SADRŽAJ
1. Uvod………………………………………………………………………………………………………………… 3
2. Hronologija razvoja mobinga……………………………………………………….…………..………. 4
3. Vrste mobinga…………………………………………………………………………………………………… 5
4. Vrste napada…………………………………………………………………………………………………… 6
5. Faze mobinga…………………………………………………………………………………………………… 7
6. Zdravstvene smetnje i simptomi………………………………………………………………………… 8
7. Kako dolazi do razvoja mobinga………………………………………………………………………… 9
8. Žrtve mobinga………………………………………………………….……………………………………… 10
9. Mober……………………………………………………………………………………………………………... 11
10. Načini sprečavanja i borbe protiv mobinga…………………………………………………… 12
11. Zaključak………………………………………………………………………………………………………... 15
12. Literatura………………………………………………………………………………………………………. 16
2
2. Hronologija razvoja teorije o mobingu
Ovaj svojevrsni psihoteror iako je postojao decenijama kroz istoriju ljudskog privređivanja
prvi je uočio, formulisao i dijagnostikovao 1980.-tih švedski psiholog nemačkog porekla
prof. dr. Hajnc Lejman (Heinz Leymann 17. jul 1932. Wolfenbiittel, Nemačka - 1999.
Štokholm, Švedska). On je u početku, tokom 60.-tih istraživao permanentno neprijateljsko
ponašanje kod dece u školama i dao mu ime mobing. Kasnije, početkom 80.-tih je istu vrstu
ponašanja uočio kod zaposlenih na radnom mestu i od tada je bio vodeći svetski ekspert za
mobing. Razvio je efikasne metode za sprečavanje mobinga i rehabilitaciju žrtava mobinga.
Dr. Hajnc je čak i napisao enciklopediju mobinga u kojoj između ostalog upozorava svetsku
javnost na mobing, kao na zanemarivani i tolerisani vid ugrožavanja osnovnih ljudskih
prava, koji može biti višestruko štetan ne samo po žrtvu već i po radni kolektiv. Prema
rečima doktora Lejmana, bilo da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju
ili čak i pretnjama i mučenju, cilj svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe,
odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni život. Dalje, Dr. Hajnc Lejman je u svom
istraživanju ovog oblika ponašanja na radnom mestu utvrdio njegove karakteristike,
posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomoć žrtvama mobinga. On je otkrio da se čak
svaki četvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nađe u ulozi objekta ovog vida
zlostavljanja.
Što se tiče mobinga na radnim mestima, prva publikacija je izašla 1976. na temu
"Maltretirani radnik", autor je bio Brodski C. M. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M.,
1976)). U toj knjizi, prvi put, se sreću tipični slučajevi onoga što je nazvano mobing. Ipak,
Brodski nije bio direktno zainteresovan za analizu samo ovih slučajeva i bili su
prezentovani uz slučajeve nesreća na radnom mestu, psihičkog stresa, iscrpljenosti velikim
brojem časova rada, dosadnih radnih zadataka itd.
Ova knjiga je bila fokusirana na težak život običnog radnika i njegovu situaciju, što je danas
predmet istraživanje stresa. Zbog svog sociološko-medicinskog aspekta i lošeg razlikovanja
sličnih stresnih situacija na radnim mestima, knjiga, napisana pod uticajem društvene i
političke levo orjentisane klime kasnih šesdesestih i kasnih sedamdesetih nije u opšte imala
nikakvog praktičnog uticaja na društvo. Nažalost autor, Brodski, nije mogao da napravi
razliku između onoga što se danas naziva mobing i drugih tema (industrijskih nesreća,
stresa usled zahtevnog posla, hemijskog zagađenja na radnom mestu itd.). Brodski je
posmatrao radnika obolelog od stresa kao žrtvu svoje vlastite slabosti. Ipak, ova publikacija
je bila prva u kojoj se obrađivala tema mobinga/maltretiranja i konkretni slučajevi istog.
4
Švedsko istraživanje ranih osamdesetih se pojavilo bez poznavanja Brodskievog rada. Kako
je nastalo potpuno samostalno, razlog za ovo istražvanje je bio novi Zakon o radnom
okruženju u Švedskoj iz 1976. godine i "Nacionalni istraživački fond Švedske" koji su nudili
velike mogućnosti da se uđe u nove oblasti istraživanja privredne psihologije. Sistematično
istraživanje dr. Lejmena je počelo 1982. što je dovelo do malog naučnog izveštaja
napisanog u jesen 1983. a objavljenog na početku 1984. Nacionalnom odboru radne
bezbednosti i zdravlja u Štokholmu, Švedska. Posle ovoga kroz njihove nacionalne zakone o
radnom okruženju Švedska, Finska i Norveška su podržale prava radnika na zaštitu kako
fizičkog tako i psihičkog zdravlja. I danas ove tri skandinavske zemlje prednjače u pogledu
zaštite od mobinga.
Tokom godina istraživanja ovog fenomena, mobinga, oblika psihičkog terora, postojalo je
ne slaganje u naučnoj zajednici kako da se ovaj fenomen nazove. Pored termina
"horizontalno nasilje", "psihičko maltretiranje" ili "psihičko terorisanje", uglavnom su se
upotrebljavali izrazi buling i mobing i to u zavisnosti od toga koja je institucija stajala iza
naučnika koji je tu temu obrađivao. Na kraju, zbog činjenice da i mobing i buling
predstavljaju dva vrlo različita oblika destruktivnog ponašanja, treba i ih i upotrebljavati u
različitim kontekstima. Buling označava destruktivno ponašanje dece u školi strogo
okarakterisano fizičkim nasiljem, a mobing je oblik suptilnijeg psihičkog nasilja kod
odraslih na radnom mestu. Ovakav stav je u zadnje vreme prihvaćen u naučnoj zajednici
koja se bavi ovim fenomenima.
3. Vrste mobinga
Mobing se deli na vertikalni i horizontalni. Prema istraživanjima 55% je vertikalni, 45%
horizontalni mobing.
Vertikalni mobing događa se kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika, ili
jednog po jednog dok ne uništi celu grupu (zato se još naziva i bosing ("bossing") ili kada
jedna grupa radnika (podređenih) zlostavlja pretpostavljenog (što se događa u 5%
slučajeva).
Horizontalni mobing odvija se između radnika na jednakom položaju u hijerarhijskoj
organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu da podstaknu želju da se eliminiše
neki kolega (doskorašnji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi
napretku u karijeri. Često žrtva ove vrste mobinga može biti radnik koji se ističe po
kvalitetu i predanosti poslu i radnim zadacima. Horizontalni mobing je i kad čitava grupa
radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika, žrtvu,
na kojoj žele dokazati da su snažni i sposobniji.
5
