12 principa menažmenta znanja

REZIME

U menadžmentu znanja razlikujemo dvanaest vodećih principa, i to su:

•     znanje je u „haosu“ jer se ne može izolovati od svega
•     znanje se „samoorganizuje“
•     znanje traži zajedništvo što najbolje ilustruje internet
•     znanje „putuje“ preko jezika, što znači da zbog opisivanja radnih iskustavamoramo razvijati jezik
•     što se više trudiš da prikriješ znanje, ono ti više izmiče
•     gubiti je nekada bolje, što znači da ne možemo da gubimo sredstva i energiju, tako što ćemo kontrolisati znanje
•     ne postoji uvek samo jedna opcija, tačnije sve opcije su uvek otvorene
•     znanje se ne uvećava večito
•     niko nije odgovoran, tj. nijedan pojedinac nije odgovoran za kolektivno znanje
•     pravila i sistem se ne mogu nametati
•     ne postoji ni najbolje sredstvo, ni praksa kojom možemo unaprediti znanje
•     kako definišeš znanje određuje kako njime upravljaš.

Da bi se znanje širilo potrebna je stalna komunikacija i dokumentacija. Kroz niz primera dokazana je primena navedenih dvanaest principa znanja.

Ključne sposobnosti učinka predstavljajumehanizam pomoću kojeg se ključne kompetencije znanja pretvarajuu proizvode i usluge. Ključne kompetencije znanja su zapravo veštine vezane za određene vrste poslova koje mogu da se ilustruju kroz primere iz svakodnevnog života.

Životne veštine pojedinca su ograničene, jer se svakodnevno pojavljuju nove tehnologije i još veliki broj proizvoda i usluga na tržištu, zbog svega ovoga ljudi i kompanije moraju stalno da obnavljaju i šire znanje.

12 PRINCIPA MENADŽMENTA ZNANJA
Verna Allee

Razumevanje znanja je prvi korak za delotvorno upravljanje njime. Ovde prikazujemo dvanaest karakteristika znanja, neke od alata i pristupa kako biste stvorili imovinu znanja u Vašoj firmi/organizaciji.
Vinston Čerčil je rekao: „Carstva budućnosti su carstva uma.“ Tom Peters je rekao: „Teški poslovi su prošlost; Umovanje je sadašnjost“.
Bilo rečeno na književnom ili šatrovačkom jeziku, činjenica je da znanje sve više napreduje i predstavlja suštinski alat u aktivi jedne firme. Čak i oblasti kao propaganda(oglašavanje) i marketing koriste reči u svom vokabularu kao što su znanje, pamet, ideje. Za mnoge kompanije  sposobnost učenja i prilagođavanja na promene predstavlja jezgro kompetentnosti i borbe na tržištu, obzirom da ili se inoviraju ili „umiru“. Mnogi svoja znanja odnosno saznanja dostižu stalnim učenjem, obukama i neprestanim razvojem karijere. Svaki posao je posao znanja, a svaki radnik je radnik znanja.
Ekonomija znanja dala je novu moć radnicima. Mnogi su „slobodnjaci“ odnosno eventualni ili nepredviđeni radnici koji čine skoro trećinu radne snage u Sjedinjenim Američkim Državama. Radnici poseduju sredstva za proizvodnju a to je njihovo znanje. Oni mogu da ga prodaju, da trguju sa njim ili da ga daju ali još uvek da ga poseduju. Kao rezultat, način na koji  upravljamo ljudima je prošao dramatične i osnovne promene.
Znanje je „kvarljivo“. Životne veštine pojedinca su ograničene pre svega stalnim ulaskom novih tehnologija, proizvoda i usluga na tržište. Ipak niko ne može da gomila znanje. Ipak, ljudi i kompanije moraju konstantno da obnavljaju, dopunjuju, šire i stvarju sve više znanja.
Hubert St.Onge, koji se u Kanadskoj imperijalističkoj komercijalnoj banci zalagao za pristup razvoja menadžmenta znanja, osnovni izazov vidi u pretvaranju znanja koja su prećutna i nisu jasno izražena u eksplicitna tj. Jasno određena tako da se mogu inovirati i međusobno deliti.
„Važno je“, on kaže, „kako je znanje formirano i kako ljudi i organizacije da nauče da ga mudro koriste“.