Akcionarsko društvo

UVOD

Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je privredno društvo sa osnovnim kapitalom podeljen na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Pretečom savremenih akcionarskih društava smatra se Banco di S. Giorgio (Banka svetog Đorđa) , osnovana u Đenovi 1407. Godine.
U pogledu osnivanja akcionarska društva mogu biti:

• sukcesivna — koja nastaju tako što osnivači preuzmu samo deo akcija, a ostatak prve emisije se ili javno plasira na tržištu ili se postepeno uvodi na tržište kapitala
• simultana — kada osnivači preuzmu sve akcije prve (osnivačke) emisije; akcije se kod ovakvog načina osnivanja obezbeđuju privatnim plasiranjem.

Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.
Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a o pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:

• na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najčešće su to banke – investicione i poslovne) ;
• na sekundarnom tržištu (berza akcija; eng. Stock exchange, ital. Bursa) se kupuju i prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
• na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje više međusobno nezavisna.

Akcionarska (deoničarska) društva u nazivu preduzeća imaju sufiks „a. D.“ ili „d. D.“

ISTORIJAT I SUŠTINA AKCIONARSTVA

Akcionarska društva su se razvila u XIX vek, kada su počela i zakonski da se uređuju. Prvo su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, zatim i u drugim u zemljama. Razvoj akcionarstva počeo je spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile rezervisane samo za imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finansirala svoja putovanja, firma londonskog trgovca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553. Godine. Zbog rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu. Sreća za akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste što je Kabo nekako došao u kontakt sa Rusima i umesto trgovačkog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.

Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je „The East Indian Company“. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1, 6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40 % godišnje. Karakteristično za obe firme je to što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da ih prodaju mnogo pre povratka ekspedicije.

Prvo akcionarsko društvo u Srbiji je osnovano 1869. Godine. To je bila „Prva Srpska Banka“. Prvi zakon, Zakon o akcionarskim društvima u Srbiji, donet je 1896. Godine. Imao je sličnosti sa ugarskim, francuskim i nemačkim trgovačkim zakonikom. 1937. Godine, bio je pripremljen, Trgovački zakonik za Kraljevinu Jugoslaviju. Njime su bila obuhvaćena i akcionarska društva, ali zbog događaja koji su nastupili u svetu, nikada nije stupio na snagu.

Osnovni razlozi začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala, koje se nalaze u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata, i akcijama se premošćava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogućnost dalje prodaje akcija. Akcionarsko društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju od akcionarskog društva, akcije koje je to društvo izdalo, unoseći tako u društvo svoje uloge. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima izraženim u novčanoj vrednosti, ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršene ili buduće (Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo Član 192 zakona o privrednim društvima).

Glavna karakteristika akcija je u tome što se kupovinom akcija kupuje i udeo u vlasništvu firme sa svim rizicima i benefitima, ali bez naše direktne odgovornosti. Akcionarsko društvo za svoje obaveze odgovara celekupnom svojom imovinom, a akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva. U ekonomskom pogledu, akcionarsko društvo je najznačajniji tip trgovačkog društva koje je po svojoj organizaciji i obliku podesno za formiranje i koncentraciju kapitala, pa je po tom osnovu i glavni oblik multinacionalnih kompanija i strukture međunarodnih holdinga.

POJAM AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih lica u svojstvu akcionara (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju). Osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva određen je zakonom) pribavlja se izdavanjem i prodajom akcija, a utvrđen je osnivačkim aktom i podeljen na akcije, koje imaju određenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva. Srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i akcionarsko društvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.
Član 184.

1. Akcionarsko društvo u smislu ovog zakona jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije.
2. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.
3.  Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u skladu sa ovim zakonom.