1
2012.
САДРЖАЈ
УВОД-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------2
1
ЗНАЧАЈ ТРОШКОВА ЗА ПОСЛОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА---------------------------------------------------3
2
ДЕФИНИСАЊЕ ТРОШКОВА
---------------------------------------------------------------------------5
2. 1
Појам и подјела трошкова
---------------------------------------------------------------------------5
2. 2
Врсте трошкова
--------------------------------------------------------------------------------------6
2. 2. 1 Просечни варијабилни трошкови-----------------------------------------------------------------------6
2. 2. 2 Укупни и просјечни варијабилни трошкови---------------------------------------------------------10
2. 2. 3 Стандардни трошкови -------------------------------------------------------------------------------------11
3
ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА, СИТНОГ ИНВЕНТАРА И АМБАЛАЖЕ--------------------------------11
3. 1
Обрачун и књижење трошкова материјала обрачунатих по стварним набавним ценама
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------12
4
ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА--------------------------------------------------------------------12
5
ТРОШКОВИ НЕПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА ----------------------------------------------------------------12
6
ТРОШКОВИ ЗАРАДА------------------------------------------------------------------------------------------13
7
ПРОМЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКА ТРОШКОВА-------------------------------------------------------------13
8
МЕТОДЕ КАЛКУЛАЦИЈЕ И ЦЕНА КОШТАЊА----------------------------------------------------------13
9
ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА------------------------------------------------------------------------------14
9. 1
Законска и професионална регулатива временских разграничења--------------------------14
9. 2
Разлози који условљавају потребу постојања временских разграничења-----------------15
ЗАКЉУЧАК-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------20
ЛИТЕРАТУРА---------------------------------------------------------------------------------------------------------------21
2
УВОД
Живимо у времену које облежавају константне и бурне промене у свим сегментима пословања, па
сматрам природним и неопходним да се при детерминисању и оцени оваквог рада придје са
научног аспекта.
Такодје савременици смо у времену хипербрзих промена, техничких, научних и технолошких
достигнућа, као и нове организације рада, потребе за новим знањима и вјештинама, те стога мора
да буде јасно да нема времена за чекање, јер се заостајање манифестује готово по геометријској
прогресији.
У данашњим условима, када се промене одвијају све брже, пред предузеће се поставља захтев
адекватног реаговања. Спољашње окружење, у којем делују сложени и нестабилни фактори,
намеће предузећу стратешки начин размишљања. Промене стварају проблеме, али ти проблеми
могу да постану шансе уколико су у предузећу свесни своје позиције, свог правца кретања и
последица примене изабране стратегије.
У реалним условима се нажалост често дешава да предложена решења не одговарају
расположивим ресурсима предузећа које не може да одговори на захтеве – због своје позиције,
финансијског потенцијала, или због услова и ограничења спољашњег окружења. Погрешно
одабрана решења, ако се примењују по сваку цену, троше напоре и ресурсе предузећа, и могу да
доведу до незавидне позиције у односу на његове конкуренте, а с тим и до губитка поверења у
највише руководство и до смањивања мотивације запослених.
Неоходна је примена научних метода које бољом прилагодјеношћу показују оно што упроштеније
методе могу да пропусте. То значи да се истраживања морају заснивати на методологији која ће
максимално да уважава специфичности појединих делова. У циљу рационализације производње и
пословања те изласка из тешкоћа и уласка у стабилније пословне воде, предузећа се све више
оријентишу на примјену најновијих научних метода и технологије.
4
Када се пословање одвија у условима смањеног или отежаног снабдевања сировинама,
енергијом, информацијама, другим врстама материјала, као и умањене потражње за
производима или услугама, или уз друге потешкоће које опет условљавају немогућност
искоришћења капацитета или потпуно обустављање његове експлоатације долази до
нерационалне употребе капитала уложеног на овај начин. Та нерационалност се огледа у
немогућности репродуковања уложених вредности у изградњу капацитета.
Уколико у потпуности изостане коришћење ових капацитета, може да додје до губитака капитала
уложеног у његово успостављање. Или уколико се производни капацитети не користе у
потпуности капитал који је уложен у његову изградњу ће се репродуковати недовољно. Обично то
условљава тешкоће у остваривању економских принципа пословања, односно остваривање већих
резултата у односу на улагања.
Савремену производњу карактерише веома висок степен концентрације средстава за рад, у
којима је акумулирана економска вредност и она представља производну припрему, што
подразумева ефикасно организовање и коришћење овако припремљених потенцијала. Они се
манифестују као могућност расположивих средстава за рад да послуже у производњи планираног
обима производа или вршењу услуга.
Процес репродукције се организује у оквиру економских система предузећа - привредних
субјеката. Ове системе карактерише повезивање елемената производње у датом квалитативном,
квантитативном и временском складу у циљу извршавања постављених задатака. Услов за
успешно функционисање једног оваквог система је одговарајућа припрема елемената
производње, која се огледа у посједовању средстава за рад, потребне количине материјала и
организованом радном колективу.
Величина производног капацитета предузећа одредјена је обимом и делотворношћу средстава за
рад, они представљају акумулирану економску вредност и имају могућност да супституишу
одредјену количину људског рада и материјала. Развој предузећа омогућава уношење нових
средстава за рад у производњу и примену савршенијих технолошких поступака, што подразумева
већу ефикасност предузећа. Обе компоненте представљају акумулирану економску вредност било
у средствима за рад или у технолошком знању.
Због управљања пословним процесима са становишта конкурентности важно је сагледавање
оправданости трошкова насталих у току остваривања општих и посебних менаджерских циљева
организације.
Постојање савремених информационих система омогућује праћење трошкова процеса, а
информације о њиховом настанку и трендовима омогућавају менаџменту правовремено
доношење одлука. У том настојању потребно је ослободити се заблуде како је могућа потпуна
елиминација трошкова.
Елиминација трошкова није могућа јер доводи до апсурдних ситуација у којима долази у питање
смисао пословања. Рационализација и оптимизација трошкова омогућује да се трошкови
минимизирају уз жељени резултат. Притом жељени резултат није само количински израз или
мера пословних активности него је то и субјективан осећај задовољства купаца. Дакле, одвијање
пословних процеса није могуће без утрошка ресурса и трошкова.
5
Медјутим, менаџмент организације заинтересован је за информације о томе колики требају да
буду укупни трошкови, који трошкови нису неопходни, као и који су трошкови одвијања процеса
оптимални. У тражењу одговара на та питања менаџмент прибегава посебним начинима
управљања и водјења пословања, а то је управљање трошковима (Цост Манагемент).
У оквиру система управљања трошковима, дакле и трошковима пословних процеса као једним од
значајних аспеката обухватања трошкова, менаџмент може у поступку припрема информација
намијењених за процес одлучивања и контроле употребити бројне методе распоредјивања
трошкова и управљања трошковима.
2
ДЕФИНИСАЊЕ ТРОШКОВА
2. 1
Појам и подјела трошкова
Постоје различите концепције и бројна појмовна одредјења трошкова, али може се рећи да
трошкови представљају у новцу изражену вредност утрошених ресурса у производњи нових или
стварању одредјених вредности.
У ужем смислу под трошковима се сматра потрошња ресурса због израде нових производа.
Трошкови схваћени на овај начин имају карактер пренете вредности. Према појмовном одредјењу
у најужем смислу трошкови представљају свесно уништавање корисних ресурса у процесу
производње с намером да се у замену за то добију још кориснији производи, односно неке друге
вредности. Може се рећи да трошкови представљају вредносно изражене утрошке рада,
материјала, трајне и текуће имовине те других услуга због остваривања одредјених вредности
(производ, роба или услуга). Из овог појмовног одредјења видљиво је да се нагласак ставља на
врсте трошкова.
Наведеним појмовним одредјењима трошкова заједничко је да се трошковима у општем смислу
сматрају смањивање и нестанак постојећих ресурса, како људских потенцијала и људског
капитала, тако материјалних и финансијских ресурса. Исто тако, за сва наведена појмовна
одредјења трошкова карактеристично је наводјење могућности мерења, израчунавања и
изражавања трошкова у новчаном износу. Ова могућност изражавања врло је значајна с аспекта
планирања, разврставања, евидентирања, контроле, анализе и управљања трошковима.
Поделу трошкова могуће је извршити према бројним критеријима. Подела трошкова еволуирала
је с развојем економске науке. Уобичајни и најпознатији критерији поделе трошкова су:
према природној врсти или појавном облику,
према пословним функцијама,
према сегменту (центрима одговорности) и мјестима настанка трошкова,
према начину распоредјивања на носиоце,
према реаговању на степен запослености капацитета (динамичности) ,
према начину зарачунавања према поједином периоду - раздобљу,
према утицају на пословни резултат,
према улагању у пословни процес,
према доприносу квалитету.
Основна врста трошкова, односно њихов основни облик су природни трошкови. То значи да су сви
остали трошкови приказани у наредној табели, у суштини и стварно природни трошкови. У сваком
