DUŽNIČKA KRIZA U LATINSKOJ AMERICI 80-IH GODINA XX
VEKA
Seminarski rad
Beograd, 4. februar 2013. godine
Dužnička kriza u Latinskoj Americi 80ih godina XX veka
potres na jednoj strani sveta vrlo lako prelije na sasvim drugi, ukoliko ekonomija nije
izrazito stabilna i robusna.
Ozbiljne posledice javljale su se i za monetarnu politiku. Iskrivljuje se normalan odnos
između monetarnih instrumenata i intermedijarnih i krajnjih ciljeva monetarne politike.
Ugrožava se ukupno stanje monetarne politike, pri čemu mere monetarne politike
kojima se limitira rast kamatnih stopa i kupuje vreme za oporavak banaka mogu da
dovedu do značajnog pada međunarodnih rezervi, a da se valutna kriza proširi na
dužničku krizu. Bankarske krize su često bile vodeći indikator platno-bilansnih kriza u
zemljama u razvoju. U svim slučajevima, bankarske krize su rezultirale velikim gubicima
imovine i prekidima ponude kredita za investiranje i trgovinu. Rešavanje kriza obično je
uključivalo velike rashode državnih sredstava (fondova). Očigledno je bilo da je
presudno (kritično) otkrivanje bazičnih indikatora koji bi mogli obezbediti rane
nagoveštaje otpočinjanja bankarskih kriza, i razumevanje njihove dinamike, pogotovo u
tekućem kontekstu finansijske globalizacije.
Ovaj rad će se, bez daljnjeg ulaženja u bankarske teorije, koncentrisati na dužničku krizu
tokom osamdesetih godina 20. veka u Latinskoj Americi, koja je imala snažan impakt na
ta društva u celini, na raslojavanje, socijalne tenzije, na porast kriminala, i sve ostale
negativne posledice koje mogu imati ovakvi tektonski poremećaji.
4
Dužnička kriza u Latinskoj Americi 80ih godina XX veka
1. KRIZA U LATINSKOJ AMERICI TOKOM 80-IH
Latinoameričkom dužničkom krizom naziva se finansijska kriza nekih latinoameričkih
zemalja početkom 80-ih godina prošlog veka. Kriza je bila tolikog intenziteta da su je
mnogi nazvali „izgubljena decenija” (španski: „La Década Perdida”
1
). Ovo je period u
kome je spoljni dug tih država počeo da nadmašuje njihovu ergonomičnost (proizvodne
snage i kapacitete) i u tom stanju ove zemlje nisu bile sposobne da podmire i isplate
dug.
1.1. Poreklo krize
Tokom 60-ih i 70-ih godina mnoge latinoameričke zemlje, pre svega Brazil i Argentina,
kao i Meksiko, uzeli su na zajam ogromne sume novca zarad razvoja privrede od
međunarodnih poverilaca. Ovi krediti su bili trošeni pre svega na infrastrukturne
programe, industrijalizaciju i puteve. Te tri zemlje su, baš zbog toga što su površinom i
ljudstvom ogromne, imale veliki kapacitet za uzimanje kredita jer im je trebalo svega, od
mostova do fabrika. Ekonomije su bile u lošem stanju u to vreme (što je posebno
zanimljivo i neobično imajući u vidu da je Argentina na prelazu iz 19. u 20. vek bila
jedna od najbogatijih zemalja sveta!), tako da su kreditori bili srećni da nastave sa
ulaganjem u sigurno tržište, gladno kapitala. Inicijalno, zemlje u razvoju su u tipičnom
slučaju uzimale zajmove od Svetske Banke. Posle 1973. godine, privatne banke dobijaju
mnogo veću ulogu i ostvaruju mnogo veći uticaj jer gomilaju fondove naftom bogatih
zemalja i veruju da je ulaganje u suvereni dug savršeno dobra investicija, koja je sigurna
i isplativa.
Između 1975. i 1982. godine latinoamerički dug prema komercijalnim bankama rastao
je po kumulativnoj stopi od 20,4%, što je ogromna stopa. Ovo je dovelo do toga da sje
Latinska Amerika učetvorostručila svoj spoljni dug od inicijalnih 75 milijardi američkih
dolara, koliko je iznosio 1975. godine, na 315 milijardi američkih dolara 1983. godine,
što je iznosilo 50% bruto domaćeg proizvoda celog regiona. Servisiranje duga (plaćanje
kamata i otplaćivanje rata glavnice duga) iziskivalo je još veću pozornost, jer su rate za
servisiranje duga narasle na 66 milijardi 1982. sa početnih 12 milijardi u 1975. godini.
2
Takođe, negativan efekt je bio taj što su sve ove zemlje imale diktature na svom čelu, i
njima je trebalo novca da pokažu da imaju podršku Zapada i da će se u njihovoj diktaturi
živeti bolje nego u demokratiji, pa je zaduživanje diktatora postalo enormno i manično.
1
Neki put se ovaj izraz koristi iskuljučivo za Meksiko, a neki put za sve zemlje
2
Institute of Latin American Studies,
The Debt Crisis in Latin America
, p. 69
5
Dužnička kriza u Latinskoj Americi 80ih godina XX veka
Međutim, ova kriza je izazvala
Krah berze iz 1973-1974.
Ovo se smatra prvim
događajem posle Velike depresije koji je izmenio svet i ostavio trajne posledice na njega.
Kada je svetska ekonomija ušla u recesiju tokom 70-ih i 80-ih godina, ovo je stvorilo
prelomnu tačku za većinu zemalja u regionu. Zemlje u razvoju su se takođe našle u
očajničkom hropcu za likvidnošću. Zemlje izvoznice nafte, posle spomenutog povećanja
cena nafte, investirale su ogromne količine novonastalog kapitala u zapadne banke, a
ove su “reciklirale” veliki deo ovog kapitala u zajmove prijateljskim latinoameričkim
diktatorskim desničarskim vladama da bi sprečile proboj komunizma i levičarskih ideja
zbog nezadovoljnih masa. Oštar skok cena nafte doveo je do toga da mnoge zemlje traže
sve više i više zajmova da bi uspele da kupe naftu, a čak su i zemlje proizvođači nafte
htele da iskoriste šansu da napreduju još više. Zemlje proizvođači nafte su poverovale
da će cene nafte ostati visoke i da će im to dati mogućnost da otplate svoj suvereni dug
koji je zaostao iz ranijih perioda.
3
Kako su kamatne stope rasle u SAD i Evropi tokom 1979. godine, rasle su i dospele
obaveze za servisiranje duga, i bilo je sve teže za zemlje-dužnike da otplate svoje
dugove.
4
Pogoršanje u kursu razmene valuta sa američkim dolarom u odnosu na lokalne
valute značilo je da latinoameričke zemlje i njihove vlade sada duguju ogromne, zapravo
gigantske svote svoje sopstvene valute, a pritom se gubila i kupovna moć domaćeg
stanovništva, čime je cela ekonomija dovedena u pitanje, jer robu više nije imao ko da
kupi.
5
Smanjenje svetske trgovine 1981. godine
6
prouzrokovalo je da cene primarnih
resursa (glavni izvozni adut Latinske Amerike) pojeftine i da se njihov izvoz smanji.
7
Meksiko je u to vreme uživao u naftnom bumu, za vreme vlasti predsednika Hosea
Lopesa Portilja (1976.-1982.) i meksička vlada je počela da se oslanja gotovo isključivo
na izvoz nafte u SAD, koje su kupovale sada od Meksika i Venecuele da bi smanjile
zavisnost od arapskih zemalja. Ovo je jedno vreme punilo kasu Meksika i Meksiko je bio
odvažan u zaduživanjima. No, uskoro je došlo do smanjenja cena nafte i cela
konstrukcija je počela da puca.
U međuvremenu, kao što smo rekli, došlo je do smirivanja cena nafte, i one su se
smanjile, da bi finansijska stabilnost Meksika sad postala, bez ogromnih prihoda od
nafte, krhka. Diversifikacija dohotka prevazišla bi ovu opasnost ali zbog nemogućnosti
da se prilagode izvozu i da ostvare značajan profit, nastala je rupa u budžetu.
8
3
Ferraro, V.
World Security: Challenges for a New Century
. New York: St. Martin's Press, 1994.
4
Schaeffer, R.
Understanding Globalization
, p. 90
5
García Bernal, M. C.:
Iberoamérica: Evolución de una Economía Dependiente
. In Luís Navarro García (Coord.),
Historia de las Américas
, vol. IV, pp. 565-619. Madrid/Sevilla: Alhambra Longman/Universidad de Sevilla. 1991.
6
Tih godina je i Jugoslavija osetila ovaj fenomen i u jeku je bila „stabilizacija“
7
Ibid
8
Babić, A; Babić M;
Međunarodna ekonomija,
Zagreb 2008.
7
