Ekoloska bezbednost

UVOD

Sociološki gledano , ekološki kompleks je globalni problem savremene civilizacije koji , u manjoj ili većoj meri, opterecuje različite dimenzije ljudskog života – ekonomsku, političku, tehnološku, razvojnu, etičku, demografsku, prostornu. U svojoj celovitosti, ekološki kompleks implicira više strukturnih elemenata čije unapređivanje upućuje na stvaranje ekološki održivih društava. Pre svih to su razvijanje ekološke svevsti, promene u odnosu društvo – priroda, konzistentna ekološka politika i povećanje ekonomskih izdataka za tu namenu, primena adekvatnih naučno – tehnoloških rešenja u društvenoj praksi, sirenje ekološkog obrazovanja i ekoloških pokreta, uravnoteženi prostorni razvoj , razrešavanje demografskih problema.

1. POJAM EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI

Ekološka bezbednost je bezbednost građana od:
• neodgovornih zagađivanja vazduha, voda, zemljišta i biljnog i životinjskog sveta;
• neodgovornog korišćenja prirodnih bogatstava (na primer vode, ruda i mineralnih sirovina, ribnog i lovnog bogatstva, šljunka, peska)
• neefikasnih institucija za sprovođenje zakona
• nas samih u ponašanju prema prirodi, životnoj sredini i okruženju. Ekološka bezbednost uspostavlja se prioritetnim merama i aktivnostima:
• uvažavanjem činjenice da je bezbednost životne sredine značajan deo regionalne saradnje i globalnih spoljnopolitičkih odnosa;
• jačanjem sektora životne sredine i održivog korišćenja (ne samo eksploatacije) prirodnih resursa – institucija i ljudi u Misiji za čistiju, zdraviju i evropsku Zemlju;
• uvažavanjem visokog značaja sektora životne sredine i održivog razvoja u procesima: Evropskih integracija, „Životna sredina za Evropu“ i Partnerstvo za mir; • uvažavanjem potrebe za uspostavljanjem sistema za ranu najavu od prirodnih katastrofa i reagovanje u slučaju hemijskih udesa;
• uvažavanjem potrebe da se uvode čistije tehnologije i proizvodnje kroz mehanizme suzbijanja daljih klimatskih promena;
• uključivanjem sektora životne sredine u ostale sektorske politike radi obezbeđenja održivog i bezbednog razvoja (sa prioritetima: – u rešavanju problema visoke cene i nedostupnosti energenata kroz obezbeđenje obnovljivih izvora energije i realizacije otpad-u-energiju, odnosno rešavanje problema otpada kroz korišćenje za energetske svrhe; – realizaciji strateskih procena uticaja na životnu sredinu u svim procesima planiranja; – ukidanju necarinskih barijera trgovini kroz standarde životne sredine);