Centralna banka – NBS

1.0. Uvod

Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol emisije novca.
Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji Centralna banka Srbije (Narodna banka Srbije), u EU Evropska centralna banka (ECB).
Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao „banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, novčana institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama, državom i inostranstvom).Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska društva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države. Prva centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj je imala Bank of England koja je osnovana 1695. godine.

2.0.Pojam centralne banke

Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene zemlje, u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka i kao bankar države.
Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; zadužena i odgovorna za stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se stara za likvidnost u zemlji i u plaćanjima sa inostranstvom. plaćanja.
Država na centralnu banku kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašćenja u domenu vođenja emisione, kreditno-monetarne, devizne politike i regulisanja novčane mase. Pored niza zajedničkih obeležja, ovlašćenja i načina funkcionisanja, mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveno zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastructure. Centralne banke se takođe razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja države na vođenje monetarne, kreditne, kamatne i devizne politike.
Centralna banka je vladina agencija koja vrši emisiju novčanica i kovanog novca reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu politiku)vrši superviziju finansijskog sistema služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci upravlja deviznim rezervama zemlje drži depozite banaka i drugih centralnih banaka organizuje obavljanje platnog prometa reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom.

2.1.Funkcije centralne banke

Ekonomska suverenost bilo koje zemlje određena je i monetarnom suverenošću koja obuhvata monetarno – kreditni, valutni i devizni sistem.
Trebalo bi imati u vidu da je koncept centralne banke, njene funkcije, monetarna politika i mere monetarnog regulisanja podređen:

 Prema užoj definiciji centralne banke, osnovnoj ciljnoj funkciji centralne banke – stabilnost valute.
 Prema široj definiciji centralne banke, stabilnost valute, likvidnost privrednih subjekata u unutrašnjem platnom prometu i plaćanjima prema inostranstvu, i monetarnoj i deviznoj kontroli banaka.

Centralna banka ima u monetarnom, kreditnom i bankarskom sistemu privilegovan, monopolisan status, koji se prvnstveno odnosi na izdavanje i emisiju novca.
Osnovne funkcije centralne banke su:

 emisiona funkcija – monopol na kreiranje i regulisanje primarnog novca, tj. regulisanje potrebne količine novca u privredi i gotovog novca (novčanica i kovanica);
 regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;
 uloga bankara države;
 regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema – uloga poslednjeg utočišta likvidnosti;
 nadzorna uloga – kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja bankarskog sistema i njegovog funkcionisanja;
 upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;
 upravljanje deviznim kursom nacionalne valute;
 organizovanje funkcije platnog prometa zemlji.
Na međunarodnom planu centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa multirateralnim finansijskim organizacijama IMF, WB, EBRD, BIS. Centralne banke imaju i specifične uloge, kao što je na primer razvojna funkcija u zemljama u razvoju, gde se centralna banka javlja kao izvor tzv. povoljnih kredita za sector čiji se razvoj podstiče. Funkcije centralne banke se određuju striktno zakonskom regulativom, jer se pridaje veliki značaj efikasnom i racionalnom funkcionisanju ove ustanove.
Treba imati u vidu da ona nije profitna institucija, iako raspolaže sopstvenim izvorima prihoda, već je njena osnovna funkcija uspostavljanje i održavanje monetarne i privredne stabilnosti nacionalne privrede.