Bilans stanja i bilans uspeha

UVOD

Finansijski izveštaji su izvor podataka za ocenu finansijskog stanja i važna alatka za planiranje poslovanja i razvoja svakog privrednog subjekta. Kompletan set godisnjih finansijskih izveštaja koji privredni subjekti sastavljaju prema odredbama međumarodnih računovodstvetih standarda obuhvata:

• Bilans stanja
• Bilans uspeha
• Izveštaj o novčanim tokovima
• Izveštaj o promenama na kapitalu
• Napomene uz finansijske izveštaje koje sadrže računovodstvene politike.

Potpune informacije o poslovnom subjektu, korisnici finansijskih izveštaja jedino na ovaj način mogu dobiti, jer svaki od izveštaja daje sliku o transakcijama sa svakog aspekta, dok set ovih izveštaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa različitih aspekata.

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilansi se koriste kad se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultat preduzeća iskazuje preko novčanih jedinica kao opšteg merila. Opšta svrha bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadržini . Najvažniji kriterijumi prema kojima se sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim računima i pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Bilans privrednog subjekta je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima, razlikuju se dva računa: račun izravnanja (bilans stanja) i račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).

Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na odredjeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog privrednog subjekta. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od bilansa stanja , bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvtrđen dobitak ili gubitak.

 
BILANS STANJA

Bilans stanja predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava privrednog subjekta na određeni dan. Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio- vaga sa dva tasa. On određuje statističku sliku stanja ekonomskih resursa. Njegova struktura sredstava daje sliku materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog subjekta. U sadržinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzeća sa jedne strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.
Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom. To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.
Najčešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno, u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine (izvori sredstava) u jednom određenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktičke i školske svrhe veoma zahvalna.
Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u određenom trenutku. Početni bilans se sastavlja na osnovu početnog inventara. Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzeća na određeni dan, s tim što inventar prikazuje sredstva i obaveze pojedinačno po količini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno).
Bilans stanja može se sačiniti u svakom trenutku. Najčešće se bilansi sastavljaju pri osnivanju, u toku poslovanja (tekući bilans) i u slučaju likvidacije. Bilans osnivanja se sastavlja pri osnivanju privrednog društva. Tekući bilansi ili međubilansi su izraz redovnog godišnjeg poslovanja.

Sastavljanje i izgled bilansa stanja
Bilans se sastavlja tako što se iz inventara preuzmu vrednosti svih grupa sredstava i unose na levu stranu bilansa i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se svrstavaju na desnu stranu bilansa. Red unošenja pojedinih pozicija u bilans je propisan tzv. bilansnom šemom. Zakonski propisi obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.