Alfresco – sistem za upravljanje sadrzajem

UVOD

Posledice povećanja obima dostupnih informacija i brzog tehnološkog razvoja jesu i prezasićenost ljudi informacijama, ali i veći napori za njihovo organizovanje i obradu. Takođe je sve izraženiji zahtev za visoko specijalizovanim znanjem koje je vrlo teško naći i sačuvati. Upravljanje znanjem je šira koncepcija koja obuhvata sistem za pronalaženje, razumevanje i korišćenje znanja kako bi se postigli definisani ciljevi. Prema nekim mišljenjima, upravljanje znanjem je samo novo ime za bibliotekarstvo ili predstavlja njegov logičan nastavak. Teorija i praksa upravljanja znanjem je za neke autora osnovna paradigma u upravljanju i korišćenju “intelektualnog kapitala”. Mnogi aspekti upravljanja znanjem se prepoznaju u utvrđenoj praksi u bibliotekarstvu i upravljanju informacijama kao što su pronalaženje i stvaranje znanja, širenje znanja, pretraživanje i čuvanje informacija, informaciona pismenost, kreiranje baza podataka, timski rad informaciono-tehnološka podrška.

Nastankom ogromne količine digitalnog sadržaja nastaje i potreba da se tim sadržajem upravlja, ali da krenemo od početka. Pojavom računara pojavila se potreba da se papirnati dokumenti skladište u elektronskoj formi i tada se javljaju prvi sistemi za upravljanje sadržajem, kasnije postaje jasno da se ni jedan oblik sadržaja ne može efikasno skladištiti bez upotrebe informacionog sistema za upravljanje sadržajem, a potpuno novo doba počinje pojavom Interneta, mreže na kojoj nije potrebno samo skladištiti i arhivirati nego takođe prikazati i ažurirati podatke. Prema tome pod pojmom sistema za upravljnje sadržajem podrazumeva se svaki informacioni sistem koji služi za rad sa bilo kojom vrstom sadržaja

Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka dogodio se Internet. Globalna mreža, koja je omogućila ljudima iz celog sveta da međusobno komuniciraju i da razmenjuju podatke na način na koji to nikada do tada nisu činili. Od nekoliko stotina web stranica internet je u poslednjih par godina porastao toliko da se web stranice jedva mogu prebrojati a i najbolji web pretraživači nalaze se jako daleko od indeksiranja celokupnog sadrzaja Interneta.
2. Definicija znanja
Pojam znanje je jedan od pojmova za koju svi znaju njegovo značenje, ali ga je teško definisati. Pojmove poput činjenice, podatak, informacija često vežemo uz pojam znanje. U kontekstu informacijske tehnologije znanje je mnogo opštije od pojmova poput „podatak“ ili „informacija“. Podaci su skup činjenica i mjerenja, dok je informacija organiziran, usmjeren skup podataka koji se promatra kroz dimenziju pravovremenosti. Znanje možemo smatrati kao kontekstualne i relevantne informacije sa sposobnošću djelovanja. Takođe, znanje je neizmjerljiv poslovni resurs koji pomaže ljudima da djeluju bolje nego što su to mogli bez njega.

Od svih navedenih kategorija, najteže je uspostaviti odnos i povući jasnu granicu između znanja i informacija. Opisivanje razlike između informacija i znanja je teško jer se ove dve kategorije međusobno prožimaju i često koriste kao sinonimi. Takođe, postoje različiti stavovi o tome da li su pojedinačni delovi zabeleženih informacija zapravo “znanje” i da li zabeleženo znanje sadrži brojne informacije. Sumirajući navedeni prikaz i relacije prikazane u njemu može se zaključiti sledeće:

• Podatak predstavlja osnovnu gradivnu jedinicu znanja.
• Informacije imaju veze sa opisivanjem, definicijama ili perspektivama.
• Znanje uključuje strategiju, praksu, metode ili pristupe.
• Mudrost oličava principe, pronicljivost, moral ili arhetip