Digitalne kamere

Uvod
Promene u svetu tehničkih uređaja su toliko brze da ono što je juče bilo čudo tehnike, za kratko vreme može da postane – istorija. Iako popularni i funkcionalni u svoje vreme, ima uređaja koji veoma brzo bivaju zapostavljeni, jer se pojavljuju novi, kojima se lakše rukuje i koji mogu da obave više zadataka. Koliko samo drugih aparata može da zameni jedan mobilni telefon? Ono, za šta je do nedavno bilo potrebno nekoliko posebnih uređaja, danas može da obavi jedan – mobilni telefon. Zato i ne čudi što je zahvaljujući delom i tom uređaju, ceo niz modernih spravica na dobrom putu ka istoriji iako neke od njih nisu ni punoletne.
Nekoliko godina pošto je 1999. lansiran, „blekberi” mobilni telefon bio je statusni simbol, ono po čemu se prepoznavao poslovni svet. Međutim, pojava „ajfona”, telefona sa „android” operativnim sistemom i tablet računara, kao i navika korisnika da im jedan uređaj služi za privatnu i poslovnu komunikaciju, potisnula je „blekberi” čiji proizvođač sada pokušava da ostane u trci tako što se okreće isključivo poslovnim korisnicima.
Ne računajući profesionalce i one kojima je fotografija hobi, malo će se ljudi odlučiti da nosi foto-aparat i slika njime umesto kamerom mobilnog telefona. Za Fejsbuk i slikanje na svadbama i rođendanima, svakako nije potreban aparat rezolucije 14 megapiksela. Lakše je škljocnuti mobilnim i odmah, bez ikakvog prebacivanja, slike postaviti na društvene mreže, poslati prijateljima… Zato digitalni foto-aparati i kamere, iako relativno novi, padaju u zaborav.

 
Istorija fotografije i snimanja

Aristotel i Euklid  su prvi proučavali  “kameru” sa “igličastim” otvorom (pinehole). To je  svetlo-nepropusna kutija koja poseduje mali otvor na jednom kraju, kroz koji svetlost prolazi projektujući obrnutu sliku na suprotnom zidu.
Vizantijski matematičar i arhitekta Antemije (poznat po tome što je dizajnirao Aja-Sofiju)  oko petstote godine, koristio je kameru obskuru u svojim eksperimentima. „Kamera obskura“ (camera obscura), što u prevodu znači zatvorena mračna soba, je naprava koja  projektuje sliku svog okruženja na “ekran”. Korišćena je za crtanje i zabavu, i jedan je od izuma koji su vodili ka fotografiji. Naprava može biti u obliku kutije ili sobe sa jednim otvorom na kraju. Svetlo koje iz spoljašnje sredine prolazi kroz otvor, pada na površinu gde se slika prikazuje okrenuta za 180 stepeni. Slika je mogla da se prokektuje na papir i prikaz je bio prilično realan i precizan. Prve „kamere obskure“ bile su  velike sobe ili šatori. Zahvaljujući eksperimentima Roberta Bojla i Roberta Huka, ovaj uređaj je postao manji i lakši za upotrebu. U to vreme su ih na svojim putovanjima koristili, slikari amateri, ali i profesionalci (Kanaleto, Rejnolds).