Drzavna revizija u Republici Srpskoj

Državna revizija u Republici Srpskoj

Svaka država u fazi tranzicije (kao što je Republika Srpska) ima nužnu potrebu da javnu potrošnju svede na najmanju moguću meru, uz istovremeno obezbeđivanje potpune transparentnosti u pogledu načina i dinamike utroška budžetskih sredstava poverenih različitim korisnicima i zato se uočava zaista velika potreba za savremenom državnom revizijom. U tom smislu, ovom prilikom govorićemo o potrebi i različitim mogućnostima za uređenje državne revizije uopšte, trudeći se da posebno naglasimo samo one detalje koji će biti relevantni za kasnije poređenje zakonskih rešenja Republike Srbije i Republike Srpske u domenu državne revizije.
Značaj državne revizije
Teorijski, državna revizija  je redovna periodična aktivnost koju obavlja Državna revizorska institucija u cilju obelodanjivanja načina i visine utroška budžetskih sredstava odobrenih određenom državnom organu. Pri tome, državni organi koji se podvrgavaju reviziji (subjekti revizije) mogu biti: Vlada i ministarstva, agencije, kancelarije i druge institucije pod ingerencijom Vlade, kao i svi drugi državni organi (izuzev javnih preduzeća kojima je svrha ostvarivanje dobiti) kojima su Zakonom o budžetu odobrena budžetska sredstva. Iz ovakvog, najuopštenijeg određenja državne revizije, može se sa sigurnošću izvesti zaključak i o svrsi, tj. nameni državne revizije.
Osnovna svrha državne revizije je u najmanju ruku dvojaka. S jedne strane, ona treba da, putem obavljanja revizije finansijskih izveštaja državnih organa, pruži najširoj zainteresovanoj javnosti čvrsta uveravanja u pouzdanost-realnost tih izveštaja. Tim putem zainteresovana javnost stiče dodatno poverenje u mehanizme finansijskog poslovanja državnih organa i, posebno, u način, namenu i dinamiku trošenja budžetskih sredstava.
Sa druge strane, Državna revizorska institucija ima pravo i obavezu da, putem obavljanja revizije poslovanja pojedinih državnih organa –  budžetskih korisnika, ostvari potpuni uvid u to poslovanje, utiče na poboljšanje efektivnosti, efikasnosti i ekonomičnosti (3E faktori poslovanja), i o tome na odgovarajući način upozna zainteresovana (nadležna) lica.
Već samo ovakvo određenje svrhe Institucije, implicitno u razmatranje uvodi mogućnosti i potrebu – nužnost za njenim institucionalnim ustrojavanjem i organizovanjem, kao i za uporednom analizom organa za državnu reviziju u ekonomski razvijenim zemljama. No, pre svega potrebno je da se pozabavimo teorijskim dometima i ograničenjima državne revizije.
Domete i koristi koje društvo očekuje od državne revizije pokušaćemo da u najkraćem sistematizujemo na sledeći način:
1.    Državna revizija svoju materijalizaciju doživljava u telu za državnu reviziju koje je zakonodavac nazvao Državna revizorska institucija. Ona treba da je u potpunosti institucionalizovana, kako ne bi postojale nikakve dileme u pogledu legitimiteta ili legaliteta njenog rada.
2.    Obaveza obavljanja revizije finansijskih izveštaja državnih organa treba da  doprinese povećanju njihovog kvaliteta, pouzdanosti i međusobne uporedivosti, tj. da posredno doprinese većem kvalitetu finansijskog izveštavanja državnih organa u celini.
3.    Obavljanjem revizije poslovanja državnih organa posredno se poboljašava zakonitost njihovog poslovanja, te efektivnost, efikasnost i ekonomičnost, što se direktno odražava na racionalizaciju javne potrošnje na državnom nivou.
4.    Revizorske izveštaje potrebno je dostavljati nadležnim državnim organima, a godišnji izveštaj o radu državne revizije podnosi se Skupštini, čime se u potpunosti ispunjava zahtev za transparentnošću trošenja budžetskih sredstava.
5.    Misija državne revizije realizuje se u skladu sa: propisima, standardima, opšteprihvaćenim načelima, metodama i principima, etičkim zahtevima i specifičnostima revizijskog okruženja.
6.    Institucija bi trebala da ostvaruje intenzivnu stručnu i svaku drugu saradnju sa profesionalnim asocijacijama revizora, članicama Međunarodne asocijacije računovođa (International Federation of Accountants – nadalje ćemo koristiti skraćenicu IFAC), INTOSAI – International Supreme Audit Institution, kao i sa Komorom računovođa i revizora Republike Srpske, i
7.    Institucija treba da edukuje kadar za obavljanje državne revizije, u saradnji sa profesionalnom asocijacijom računovođa i revizora.

Po izvršenoj sistematizaciji dometa, odnosno koristi koje se od državne revizije očekuju i koji su manje-više poznati i jasni, potrebno je da se nešto detaljnije pozabavimo i određenim ograničenjima koja su neminovno povezana sa njenom funkcijom.