Carinjenje uvozne robe
Садржај
1.2. Улога и значај спољне трговине у националној привреди.......................................7
1.3. Сличности и разлике између унутрашње и спољне трговине..................................7
3.1. Непосредни учесници и њихова документа у спољнотрговинском пословању...19
3.2.Посредни учесници и њихова документа у спољнотрговинском пословању........22
3.2.1. Шпедитерска предузећа и њихова документа
.....................................................23
3.2.2. Транспортна предузећа и њихова документа
.......................................................26
3.2.3. Осигуравајућа предузећа и њихова документа
.....................................................28
4.1. Царинска линија, царински путеви, царинско подручје и царинарнице...............29
4.2. Основна документа у поступку пријављивања и царињења робе..........................31
4.2.1. Јединствена царинска исправа
............................................................................... 32
4.2.2. Царинска исправа за пријављивање робе (ЦИПР)
................................................34
...............................................................................................35
4.2.3. Декларација о царинској вредности
.......................................................................37
4.4.1. Подношење потребне документације (ЈЦИ и других прописаних исправа)
4.4.2. Пријем и преглед документације (ЈЦИ и других прописаних исправа)
.............................................................................................46
4.4.4. Обрачун и наплата царине и других увозних дажбина
........................................47
4.5.1. Трошкови превоза и допреме робе
..........................................................................49
4.5.2. Трошкови транспортног осигурања
......................................................................49
4.5.3. Посредничке и комисионе провизије
.......................................................................50
4.5.4. Трошкови прибављања документације
..................................................................50
................................................................................................50
ПРЕГЛЕД СЛИКА, ТАБЕЛА И ГРАФИКОНА..............................................................56
1

технике и технологије. У крајњем исходу то омогућава виши ниво продуктивности
рада и доприноси расту бруто националног дохотка.
Данас нема апсолутно аутархичних привреда које би саме себи биле довољне.
Ни једна државна заједница не подмирује своје материјалне потребе искључиво
својом производњом, део тих потреба подмирује увозом материјалних добара из
других земаља, а део сопствене производње намењен је задовољавању потреба у
иностранству. То је превасхоно због бројних чиниолаца који конкретније образлажу
нужност успостављања и развијања економских односа са иностранством сваке
земље посебно.
Познато је да су природна богатства као што су енергетски извори, рудна и
минерална богатства, природни и климатски услови као фактори производње,
неравномерно распоређени у свету. Ниједна земља ма колико она била велика не
располаже у довољним количинама и у одговарајућем квалитету свим тим условима.
Постоје земље које имају велике изворе нафте, али не и довољно питке воде, земље
које имају руде гвожђа али немају електричне енергије, постоје земље које имају
повољне услове за производњу индустријских, али не и пољопривредних производа
и обрнуто. Ако би свака земља појединачно заснивала своју производњу само на
сопственим природним условима и изворима, онда би структура те производње била
врло сиромашна, економски врло нерационална, а производња многих производа
немогућа.
Израдом овог завршног рада упуштамо се у велику авантуру, у којој ћемо
сазнати нешто више о једној од најстаријих и најважнијих делатности на свету -
међународној размени и њеној неопходности постојања. Овај завршни рад се састоји
из три поглавља у коме је описана важност спољнотрговинског пословања.
У првом поглављу је описано уопштено спољнотрговинска размена кроз
појам, улогу и значај спољнотрговинске размене, као и сличности и разлике између
унутрашње и спољње трговине.
Други део је описује остваривање спољнотрговинске размене кроз увоз и
извоз.
У трећем поглављу је описана важност учесника спољнотрговинске размене
кроз непосредне и посредне учеснике, као и кроз документа која они израђују.
3
Четрвти део, уједно и најобимнији део овог рада, описује царињење робе
кроз: царинску линију, путеве, подручје, царинарнице, затим основна документа у
поступку царињења, па царински надзор и царински поступак, и царинску тарифу.
На крају завршног рада је изведен закључак о неопходној потреби и важности
остваривања спољнотрговинске размене и свих најважнијих питања везаних за
царињење. Материјал који је коришћен током припреме и израде самог завршног
рада је наведен у литератури, а детаљније и сликовитије појашњење појединих
делова рада кроз слике, табеле и графиконе на крају у виду прегледа.
4

Наш Закон о спољнотрговинском пословању дефинише услуге на следећи
начин:
„Спољнотрговински промет услуга обавља се у складу са законом,
медународним споразумима ипреузетим обавезама Републике Србије. Пружање
услуга домаћег и страног лица у другој држави или царинској територији, слободно
је. Страна лица на територији Републике Србије пружају услуге у складу са
прописима који уређују пружање појединих врста услуга”. Конкурентни производи -
услуге се могу укључити у спољну трговину једино у погледу цене, квалитета,
начина плаћања, рокова испорука и сл. Због тога свака земља, да би имала успеха у
спољној трговини, мора на најбољи начин да комбинује факторе производње којима
располаже, од природних ресурса, преко радне снаге, до капитала, технологије,
маркетинга и менаџмента. Из иностранства се увози све оно што је дефицитарно
и/или јефтиније, а оно што је суфицитарно и/или се може скупље продати у
иностранству извози се у друге земље.
Термином спољна трговина жели се указати само на један од аспеката
економских односа са иностранством - на размцну роба и услуга. При томе се има у
виду размена једне земљe са иностранством, за разлику од унутрашње трговине која
представља размену у оквиру националних граница једне земље. Под медународном
трговином, пак, подразумевамо укупност разменц роба и услуга између свих
политички независних држава.
Спољна трговина се обавља у веома сложеном радном процесу који се састоји
од неколико фаза. Она обухвата разне делатности - од припреме посла (изучавање
тржишта, реклама и пропаганда, унапређивање продаје), преко производње и
успостављања пословних веза са страним партнерима, до закључивања и реализације
самог спољнотрговинског посла. Тај радни процес познат је под називом
спољнотрговинско и девизно пословање. У савременим условима, поготово по
обичајима и законима Европе и Америке, спољна трговина не може да се обавља на
бази усмене речи, него искључиво на бази писаних, валидних, са становишта
позитивног права, и међународно заштићених спољнотрговинских уговора.
Познавање спољнотрговинског и девизног пословања услов је укупног успеха
предузећа, израженог у дохотку и профиту. Према свему до сада наведеном, извоз је
Члан 27. Закон о спољнотрговинском пословању, „Службени гласник Србије" бр 36/2009.
Петровић Никола: Спољнотрговинско и девизно пословање, ВПШСС, Чачак, 2011., стр. 13
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti