Baze podataka i informacioni sistemi

Baze podataka i informacioni sistemi

1.0    UVOD

Informacija je uopšteno obavijest, podatak o nečemu, predana novost ili znanje, to  je formalno, kolekcija simbola koji mogu imati određeno značenje

Podatak je sirova činjenica koja predstavlja neku istinu iz stvarnog sveta. Pojedinačni podaci sami za sebe znače malo ili nemaju neko značenje.

Informacija je interpretacija podatka – pročišćen, organizovan i obrađen podatak u smislenom kontekstu. Informacija je subjektivnog značenja, u kontekstu primaoca, a znanje se gradi na temelju  novih  informacija  koje  se  nadovezuju  na  postojeće  znanje. Isti  podaci  mogu  biti različito interpretirani od strane različitih ljudi u zavisnosti od njihovog znanja.

Sistem je uređeni poredak međuzavisnih komponenti povezanih zajedno prema nekom planu za postizanje određenog cilja.

2.0    BAZE PODATAKA

Baza podataka se definiše kao skup međusobno povezanih podataka, pohranjenih u spoljnoj memoriji računarskog sistema. Podaci su istovremeno dostupni raznim korisnicima i aplikacionim programima. Ubacivanje, promena, brisanje i čitanje podataka obavlja se posredstvom zajedničkog softvera. Korisnici i aplikacije pritom ne moraju poznavati detalje fizičkog prikaza podataka, već se referenciraju na logičku strukturu baze.

Sistem za upravljanje bazom podataka ( Data Base Management System – DBMS ) je poslužitelj ( server ) baze podataka. On oblikuje fizički prikaz baze u skladu s traženom logičkom strukturom. Istovremeno, on obavlja u ime klijenata sve operacije s podacima. Dalje, on je u stanju podržati razne baze, od kojih svaka može imati svoju logičku strukturu, ali u skladu s istim modelom. Isto tako, brine se za sigurnost podataka, te automatizuje administrativne poslove s bazom.

Podaci u bazi su logički organizovani u skladu s nekim modelom podataka. Model podataka je skup pravila koja određuju kako može izgledati logička struktura baze. Model čini osnovu za koncipiranje, projektovanje i implementaciju baze. Dosadašnji DBMS-i obično su podržavali neki od sledećih modela:
Hijerarhijski model – Baza je predstavljena jednim stablom ili skupom stabala, čvorovi su tipovi zapisa, a hijerarhijski odnos ″nadređeni-podređeni″ izražava veze  među  tipovima zapisa.
Mrežni model – Baza je predstavljena usmerenim grafom. Čvorovi su tipovi zapisa, a lukovi definišu veze  među tipovima zapisa.
Relacioni model – Zasnovan na matematičkom pojmu relacije; i podaci i veze među podacima prikazuju se ″pravougaonim″ dvodimenzionalnim tabelama.
Objektni model – Inspirisan je objektno-orijentisanim programskim jezicima. Baza je skup trajno pohranjenih objekata koji se sastoje od svojih internih podataka i ″metoda″ ( operacija ) za rukovanje s tim podacima. Svaki objekat pripada nekoj klasi. Između klasa se uspostavljaju veze  nasleđivanja,  agregacija, odnosno  međusobnog korištenja operacija.
Hijerarhijski i mrežni model bili su u upotrebi u 60-tim i 70-tim godinama 20. veka. Od 80-tih godina pa sve do danas dominira relacioni model.

2.1  Ciljevi baza podataka

Prihvatajući konstataciju da baze podataka predstavljaju viši nivo rada s podacima u odnosu na klasične programske jezike, zaključuje se da se taj viši nivo rada ogleda u tome što tehnologija baza podataka nastoji ( i u velikoj mjeri uspeva ) ispuniti sledeće ciljeve.
Fizička nezavisnost podataka. Razdvaja se logička definicija baze od njene stvarne fizičke strukture. To znači, ako se fizička struktura promeni ( na primer, podaci se prepišu u druge datoteke na drugim diskovima ), to neće zahtevati promene u postojećim aplikacijama.
Logička nezavisnost podataka. Razdvaja se globalna logička definicija cele baze podataka od lokalne logičke definicije za jednu aplikaciju. Drugim rečima, ako se logička definicija promeni ( npr. uvede se novi zapis ili veza ), to neće zahtevati promene u postojećim aplikacijama. Lokalna logička definicija obično se svodi na izdvajanje samo nekih elemenata iz globalne definicije, uz neke jednostavne transformacije tih elemenata.
Fleksibilnost pristupa podacima. U starijim hijerarhijskim i mrežnim bazama podataka, staze pristupanja podacima bile su napred definisane, dakle korisnik je mogao pretraživati podatke jedino onim redosledom koji je bio predviđen u vreme projektovanja i implementacije baze. Danas se zahteva da korisnik može slobodno pretraživati po podacima, te po svom nahođenju uspostavljati veze među podacima. Ovom zahtevu zaista zadovoljavaju jedino relacione baze podataka.