Poslovna Statistika
Seminarski rad
DESKRIPTIVNA STATISTIKA I
REGRESIJA
Profesor:
Student:
prof. dr Sanja Stojanović
Nikola Jović A/263/16
2
Sadržaj
Uvod
..................................................................................................................................................... 3
1. POJAM STATISTIKE
...............................................................................................................4
2. NUMERIČKE MERE CENTRALNE TENDENCIJE
..........................................................5
2.1.
Aritmetička sredina
............................................................................................................. 5
2.2.
Geometrijska sredina
.......................................................................................................... 7
2.3.
Medijana
............................................................................................................................... 7
2.4.
Modus
....................................................................................................................................8
3. POJAM STATISTIKE
...............................................................................................................9
3.1.
Apsolutne mere disperzije
...................................................................................................9
3.2.
Relativne mere disperzije
..................................................................................................11
4. MERE OBLIKA RASPOREDA
..............................................................................................11
5. PRIMER DESKRIPTIVNIH MERA
......................................................................................12
6. REGRESIJA I KORELACIJA
................................................................................................13
7. PRIMER REGRESIJE I KORELACIJE
...............................................................................15
Zaključak
.......................................................................................................................................... 18
Literatura
.......................................................................................................................................... 19
4
1. POJAM STATISTIKE
Posmatrajući pojave u prirodi i društvu susrećemo se i sa masovnim pojavama. Pod
masovnom pojavom podrazumevamo pojavu koja se sastoji iz velikog broja jedinica ili
elemenata. Potrebno je prikupiti što više podataka o karakteristikama posmatrane pojave.
Za analiziranje, upoređivanje I analiziranje pojava koristimo naučni metod – statistiku.
Statistiku možemo definisati kao nauku koja se bavi prikupljanjem , klasifikovanjem,
analizom , interpretacijom informacija ili podataka.Možemo reći i da se statistika bavi
opisivanjem grupe podatka i izvlačenjem zaključaka o grupi podataka na osnovu jednog
njegovog dela tj. uzorka.
Statistiku možemo podeliti na:
1
deskriptivnu (opisnu statistiku) i
statistiku zaključivanja (statističko zaključivanje)
Statistika zaključivanja koristi podatke iz uzorka da bi na osnovu njih ocenila, testirala
, predvidela ili napravila bilo kakvo drugo uopštavanje o većoj grupi podatka. Deskriptivna
statistika sadrži metode i procedure za prezentovanje i sumiranje podataka.Svrha deskriptivne
statistike je da pomoću nekoliko brojeva opiše značenje podataka koji stoje iza njih. Podaci se
dobijaju na osnovu opservacija na skupu različitih slučajeva koji mogu biti ljudi, životinje,
gradovi, škole, različiti događaji ili neka kombinacija svega navedenog. Najčešće korišćene
procedure u deskriptivnoj statistici su grafičko i tabelarno prikazivanje podataka i
izračunavanje mera centralne tendencije i varijabiliteta. Većina autora svrstava mere
korelacije i asocijacije varijabli u deskriptivnu statistiku, jer opisuju vezu između dve ili više
varijable.
Statistiku koristimo za istraživanje ekonomskih i uopšte društvenih pojava, ali i pojava
u medicini, agronomiji, fizici, hemiji. Statistika je primenljiva u svim naučnim oblastima gde
su potrebne kvantitativne informacije za donošenje odluka.
Slika br.1. Deskriptivna statistika
1
Djordjević V., (2003), Statistika u ekonomiji, Ekonomski fakultet Niš.
5
2. NUMERIČKE MERE CENTRALNE TENDENCIJE
Mere centralne tendencije, kao što sam naziv kaže, imaju za cilj da odrede centar
osnovnog skupa. Jednostavnije rečeno, ove mere treba da daju informaciju o onome što je
tipično, zajedničko za sve elemente (jedinice) jednog skupa. Vrednosti distribucija frekvencija
(serija) sažimamo toliko, da ih svodimo na jednu jedinu vrednost. Postoje više mera centralne
tendencije i svaka ima svoje prednosti i nedostatke.
Neke od mera centralne tendencije su aritmetička sredina, harmonijska sredina,
geometrijska sredina, medijana i modus.
2.1.ARITMETIČKA SREDINA
Aritmetička sredina je najčešće primenjivana mera centralne tendencije. Često se
naziva i prosekom. Aritmetička sredina niza kvantitativnih podataka je osnovnog skupa ili
uzorka je zbor svih vrednosti obležja podeljen sa njihovim brojem.
Aritmetička sredina je uvek veća od najmanje vrednosti obeležja (Xmin) i uvek je
manja od najveće vrednosti obeležja (Xmax). Neka su
?
1,
?
2……
??
, N vrednosti osnovnog
skupa onda je aritmetička sredina (negrupisanih podataka ) OSNOVNOG skupa :
2
μ
=
x
1
+
x
2
+
… x
n
N
ili
μ
=
x
N
2
Djordjević V., (2003), Statistika u ekonomiji, Ekonomski fakultet Niš.
