Didaktika fizike

 
DIDAKTIKA KAO NAUČNA DISCIPLINA

Didaktika je reč grčkog porekla i u izvornom obliku znači podučavanje, držanje nastave. U pedagoškom smislu didaktika se pojavljuje početkom 17. veka i označava veštinu učenja. Početkom 19. veka postavljene su teorijske osnove didaktike u okviru kojih je poseban značaj imalo prenošenje znanja na učenike u nastavi kao osnovni zadatak didaktike. Analiziraju se aktivnosti i zadaci nastavnika kako bi se što bolje kanalisalo prenošenje znanja učenicima. Aktivnost učenika se sastojala u pamćenju i reprodukovanju prezentovanih znanja. Do zaokreta u shvatanju uloge učenika u nastavnom procesu dolazi krajem 19. i početkom 20. veka kada se težište sa pamćenja premešta na razvijanje i oblikovanje intelektualnih i praktičnih sposobnosti učenika. Ovakav koncept je nametao analizu aktivnosti učenika u školi kao osnovni zadatak didaktike.

Očigledno je da nastavni proces i učenje predstavljaju celinu, a značenje didaktike nije jednoznačno. Može se reći da didaktika kao pedagoška disciplina predstvalja nauku o nastavi. Konceptualno je zasnovana na mnogim pedagoškim, filozofskim, psihološkim i sociološkim modelima podučavanja i učenja. Kao naučna disciplina, didaktika se bavi pojmom i suštinom nastave, odnosno mnogobrojnim teorijskim i praktičnim problemima kao što su određivanje zadataka i ciljeva nastave, daje analizu nastavnog procesa, određuje principe i pravila nastave, određuje sadržaje nastave i izbor materijala koji učenici treba da usvoje kao i praktična znanja i umenja i proučava nastavne metode i sredstva kojima se mogu realizovati postavljeni ciljevi.

Nauka koja proizilazi iz didaktike i koja se odnosi na specifične vrste nastave naziva se metodika. Imajući u vidu kompleksnost nastavnog procesa nastavnik mora biti upoznat sa nastavnim metodama.

NASTAVA KAO OBRAZOVNO – VASPITNI PROCES

Jedna od najopštijih definicija nastave bila bi da ona predstavlja organizovani oblik podučavanja i učenja. Dakle, nastavnik bi bio faktor koji prenosi znanja a učenik faktor koji ih usvaja. U istoriji školstva mogu se izdvojiti tri tipa nastave: dogmatski, objašnjavajuće – pokazivački i istraživački.

Dogmatski tip nastave je dominirao od srednjeg do 17. veka. Podrazumevao je iznošenje znanja u vidu dogmi koje učenici usvajaju bez predhodnog proveravanja ili dokazivanja.

Objašnjavajuće – pokazivački tip je nastao kao plod borbe učenih ljudi tog doba i crkve. U ovakvom obliku nastave gradivo se objašnjava. Izlaganje gradiva je praćeno demonstacijom pojava, dokazivanjem zakona i potkrepljivanjem primerima. Bitan nedostatak ovakvog tipa nastave je nedovoljno podsticanje samostalnog i kreativnog rada kod učenika.

Pedesetih godina prošlog veka počinje da se razvija istaživački tip nastave. Ovakav tip nastave podrazumeva da učenici sami otkrivaju nova znanja čime razvijaju istaživačke sposobnosti i navike za istraživački rad.

Moderni sistem školstva značajno pomera težište u nastavnom procesu sa nastavnika na učenika što podrazumeva veću aktivnost i jednih i drugih. O ovakvom obliku nastave više će biti reči u narednim poglavljima.

Vaspitni proces u nastavi se odvija sam od sebe i u savremenom društvu značajnu ulogu pored nastavnika imaju pedagozi i psiholozi koji svojim stručnim delovanjem ovaj proces usmeravaju. Vaspitni proces uključuje izgarđivanje kod učenika pozitivnih gledišta i korektno ponašanje prema ljudima i okolini. Drugim rečima nastavnik treba da podstiče ponašanje koje je u skladu sa etičkim i moralnim normama.