Ekološka kriza

UVOD
“Ekologija je nauka o životnoj sredini, odnosno naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Termin ekologija je prvi puta upotrebljen 1866. godine od strane nemačkog biologa Ernsta Hajnriha Hakela i ima koren u grčkoj reči „oikos“( kuća)” . Kako ekološki problemi postaju sve više javno propraćeni, ekologija je postala prilično uopštena reč uprkos njenom izvornom karakteru. Predmet ekologije je proučavanje povezanosti između biljaka i životinja, sa njihovom fizičkom i biološkom okolinom. Ekologija se razvila kao posebna oblast biologije. Cilj ekologije nije samo proučavanje raznih živih organizama, već i okoline u kojoj organizmi žive, iz čega se jasno vidi da je reč o kompleksnoj disciplini.

Nažalost u današnje vreme ovoj disciplini se ne pruža dovoljna pažnja. Ekologija je nešto što uvek završi na drugom mestu – odmah iza ekonomije i naše potrebe za novcem i moći. Ovim omalovažavanjem naše planete dolazi se do toga da se Zemlja zapravo ne vrti oko Sunca, već da se vrti oko novca. Ekologija je uvek negde iza i može opstati samo ako joj ekonomija to dopusti, a to se nažalost događa retko. Ekologija je reč koja nikad nije bila shvaćana ozbiljno jer mnogo ljudi još uvek misli da ekolozi samo plaše ljude kada govore o rastućim ekološkim problemima. Ali stvarnost je potpuno drugačija, jer se sada moramo boriti sa više ekoloških problema nego ikada u istoriji čovečanstva.

Ekološka kriza kao fenomen pre samo pedeset godina nije bila ni na vidiku istorijskog horizonta, a danas predstavlja veliki svetski problem. Jedino što je diskutabilno jeste pitanje da li smo iz ekološke krize već zakoračili u ekološku katastrofu, što je sigurno u vezi sa određenim podsistemima celokupnog ekosistema. Dvadeseti vek kao da je sav protekao u krizama: od moralnih, političkih, ekonomskih do ekoloških