6. ZAKLJUČAK................................................................................................................28
LITERATURA..................................................................................................................30
1. UVOD
Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol
emisije novca. Funkcije centralne banke su da održava monetarnu stabilnost nacionalne
ekonomije, sprovođenjem monetarno-kreditne politike, reguliše novčani opticaj,
organizuje i vodi platni promet zemlje, bavi se kupoprodajom deviza te propisuje stopu
obavezne rezerve, kontroliše bankovni sistem, određuje službeno eskontnu stopu i slično.
banke i države se govori u osmom poglavlju. U poslednjem poglavlju je tema
komparacija mesta i uloge centralne banke među razlicitim zemljama.
2. POJAM I KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE
Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog
sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; zadužena i odgovorna za
stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i regulisanje novčanog opticaja i
likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se stara za likvidnost u zemlji i u
plaćanjima sa inostranstvom. To je jedina ovlašćena banka za izdavanje novčanica i
kovanog novca kao zakonskog sredstva plaćanja .
Savremena centralna banka je produkt XX veka, bez obzira što neke od centralnih banaka
imaju mnogo dužu istoriju, tek nešto oko jednog veka svet je dobio pravu predstavu o
funkcijama i delokrugu rada centralne banke. Istorijski posmatrano centralne banke su se
razvile na dva načina. Prvo, kroz spor proces evolucije od komercijalnih banaka koje su,
dobijajući dodatnu moć i odgovornost vezano za funkcionisanje finansijskog sistema,
postale centralne banke. Drugo, kroz usvajanje zakona kojim su od početka ustanovljene
kao institucije sa atributima centralne banke.
Ne postoji jedinstven institucionlni koncept centralne banke. Iako je prva centralna banka
utemeljena pre više od tri veka, proces osnivanja i organizacije ovih institucija nije
standarnizovan; što je i razumljivo, jer nisu formirane u isto vreme i pod istim uslovima.
Osim mnogobrojnih razlika, mogu se uočiti zajedničke karakteristike njihovog
funkcionisanja. U svim zemljama sveta centralna banka ima glavnu ulogu u
organizovanju , usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja. "Ova institucija je na
vrhu bankarskog sistema (banka banaka) i od nje u znatnoj meri zavisi dinamika i
stabilnost privrednog razvoja" .
Na međunarodnom planu, centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa
multilateralnim finansijskim organizacijama, kao sto su: Međunarodni monetarni fond
(MMF), Svetska banka (IBRD) i Banka za međunarodne obračune (BIS). Po pravilu
nema direktne odnose sa nebankarskim sektorom, izuzev države, za koju vrši određene
finansijske poslove. Zbog značaja centralne banke za ukupan privredni razvoj, svaka
zemlja striktno zakonski definiše poziciju, funkcije i odgovornosti vrhovne monetarne
vlasti. Kako treba da bude organizovana centralna banka, zavisi od razvijenosti i strukture
ekonomskog sistema čiji je ona deo i od političkog faktora u državi u kojoj je osnovana.
Ipak, organizacija centralnih banaka uglavnom se svodi na tri osnovna modela:
1. Jedinstvena centralna banka – u savremenim uslovima najviše zastupljen
kocept. Pravilo organizovanja centralne banke prema ovom principu glasi: jedna
država–jedna banka.
2. Složeni sistem centralne banke – to znači da u jednoj zemlji postoji više banaka
koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke. U tim sistemima obično jedna
o njih ima ulogu koordinatora (npr. Sistem federalnih rezervi (FED) u SAD);
3. Supernacionalna centralna banka – karakteristično za monetarnu uniju grupe
zemalja. Države članice se odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu
jedinstvenu valutu, uslađuju kreditno – monetarnu i deviznu politiku, formiraju
zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku.
Autonomija centralnih banaka meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditno –
monetarne i devizne politike. Prema ovom kriterijumu centralne banke mogu se razvrstati
kontrolu. U istoriji bankarskog poslovanja Nacionalna Banka Danske je ostala
zabeležena kao jedna centralna banka u državnom vlasništvu koja je ikada
bankrotirala. To se dogodilo 1813. godine. Razlog je bila prevelika emisija nota
koje nisu imale dovoljno pokrića u zlatu. Već naredne, 1814. godine Banka je
ponovo otvorena, ali je ovog puta osiguranje za note nije bilo u zlatu, već u
nekretninama.
1800. – Banque de France – Francuska Banka formirana u vreme Napoleona
Bonaparte. U početku se nalazila u privatnom vlasništvu, ali je od 1806. godine
Vlada počela da određuje Guvernera i dva viceguvernera. Pored izdavanja
novca imala je zadatak da stabilizuje kamatne i diskontne stope.
Nacionalizovana je 1945. godine.
1816. – Austrougarska Banka – koja je imala veoma razvijen sistem filijala od
kojih su mnoge bile i na teritoriji bivše Jugoslavije.
1850. – Nacionalna Banka Belgije – koja je predstavljala uzor po kome je
formirana Narodna Banka Srbije.
1875. – Reichsbank - Rajsbank – Nemačka centralna banka koja je 1957.
godine promenila ime u Bundesbank.
1882. – Nipon Ginko (Bank of Japan) – Japanska Banka- 1884. – Privilegovana
Narodna Banka Kraljevine Srbije.
1893. – Banca d'italia – italijanska Banka – nastala posle ujedinjenja Italije. Pre
toga je postojala u obliku lokalnih centralnih banaka.
1905. – Švajcarska Narodna Banka – koja je u sadašnjem obliku bila formirana
na osnovu referenduma.
1913. – Federal Reserve System – Sistem federalnih rezervi – decentralizovani
sistem centralnih banaka SAD koji obuhvata 12 banaka.
1934. – Bank of Kanada – Kanadska Banka - jedna od najmlađih centralnih
banaka.
1999. – European Central Bank (ECB) – Evropska Centralna Banka koja se sa
sistemom centralnih banaka Evrope (European System of Central Banks –
ESCB) smatra jednim od najnezavisnijih sistema centralnih banaka u svetu.
