: - Države moraju obezbediti pravne lekove, ali im je ostavljeno na volju kakvi će oni
biti; međunradoni ugovori dozvoljavaju da oni budu u
nadležnosti sudskih, upravnih ili zakonodavnih organa
;
-
Važno je da lek bude
delotvoran
, tj.
da postoji mogućnost da se objektivno utvrdi da je pravo prekršeno i da
se donese obavezna i primenjiva odluka kojom se ono uspostavlja ili se na neki drugi način otklanja šteta.
11.LJUDSKA PRAVA MEĐUNA.ORGANIZACIJE (UNIVERZALNE ORGANIZACIJE)
Međunarodne organizacije se bave normiranjem,unapređivanjem I zaštitom ljudskih prava. *Normiranje- se može
porediti sa zakonodavnom delatnošću i predstavlja učešće međunar.organiz.u stvaranju međunarod.pravila i
standarda.*Generalna skupština UN prvo je izglasala>Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima(1948) da bi na
osnovu nje bili u organima UN sačinjeni nacrti paktova o ljuds.pravima.* Unapređenje ljudskih prava-je delatnost
međunar.organiz. usmerena na širenje ideja o ljudskim pravima,prinvatanju obaveza država da štiti i poštuje ljudska
prava i stvaranje preduslova za uživanje ljudskih prava.*Međunar.organiz.doprinose zaštiti ljudskih prava u prvom
redu tako što njihovi organi,ili organi stvoreni pod njihovim okriljem,nadziru poštovanje međunar.obaveza država da
štite i poštuju ljudska prava.
Univerzalne organizacije
*Ujedinjene nacije-
Staranje o ljudskim pravima je jedan od osnovnih zadataka najvažnije
univerz.međunar.organizacije,Ujedinjenih nacija.*Ujedinj.nacije-su stvorile glavne crte mehanizma da bi obavljale
svoje funkcije iz oblasti ljudskih prava.*Ove funkcije UN su pre svega u rukama 2 glavna organa UN: Generalne
skupštine
i
Ekonomskog
i
socijalnog
saveta(EKO-SOK).
*
General.skupš
.>odlučuje o nacrtima međunar.ugovora o ljudskim pravima; može da stvara supsidijarne org.za
svaku oblast,pa i za ljudka prava; i odlučuje o budžetu Organizacije i o sredstvima namenjenim za funkcije u oblasti
ljudskih
prava.*U
Gener.skupš.>ulaze
predstavnici
svih
država-članica
UN.
*Ekonomski I socijalni savet
>on priprema međunar.ugovore radi podnošenja General.skupš.,prati sva pitanja iz ove
oblasti i daje odgovarajuće preporuke,saziva međunar.konferencije,usklađuje rad specijalizovanih ustanova.*Ovaj
organ je političko telo,sastavljeno od 54države članice un,koje bira gener.skupš.*Članice određuju ko će ih u njima
zastupati.
EKOSOK
>ima pravo da obrazuje pomoćne organe u
okviru svoje nadležnosti.U oblasti ljudskih prava to je u prvom redu komisija za ljudska prava,obrazovana odlukom
EKOSOK(1946).*Ona je najvažniji organ UN>koji se isključivo bavi ljudskim pravima.*Komisija za ljudska prava
može da obrazuje radne grupe,imenuje izvestioce...*Najvažniji organ podređen komisiji su: a) Potkomisija za
sprečavanje diskriminacije i zaštitu manjina,za razliku od komisije, potkomisiju sačinjavaju eksperti izabrani u ličnom
svojstvu,kojih ima 26. Potkomis.igra važnu ulogu u procedurama za utvrđivanje sistematskih I masovnih povreda
ljudskih prava. b) Komisija za status žena i Komitet za ekonomska,socijalna I kulturna prava>koja nadzira
sprovođenje u život Pakta o ekonom.,social.,I kulturnim pravima,I koja liči na ugov.tela. *Poseban položaj u sistemu
UN imaju tzv. >UGOVORNA TELA>to su komiteti uspostavljeni posebnim ugovorima o ljudskim pravima, radi
nadzora nad njihovom implementacijom, njihove članove biraju države koje su ratifikovale odgov.ugovor ili mu
pristupile.Ugovorna tela su autonomni organi van hijerarhije UN,ali su povezani sa sistemom UN.* UN snose njihove
troškove,njihov sekretarijat im pruža administrativne usluge,a ona su dužna da podnose izveštaj o svom radu
General.skupš. preko EKOSOK. *Do sada su obrazovana sledeća ugovorna tela: a) Komitet za ukidanje rasne
