Donošenje odluka

Uvod
Savremeni način poslovanja zahteva od menadžera da sve češće donose važne poslovne odluke u uslovima stalnih promena u okruženju i situacijama kada se ne može doći do egzaktnih podataka za sve parametre koji utiču na donošenje neke poslovne odluke. Sa druge strane, pogrešne odluke mogu biti katastrofalne i nenadoknadive, tako da menadžeri moraju biti sposobni da odluke donose sa malim rizikom, a to se postiže savremenim metodama gde se koriste višekriterijumske metode i grupno odlučivanje. Naravno da korišćenje metoda višekriterijumske analize nisu same po sebi dovoljne, jer će uvek menadžeri imati odlučujuću ulogu kroz definisanje samog problema, određivanje težinskih koeficijenata i davanju ocena za kvalitativne kriterijume.
Odlučivanje je proces u kome se vrši izbor između više alternativnih mogućnosti za promenu stanja sistema radi postizanja cilja. Rezultat odlučivanja su odluke kojima se definišu ciljevi organizacije, potrebna sredstva, kadrovi i vreme za ostvarivanje postavljenih ciljeva, otklanjaju se nastale smetnje i dileme. Proces odlučivanja otvara se kada se utvrdi potreba za donošenjem neke odluke. Nakon donošenja odluke slede aktivnosti sprovođenja donešene odluke i kontrola postignutih rezultata u sprovođenju.
U novije vreme odlučivanje zauzima dosta prostora u naučnim istraživanjima širom sveta, jer je postalo jasno da od donetih odluka u velikoj meri zavisi uspeh preduzeća. Kada kažemo da menadžer donosi kvalitetne odluke, onda se misli da su one dobro promišljene, donete u pravom trenutku i da je realizacija te odluke precizno planirana, a sve u cilju maksimiziranja efekata koje odluka treba da ostvari. Odlučivanje je deo poslova koje svaki menadžer mora obavljati u toku svog rada. Odluke se donose stalno, to jest, u toku obavljanja, odnosno, izvršavanja poslova vezanih za klasične upravljačke funkcije kao što su: planiranje, organizovanje, upravljanje kadrovima, rukovođenje i kontrola. Odlučivanje nije posebna, izolovana funkcija upravljanja, već je zajedničko jezgro svim pomenutim poslovnim funkcijama. Menadžeri (donosioci odluka) svih nivoa donose odluke koje su nekad “velike”, a nekad “male”. Međutim, bez obzira da li se one realizuju ili ne, svi koji ih donose “prolaze” kroz proces donošenja samih odluka. Zbog toga taj proces treba najpre upoznati, a potom njime i vladati. U svim pristupima koji su prisutni u savremenoj teoriji upravljanja pod odlučivanjem se podrazumeva racionalni izbor jedne, iz skupa raspoloživih alternativa.

Pojam odluke
Odluka je izbor od dve ili više alternative. Menadžeri stalno donose odluke, neke su rutinske, a neke složene. Oni prave planove koji uključuju donošenje odluka. Pravljenje rasporeda godišnjih odmora zahteva donošenje odluke ko može, a ko ne može da ide na odmor u određenom period. Planiranje velikih projekata zahteva više vremena. U donošenju jednostavnih, rutinskih odluka, gotovo se i ne razmišlja. Tako o zatvaranju vrata od stana prilikom ulaska u njega i podizanju slušalice kada telefon zazvoni i ne razmišljamo kao o odlukama, a one to jesu jer sadrže izbor. Ovakve jednostavne, rutinske odluke nazivaju se programiranim, jer prilikom njihovog donošenja o njima i ne razmišljamo. Ostale vrste odluka – one složenije nazivaju se neprogramiranim, jer nisu poznate, teške su i ne donose se po ustaljenom postupku. Moglo bi se zaključiti da je donošenje odluka najvažniji deo menadžerskog posla.