локалним самоуправама у циљу методолошке стандардизације процеса стратешког
планирања за потребе сталне конференције градова и општина и локалних самоуправа у
Србији.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице наслања се на оквирни план

„Миленијумских  развојних  циљева“  УН.  На  национионалном  нивоу  усклађена  је  са
Националном  Стратегијом  одрживог  развоја  Републике  Србије  и  другим  националним
стратегијама  које  се  тичу  одрживог  развоја  локалних  заједница.Одрживост  захтева  од
људи  да  користе  природне  ресурсе  у  оној  мери  која  им  дозвољава  да  се  ти  ресурси
природно обнове.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице је општи стратешки план развоја

града/општинекоји  даје  смернице  и  подстицаје  за  будући  развој  града/општине.
Детаљнији  секторски  планови  и  стратегије  на  локалном  нивоу  се  морају  развијати  и
имплементирати  у  пуној  сагласности  и  интеграцији  са  Стратегијом  одрживог  развоја
локалне заједнице.

Стратегија одрживог развоја локалне заједнице има за циљ увођење интегрисаног

система  планирања  који  обухвата  сва  битна  питања  локалне  заједнице  укључујући  и
социјалну инклузију, општу друштвену информисаност и заштиту животне средине. Као
најважнија  стратегија,  Стратегија  одрживог  развоја  локалне  заједнице  обухвата  све
смернице, циљеве и мере релевантне за све секторе, стварајући услове за реализацију или
развој  других  планова  на  локалном  нивоу.  Сви  други  секторски  планови  на  локалном
нивоу  имају  за  циљ  да,  у  оквиру  својих  области,  испуне  и  развију  могућности  шире
дефинисане Стратегијом развоја локалне заједнице, поштујући смернице задате визијом,
циљевима и приоритетима и пружајући оперативну подршку пројектима и активностима
предвиђеним Акционим планом.

Стратегија одрживог развоја локалне заједницеје заснована на партиципативном

приступу,  који  подразумева  директну  укљученост  свих  јавних  и  приватних
заинтересованих  страна  у  току  трајања  целокупног  процеса.  Партиципативни  приступ  у
изради  Стратегије  се  не  односи  само  на  заједничку  израду  стратешког  документа  и
акционог плана, већ омогућава шире учешће заједнице у идентификацији, активирању и
координацији партнерстава за имплементацију појединих активности и пројеката.

Стратегија одрживог развоја општине Сурдулица је рађена у складу са овом

методологијом која је наведена и израђена је у циљу да испуни горе наведене ставке.
Поред тога партиципација грађана је остварена јер су се током израде исте а и након тога
одржавали семинари са циљем укључивања грађана који су на истим давали своје
предлоге за боље унапређење свог краја.

Анализа Стратегије одрживог развоја општине Сурдулица

Ревизија Стратегије одрживог развоја општине Сурдулица 2013-2020.године је

урађена кроз пројекат "Ревизија/израда стратегије локалног развоја општине Сурдулица са
фокусом  на  родна  и  мањинска  права".  Овај  Пројект  се  реализује  у  оквиру  Заједничког
програма УН Одржање мира и инклузивни локални развој (PBILD) кроз другу компоненту
програма  PBILD  „Јавне  службе“,  а  преко  процеса  ревизије/израде  локалних  стратегија
развоја  са  фокусом  на  родна  и  мањинска  права  у  8  општина  Јабланичког  и  Пчињског
округа. Ревизији Стратегије одрживог развоја општине Сурдулица за период 2013.до 2020.
године  приступило  се  систематски  и  у  партнерству  са  Центром  за  развој  Јабланичког и
Пчињског  округа  и  другим  локалним  актерима.  Да  би  се  стекли  и  други  неопходни
предуслови  за  ревизију  Стратегије,  Општина  је  донела  Решење  о  ревизији  Стратегије
одрживог развоја општине Сурдулица 2009-2019.и о образовању радне групе за ревизију
стратешког документа.

Основни подаци о општини

Основни подаци о општини дати су у оквиру пет поглавља:

1.

Административни и географски положај;

Историјски осврт;

Становништво;

Родна равноправност на локалном нивоу и

Општинска администрација – организација.

У односу на претходну стратегију одрживог развоја, уведено је ново поглавље –

родна равноправност на локалном нивоу управо због тога што је и сама ревизија урађена
кроз пројекат "Ревизија/израда стратегије локалног развоја општине Сурдулица са
фокусом на родна и мањинска права". Највећи разлог обрађивања родне равноправности
јесте та што у општини Сурдулица поред већинског становништва – Срба, бројно ромско
становништво па и бугарско. У даљем тексту дат је сажет приказ поглавља у односу на
Стратегију одрживог развоја општине Сурдулица 2013-2020.

3.1

Административни и географски положај

Општина Сурдулица налази се у југоисточној Србији, у Пчињском округу, и

граничи се са Републиком Бугарском на истоку и са четири српске општине – на северу са
општином Црна Трава, на западу са општином Владичин Хан и на југу са општинама
Врање и Босилеград.

Територија општине заузима површину од 628 km², а према попису становништва

из 2011.године, општина има 20 319 становника, који живе у 41 насељу, организованих у

Анализа Стратегије одрживог развоја општине Сурдулица

Стрезимировце ) и број 181 ( Црна Трава- Власина-Босилеград ), а остали путеви чине
локалну путну мрежу која је слабо развијена.

3.2

Историјски осврт

Историја Сурдулице до XIX века је слабо обрађена и покривена релевантним

историјским  изворима.Пред  распад  Немањићке  државе,  у  време  цара  Уроша  Нејаког  и
краља Вукашина Мрњавчевића, околина и сеоско насеље на месту данашње Сурдулице,
припадали  су  као  феудални  посед  краљу  Вукашину.  Турски  период,  који  почиње  од
1371.године,  након  Маричке  битке,  кад  Вукашинове  области  постају  турске  вазалне
области до 1878. године, не обилује историјским чињеницама. Стицањем независности и
уласком  у  састав  Кнежевине  Србије  1878.године,  након  Берлинског  конгреса,  можемо
говорити о историји насеља, а потом и вароши Сурдулица. Дана 13. јула 1887. године је
проглашено варошицом.

У току I светског рата, Краљевина Србија прошла је кроз један од најтежих

периода  у  својој  историји  и  као  чланица  Антанте.  Након  1915.године,  по  повлачењу
војске, дела народа, владе и Краља преко Албаније у Грчку, преостало становништво на
целој територији Краљевине Србије, било је препуштено окупатору – Немцима, Бугарима
и  Аустријанцима.  Сурдулица  се  због  близине  бугарске  границе  нашла  у  тешком
историјском периоду. У II светском рату Сурдулица је поново била окупирана од стране
Немаца  и  Бугара  и  поново  су  људске  жртве  на  овом  подручју  биле  велике.После
ослобођења и успостављања социјалистичког режима 1945.године, Сурдулица се убрзано
привредно развија, највише захваљујући изградњи система Власинских хидроелектрана, а
статус  градског  насеља  Сурдулица  добија  1959.  године.Последње  разарање  град  је
претрпео  1999.  године,  на  прагу  новог  миленијума  у  срцу  Европе,  од  стране  НАТО
Алијансе, када је неколико пута бомбардован, што је проузроковало велике људске жртве
и материјалне штете.

3.3

Становништво

Становништво и домаћинства општине Сурдулица од 1948-2011.према пописима,

кретали су се на начин који је приказан у табели 1.

Табела 1. Упоредни преглед броја становника 1948-2011. године у општини Сурдулица

Општина

Број становника

По методологији ранијих пописа

По новој

методологији

пописа

1948