Arhitektura Linux-a

1. UVOD

Operativni sistem koji će biti opisan u ovom seminarskom radu je Linux. To je operativni sistem iz familije Unix-ovih sistema. Autor Linux sistema je Linus Torvald, student iz Finske, koji je 1991. godine kreirao jedan od najkorišćenijih operativnih sistema, pored MS Windows-a. To je bio jedan od retkih sistema koji je doživeo veliki uspeh i popularnost. Posle Torvaldsa da bi Linux bio još bolji i stabilniji operativni sistem, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela (jezgra) preko Interneta. Danas je toliko razvio svoje karakteristike i mogućnosti pa je i posle proslavljenih 20 godina postojanja još uvek veoma popularan i upotrebljiv.
Jezgro Linuxa je srž operativnog sistema i upravlja radom računara, memorijom, perifernim uređajima, procesima… Linux je klon Unix-a, i nastao je prativši Unix-ov način rada, to je višekorisnički (multiuser), višeprocesni (multitasking) 32-bitni operativni sistem, samo za Intel x86 arhitekturu. To znači da na Linux operativnom sistemu više osoba može istovremeno da koristi hardver jednog računara za obavljanje velikog broja zadataka, kao i da jedan korisnik može na jednom računaru da obavlja više poslova odjednom. Potpuno je besplatan i raspodeljuje (distribuira) se sa izvornim kodom i baš zbog tih navedenih razloga je stekao već pomenutu popularnost među programerima, studentima a posle i kod ostalih korisnika. Za razliku od Windows-a i MAC operativnog sistema njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi. Posle nekog vremena, programeri su prilagodili Linux i ostalim arhitekturama (Compaq Alpha AXP, PowerPC, ARM,  DEC VAX procesorima i Sunovim SPARC i UltraSPARC procesorima, kao i Motorolinim 68000 procesorima).
I pored toga što je Linux danas prilagođen i drugim arhitekturama osim Intel x86, Linux je nastavio da se razvija pa su programeri, nastavivši da rade na tom operativnom sistemu, prilagodili veliki broj softvera i aplikacija za Linux što se svakim danom taj broj sve više povećava. Linux definiše spregu između programa i operativnih sistema jer je napravljen je po POSIX (Portable Operating System Interface for Unix) standardu, što omogućava da na Linuxu mogu da se koriste skoro svi programi pravljeni za druge Unix sisteme. Neke od vrsta Linuxa koji se najčešće koriste su: Ubuntu, OpenSuse, Mint, Fedora, Debian.

2. ISTORIJA LINUXA

Kao što smo već spomenuli operativni sistem Linux je nastao kao akademski projekat finskog studenta Linusa Torvaldsa, koji je studirao na univerzitetu u Helsinkiju, početkom devedesetih godina prošlog veka. Torvalds je prvo koristio operativni sistem zvani Minux koga je napisao Endru Tanenbaum (eng. Andrew S. Tanenbaum) koji je bio zamena za Unix. Unix je bio isuviše skup pa su ga koristile samo velike kompanije,dok je Minux bio licenciran ali je bio korišćen uglavnom samo za učenike i studente jer je bio napravljen kao pomoćno sredstvo a ne kao snažan i stabilan operativni sistem.
Ričard Stalman (eng. Richard Stallman) je radio na projektu GNU čiji je bio cilj da svetu donese slobodan i kvalitetan softver. Tada je postao i dostupan kompajler (prevodilac) GNU C, ali se još nije pojavio operativni sistem na kojem bio mogao da radi. Sa ciljom da se kreira kompletan operativni sistem (kao što se za današnje operativne sisteme može reći) započet je GNU projekat. To je bilo 1983. godine, i do 1991. godine GNU projekat je napredovao i razvio je sve neophodne komponente, osim jezgra operativnog sistema. Torvalds i drugi programeri koji su uspeli da razviju jezgro operativnog sistema Linux su prilagodili jezgro, tako da radi sa komponentama i programima korisničkog okruženja koje je razvio GNU, da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. GNU-ovom GPL (General Public Licence) licencom su bili licencirani Linux jezgro i kao i operativni sistem.
Konačno u septembru 1991. godine objavljena je na Internetu prva verzija Linux kernela, a druga verzija je usledila mesec dana kasnije. 0.01 GNU bash (Bourne Again Shell) verzija je radila ali mu je nedostajalo mnogo, među kojima i neophodna MMU (Memory Menagment Unit). Bio je napisan na C jeziku, ali najbitniji delovi su bili u samom asembleru. Podržavao je samo AT hard diskove, nije bio portabilan i mogao je da se koristi samo na 386/486 računarima. Nije imao podršku za disketnu jedinicu i bio je sklon bagovima. Verzija 0.02 je izašla 5. oktobra iste godine, koji je imao neke popravke u odnosu na prvu verziju, podržavao je EGA i VGA grafiku, ali još uvek nije bilo podške za SCSI uređaje kao ni za disketne jedinice. Posle te dve verzije na hiljade programera iz celog sveta se uključilo u proučavanje, modifikovanje i korišćenje Linuxa. Što se tiče imena, Ari Lemke je nazvao Linux, po tvorcu ovog operativnog sistema Linusu Torvaldsu.
Posle verzije 0.03 u kojoj nije bilo značajnijih promena u odnosu na verziju 0.02, izašla je verzija 0.10. Nakon nekoliko ispravki u Martu 1992. Linux je bio unapređen u verziju 0.95. Godinu i po dana, sve do kraja 1993. godine je trebalo vremena da izađe verzija 1.0. Danas je Linux sposoban da pokrene X Window, TCT/IP, emacs, UUCP, mail, usenet softvare i još veliki broj drugih softvera, skoro svi besplatni softverski paketi su prebačeni na Linux.